Za Džuli, Pejsmejkere i 97 mučenika: Svu bol su otkupili, nek pehar oseti toplinu ruku naroda

Neko bi pomislio da je to samo vetar. Onaj što prolazi kroz Šenklijeve kapije, nežno klizi niz tribine Enfilda i nestaje negde iznad Merzija. Ali u tom vetru, Liverpul čuje ono što drugi ne mogu. Šapate prošlih života, pesme utkane u cigle i bol koji nikada nije potpuno otišao. Enfild ima večno, za njegove navijače tako primamljivo prokletstvo, koje vuče još od onomad kada je lokalni vlasnik pivare 1892. godine rešio da visokom kirijom "otera" Everton sa stadiona i osnuje svoj klub, prokletstvo da je čitavog postojanja istovremeno svetilište bola i nade.

Negde među tim šapatima, čuje se glas žene — Džuli Džordan. Pesma koju su joj poklonili da zaleči srce, pretvorila se u večnu himnu naroda. Geri i Pejsmejkeri nisu tada znali da stvaraju besmrtnost, a Džuli nije mogla ni da nasluti da će njena tuga postati stub na koji će se osloniti čitav grad. Liverpul je naučio da pesma leči i čuva rane, Jer nije samo sanjao o trofejima, već je morao da ih sanja kroz suze. Od Hejsela, gde je 39 života ostalo pod ruševinama, a klub proglašen najvećim negativcem evropskog fudbala, do Hilzboroa, gde je 97 duša ugušeno čeličnim barijerama i nemarom policije.

I taman kada je 2020. došla da razbije okove tri decenije čekanja, sudbina je opet pokazala svoju surovu stranu. Titula, ali bez naroda. Pehar, ali bez ruku koje ga greju. Pesma, ali pevaju je samo duhovi, stvaraju jezu koja vas proganja u najdubljem noćnom snu i budi vas u znoju. Da, 2020. je donela titulu. Ali to je bila tiha pobeda, u doba kada su stadioni bili pusti, a slavlje svedeno na ekrane. Bogovi sa Kopa nisu čuli pesmu. Nisu videli zastave kako paraju nebo. Nisu osetili zagrljaj mase. Zato je ova nedelja više od utakmice. Kao da je jedan od nekoliko najvećih klubova sveta bio proklet da i pobedu slavi u tišini. Kao da su senke Hejsela i Hilzboroa šaputale:"Još nije vreme. Niste još otkupili svu bol".

Ali sada, dok kazaljke sudbine pokazuju ka nedeljnom popodnevu i 16:30 po lokalnom, a 17:30 po srednjoevropskom vremenu, Enfild diše drugačije. Arne Slot, novi čuvar crvene svetinje, vodi svoje momke na travu natopljenu istorijom. Ne da osvoje titulu — jer titula je već tu, nadohvat ruke. On ih vodi da, konačno, pehar oseti toplinu naroda. Da pesma, prvi put posle 35 godina ne bude uteha — već slavlje.

U tom trenutku, kada Totenhem stane naspram njih, neće igrati protiv običnih ljudi. Igraće protiv grada koji zna šta znači izgubiti. Protiv pesme koju su pevali oni koji više nisu tu. Protiv vetra i oluje kroz koju hodaju Džuli, glavni Pejsmejker Geri Marzden i svih 97 mučenika. I kada sudija odsvira kraj, biće jasno da ovo nije samo šampionska sezona. Ovo je dan kada je Liverpul otkupio sve što ga je bolelo. Pehar više neće biti hladan. Biće podignut uz huk naroda, uz ruke koje znaju da vole, da plaču, da pamte. Totenhem dolazi kao smrtnik u svet gde pravila diktira magija. Možda će pokušati da poremeti ritual, ali kako da zaustavi ono što je zapisano u fudbalskim zvezdama? Jer Enfild će danas da bude oltar, a navijači Liverpula kao medijum između tog oltara i heruvima na nebu.

Kažu u Liverpulu da će danas tribine biti teže od olova, jer će svaki navijač nositi i sopstvenu dušu i duše svih onih koji nisu stigli da vide ovaj trenutak. Biće tamo Šenklijev duh, kako stoji na ivici terena, sa svojim čuvenim osmehom. Pejsli, tiho posmatrajući, kao strateg iz senke. Fagan, večiti čuvar časti. Biće na Enfildu svi oni čije su oči uprte u pesmu koja je nadživela sve tuge. Kada sudija odsvira kraj, kada rezultat postane nebitan jer pehar već zna gde pripada, Enfild će eksplodirati.
Ali neće to biti eksplozija radosti kakvu svet poznaje. Biće to oslobađanje vekova bola.

I dok hiljade grla zagrme:„Walk on, walk on, with hope in your heart...”, negde među oblacima će zaigrati i duhovi pomenutih Šenklija, Pejslija, Fagana. Džuli će kroz osmeh pustiti suzu radosnicu i setiti se kakvu su joj utehu ti stihovi pružali nakon što joj se muž ubio. A, 97 duša sa Hilzboroa će znati da nisu zaboravljeni, kao što to znaju aprila svake godine. Jer ovo je Liverpul, klub koji je svoju bol pretvorio u pesmu, klub koji je tišinu zamenio hukom večnosti. Klub koji je, konačno, dočekao dan da pesma slavi, a ne da tuguje.

