Za almanahe, za srce i dušu, za sva vremena... To mogu samo Barsa i Real! (VIDEO)

To do koje je mere Real bio loš u prvom poluvremenu nije lako opisati. Najprostije rečeno, ekipa Karla Ančelotija kao nije želela da igra fudbal, bila nemi posmatrač svega što su Katalonci radili; ne treba kriviti nikoga ko je pomislio da je Hansi Flik natukao Kraljevićima ozbiljan kompleks, ali u nastavku će ipak uslediti uskrs Madriđana što će dovesti do čudesnih sat vremena fudbala.

Obično se kaže kako je određeni tim prepustio sredinu terena rivalu... U ovom slučaju, kada je prvih 45 minuta u pitanju, nije se radilo o prepuštanju, nego o 'otimanju' - i lopte i centralnih delova igrališta. Sve su pod kontrolom držali Katalonci. Nagruvani samopouzdanjem iz prethodna dva ovosezonska okršaja s najvećim rivalom leteli su po terenu, pleli mrežu, ispleli je, i imali još jedan veliki skalp omraženog rivala u džepu. Istina, Realu se dogodio ozbiljan hendikep uvodnim minutima susreta; Ferlan Mendi posle jednog duela sa Žilom Kundeom nije mogao da nastavi utakmicu (zamenio ga je Fran Garsija), međutim utisak na pauzi bio je da sve i da nije došlo do te povrede, odnosno da je Embape bio spreman da startuje, Kralj ne bi imao ni veštine ni snage da umakne svom 'atentatoru'.

Tek kasnije pokazaće se koliko je to bio pogrešan dojam...

Jer problem Reala bio je pre svega energetske prirode, nikako nedostatak kvaliteta. To se jasno videlo. Pošto im je Barsa čačnula u ponos i zapretila novim poniženjem, Madriđani su zbili redove, svaki od momaka u belom izašao 's nožem u zubima' u nastavku, a onda je spektakl bio zagarantovan.

FINALE KUPA KRALJA

BARSELONA - REAL MADRID 3:2 (1:0)
/Pedri 28, Feran Tores 84, Kunde 116 - Embape 70, Čuameni 77/

O potpunoj dominaciji Barselone u prvom delu utakmice govore statistički podaci (posed lopte Flikovog sastava bio je između 66 i 78 odsto; odnos u šutevima 9:1; u pasovima 306:178), no možda i bolje od svega tu nadmoć oslikava utisak da je poslednja linija nominalnog domaćina konstantno bila na 40 metara od gola Vojćeha Ščensnog. Sećate šta je pre nekoliko dana rekao Poljak u jednom intervjuu? Kako njegovi saigrači igraju toliko dobro, da bi on komotno mogao da zapali cigaretu... E pa tokom prvih 45 minuta ovog finala zbilja je to mogao da učini.

Jedan jedini izblokiran šut imao je Real i nije napravio nijednu ozbiljnu priliku. Broj kontakata Ščensnija s loptom mogao je da se prebrojio na prste jedne ruke.

S druge strane, Barsa je nadirala kao požar. Imala nekoliko ozbiljnih pokušaja (Jamala za malo pored stative, Kunde posle kornera - Belgijanac odbranio), da bi u 28. minutu posle akcije u kojoj su učestvovala njena deca povela sa 1:0.

Opasnu loptu kroz sredinu presekao je 18-godišnji Pau Kubarsi, 22-godišnji Pedri je poslao napred do 17-godišnjeg Lamina Jamala, ovaj vrlo zrelo, strpljivo sačekao da se neko ponudi, učinio je to Pedri, i onda bomba.

Kud ćete i šta ćete lepše? Tropotezna akcija dečaka čiji je prosek godina 19, pa još dečaka iz vaše omladinske škole. To vredi više od jednog prostog gola, makar on bio ugrađen i u ovako vredan trofej.

Igrala je Barsa u svom ritmu, Real nastavio da se povlači, da igra u niskom bloku, te je lako na odmor moglo da se ode s 2:0, ili 3:0. Najbliža drugom pogotku Barseona je bila nakon kornera Danija Olma, kada je lopta prošla kroz šumu nogu i - pogodila stativu.

Sve je govorilo da je giljotina spremna, da ne Realu niko i ništa ne može da pomogne, a onda - čudo! Ima verovatno do Ančelotijeve besede na pauzi, ali biće da je ponajpre do klase Kilijana Embapea. Sve je kod Katalonaca poremetio ulazak francuskog napadača, okrenuo utakmicu naglavače i nema sumnje da su navijači Barselone počeli da misle kako će im promašaji iz prvog poluvremena doći glave.

Embape je sam iznudio slobodan udarac iz kog će postići pogodak za 1:1 u 70. minutu. Samo sedam minuta kasnije Oreljan Čuameni je skočio nebu pod oblake i okrenuo na 1:2. Hansi Flik delovalo je izbezumljeno na klupi, Barsa je bila na konopcima, međutim uspela je maltene u poslednji čas da se trgne. Kombinacija genijalnog pasa Lamina Jamala i nerezonskog istrčavanja Tiba Kurtoe i to je - 2:2!

Produžetak, finiš bez garda... Kao dva grogirana boksera. Ali niko nije želeo da čeka penale. Sporna situacija 1: Feran Tores u produžetku dobija lagani udarac po nozi od strane Antonija Ridigera - sudija Rikado de Burgos pokazuje da se igra dalje; sporna situacija 2: Rafinja prodire, Raul Asensio ga ruši - De Burgos prvo kaže penal, a onda gleda snimak i poništava ga.

Nekoliko trenutaka kasnije Luka Modrić poništio je sve dobro što je doneo svojim ulaskom u igru. Igrač njegovog iskustva nije smeo da pošalje onakvu loptu. Kunde je takav poklon jedva dočekao.