Za ona dobra stara vremena: Utemeljivač modernog Napolija gasi požar pod Vezuvom

Mučio se Napoli na prelazu između dva veka. Više puta ispadao u Seriju B, čak i u Seriju C, pa se vraćao u najviši rang italijanskog fudbala. Nije bio ni izbliza relevantan takmac u borbi za najviši plasman i tako prekinuo veze sa slavnim danima Maradonine ere na San Paolu.

A onda je uspavanog velikana iz višedecenijskog sna probudio Valter Macari, čovek neubedljive igračke karijere, sa tek nagoveštajem trenerskog znanja. Po napuštanju Nebeskoplavih nigde nije bio tako dobar kao na obali Tirenskog mora, a sada se nakon deset godina vraća na jug Italije, da spase šta se spasti može. Finansijski deo nije predstavljao nikakav problem, pošto je 62-godišnji stručnjak odmah pristao na zaradu od 1.000.000 evra do kraja takmičarske godine.

Aktuelni šampion pružao je neubeljdive partije pod vođstvom Rudija Garsije prethodnih meseci. Brzo je shvatio da od borbe za odbranu Skudeta nema ništa, uprkos činjenici da je igrački kadar od prošle sezone očuvan u dobroj meri. Četvrta pozicija u prvenstvu nakon 12. kola i solidan bodovni saldo u Ligi šampiona, čak i ne odslikavaju dovoljno koliko je Napoli pod francuskim trenerom izgledao nemoćno protiv jačih rivala. Slom je doživljen nedeljnim porazom od Empolija, nakon čega Aurelijo De Laurentis nije mogao da trpi bivšeg stratega Lila, Rome, Marseja, Liona...

Dvoumio se čuveni gazda Napolija između Igora Tudora i Valtera Macarija, a na kraju je možda presudio i srcem, odlučivši se za čoveka koji je označio početak uspona kluba i njegov povratak na staze stare slave. Prvi put je stigao pod Vezuv 2009. godine, sa epitetom perspektivnog trenera, budući da je prethodno imao dve korektne sezone u Sampdoriji. Odmah u prvoj sezoni po dolasku zauzeo je šestu poziciju u Seriji A, što je bio Napolijev najbolji plasman 15 godina unazad.

Imao je Macari spektakularne igrače u timu tih godina. Edinson Kavani, Ezekjel Laveci, Marek Hamšik... Savršeni tip fudbalera za spoj sa strastvenim napuljskim navijačima. Vrhunac je dostignut 2013. godine osvajanjem drugog mesta u prvenstvu, nakon čega je usledila rasprodaja tima, ali kontinuirani uspon kluba, čija je kulminacija ovekovečena ovogodišnjim Skudetom, nije prestao.

Po odlasku iz Napolija nije Macari napravio velike trenerske uspehe, počevši od Intera koji je vodio u sezoni 2013/14. Olakšavajuću okolnost definitivno može mu biti igrački kadar Neroazura u tom periodu, jedan od najslabijih poslednjih decenija. Oprobao se i u Premijer ligi gde je vodio Votford, a atraktivna igrač često nije bila ispraćena željenim rezultatima na Vikeridž Roudu.

Poslednji posao imao je pretprošle sezone u Kaljariju, kada klub sa Sardinije nije spasao ispadanja. Posle godinu i po dana bez angažmana stigao je na mesto koje s pravom može nazvati drugom kućom, tamo gde je najvoljeniji i svoj na svome. Ako je tada imao Kavanija, Lavecija, Hamšika, pa pri kraju mandata i mlađanog Insinjea, sada bi ih mogao potražiti u liku Viktora Osimena, Hviče Kvarachelije , Pjotra Zjelinskog...

Svojevrsna "uštugljenost" Rudija Garsije nikakako nije bila savršena kombinacija na takvom mestu gde se vrvi od emocija, a sa Macarijem bi Vezuv ponovo mogao da razbukti i oživi generalno gledano letargičnu sezonu. Ako je titula u Seriji A verovatno već sada izmakla, šansa za dobar plasman u Ligi šampiona nije. Nakon četiri kola Napolitanci zauzimaju drugu poziciju u grupi sa četiri boda više od Brage i pravo malo čudo je potrebno kako bi ostao bez nokaut-faze.

Baš je u prvom mandatu Macari imao onaj čuveni dvomeč protiv Čelsija u osmini finala. Dobio je Napoli tada prvi meč s 3:1 na San Paolu, da bi se Česli volšebno vratio na Stamford Bridužu, i predvođen Banetom Ivanovićem posle produžetaka plasirao u Četvrtfinale, i kasnije te 2012. osvojio titulu. Možda je sada vreme da se Macariju i navijačima u Napolju vrati za taj bolan poraz u Londonu.