Totenhem će biti tamo, ali oni su sporedni likovi u priči većoj od njih. Pravi protivnik biće kletva tišine, ona ista koja je 2020. ukrala pesmu sa tribina preubečena u velo mera protiv virusa Korona. Neće biti tišine. Neće biti suzdržanosti. Biće pesma, onakva kakvu samo Liverpul zna da peva — pesma koja je rođena iz bola, ali koja sada slavi život, pobedu i večnost.

Jer ova titula nije samo sportski uspeh. Ona je kraj jednog dugog, teškog puta kroz tugu. Ona je dokaz da ljubav prema klubu može da nadživi svaku tragediju. Da čak i najdublje rane mogu da se pretvore u slavlje kada srce ne odustaje, a slatka srebrna pesma ševe prostiraće se daleko, kroz, kišu, oluju, libijskog sunca na kom je je nastadao "Jadni Skauzer Tomi" od nacističkog metka, do Polja Atenraja i naslednika Irca Majkla koji je ukrao kukuruz kako bi prehranio kukuruz, a uhapšen je i deportovan od Engleza za Australiju u vreme Velike gladi. Možda će stići do desetina miliona domova širom sveta, u Africi, Aziji, Istočnoj Evropi, svuda gde Liverpul ima ogroman broj pristalica. Čuće se pesma koja je postala vera. O veri koja je, na kraju, donela oslobađanje. I neka istorija zapiše: Na dan kada je Enfild konačno progovorio pesmom pobede, sva bol je bila otkupljena.

I kao da sama sudbina zna da za Liverpul ništa ne dolazi slučajno, niti u običnim godinama... Jer baš sada, kada Crveni otkupljuju bol decenija i prekidaju tišinu pesmom naroda, piše se još jedna simbolična stranica istorije. Ova titula, ova pesma pročišćenja, dolazi u godini kada se navršava tačno 20 godina od noći kada je svet zastao u neverici — od onog čuda u Istanbulu. Te večeri, 25. maja 2005., Liverpul je već jednom pokazao da ne veruje u poraz, da se ne pokorava sudbini. Gubiti 3:0 protiv onakvog Milana, pa se vratiti, izdići iz pepela i osvojiti Ligu šampiona – to nije bila utakmica. To je bio znak da ovaj klub nosi nešto više od talenta i taktike. Nosio je ono što se ne može objasniti – duh otpora, duh pesme, duh vere kada niko drugi ne veruje.

I sada, dve decenije kasnije Liverpul stoji pred još jednim čudom, ali ne čudom preokreta na terenu, već čudom života nad smrću, pesme nad tišinom, svetla nad senkama prošlosti. Kao da je tih 20 godina zatvorilo krug. Kao da su se duhovi istanbulskog Ataturka sada preselili na tribine Enfilda, da svedoče kako se klub koji je preživeo i najveće ponore konačno penje na tron pred svojim narodom, jer Liverpul nekad na sreću nekad na žalost ne piše istoriju olovkom, već krvlju, suzama i pesmom.

Od Istanbula do Enfilda, prošlo je 20 godina dok se pesma nije pretvorila u krunu. I baš kao što su tada, 2005., milioni verovali dok je izgledalo nemoguće, tako sada milioni pevaju znajući da ova titula nije slučajnost. Ona je dar vremena. Zato nije slučajno što se slavlje dešava baš sada.
Liverpul je klub kojem sudbina piše scenarije koje niko drugi ne bi mogao da izmisli. Jer ko bi, osim Liverpula, mogao da spoji 20 godina od čuda sa jubilarnih 20 titula i sve to oboji pesmom koja je rođena iz tuge? A, da ne govorimo, bolno je to previše, o simbolici činjenice da se čuveno Stivenovo klizanje protiv Čelsija dogodilo baš u nedelju 27. aprila 2014.

I dok Enfild bude odzvanjao, dok hor pojaca sa tribina podigne glas kao da pevaju heruvimsku pesmu, svet će znati da ovde ništa nije slučajno. U Liverpulu, svaki datum ima težinu. Svaka godina nosi priču. I svaki trofej je više od metala — on je simbol svega što je ovaj klub preživeo i podsetnica da je svih prethodnih decenija otkupljivao svoje grehe i više nego što je zaslužio.

PREMIJER LIGA, 34. KOLO

Subota

Čelsi – Everton 1:0 (1:0)
/Džekson 27/

Brajton - Vest Hem 3:2 (1:0)
/Ajari 13, Mitoma 89, Baleba 90+2 - Kudus 48, Souček 83/

Njukasl - Ipsvič 3:0 (1:0)
/Isak 45+4, Bern 56, Osula 80/

Sautempton - Fulam 1:2 (1:0)
/Stivens 14 - Smit Rou 72, Sesenjon 90+2/

Vulvs - Lester 3:0 (1:0)
/Kunja 33, Larsen 56, Gomes 85/

Nedelja

15.00: (1,75) Bornmut (4,20) Mančester Junajted (4,60)

17.30: (1,30) Liverpul (6,50) Totenhem (9,50)

*** kvote su podložne promenama