Za Vidalov potpis, legenda o Rodelindu Romanu

Čekalo se nedeljama, sad je potvrđeno: Arturo Vidal je napustio Barselonu i potpisao ugovor na dve plus jednu godinu sa Interom. Nerazuri će iskusnog Čileanca dobiti bez obeštećenja, s tim da bi Blaugrani moglo da pripadne do 1.000.000 u bonusima, zavisno od Vidalovih partija u Milanu.

Dosta je Barseloni i što se “King Arturo“ odrekao novca koji mu je pripadao po osnovu ugovora sa katalonskim klubom.

To je dakle zvanični deo posla, onaj nezvanični je možda i zanimljiviji, jer su se Nerazuri svojski potrudili da novo pojačanje predstave na kranje originalan način. Jer kako drugačije da predstaviš čoveka koji je već bio prvak u Italiji, Nemačkoj i Španiji, a osvajao je i Kopa Ameriku? Kako da predstaviš čoveka o kome svi sve znaju?

Osim ako se ne vratiš u daleku prošlost, u vreme kad je bosonogi Arturo šetao po Uasku, naselju u San Hoakinu, šljakerskom delu Santijaga. Zvali su ga “Cometijerra“, u bukvalnom prevodu to znači “Jesti blato“. Dane je Arturo provodio pikajući loptu po terenima bez trave. Takav je bio i kao igrač. Svaku utakmicu je završavao do brade uvaljan u blato.

Naučio je tako. Nije bilo lako živeti u Uasku. Para je uvek falilo, neretko su se Vidal i njegova braća vraćali kući, a nisu imali šta da jedu. Mnoge su porodice – računajući i Arturovu – živele od novca koji bi im kao pomoć davao Rodelindo Roman, gazda kompanije koja se bavila sakupljanjem sekundarnih sirovina. Vidal je rano ostao bez oca, pijanca koji je poginuo kad se slupao kolima. Roman je, kao i mnogima, bio jedini izlaz. Zbog toga je, uostalom, i Uaskov fudbalski klub dobio ime po njemu.

Danas je vlasnik fudbalskog kluba Rodelindo Roman – glavom i bradom Arturo Vidal. Tek kao dokaz njegove privrženosti kraju koji ga je vaspitavao. Prve pare koje je zaradio u Kolo Kolu – tamo je inače igrao sa Aleksisom Sančezom – potrošio je da majku odvede u tržni centar, što je bio luksuz koji u njegovoj mladosti porodica nije imala. Kasnije joj je kupio i kuću. I dalje priča da mu je majka idol. Bila je ulični trgovac kako bi Arturo mogao da ostane u Kolo Kolu.

Odatle u Leverkuzen 2007. godine, pa Juventus sa Antoniom Konteom, zatim Bajern i Barselona, osam uzastopnih titula je imao u jednom trenutku, uz dve Kopa Amerike. Sad je u Interu. I očigledno su se u klubu baš obradovali.

“Njegovo srce uvek lupa kad je terenu. Tamo Arturo stavlja masku ratnika, misli na majku Žaki, na dane kad je bio gladan, kad mu je lice bilo prekriveno blatom. Od danas je na novoj liniji fronta. U dresu Nerazura, sa istim ciljem kao i uvek: potuci se, pobedi“, navodi se na sajtu kluba koji je postao prilično jedinstven sa promocijama.

Setimo se samo da su i Aleksandra Kolarova predstavili pričom o NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine. Vole Kinezi mitove. Pa takve prave i od igrača.