Zablude i pokajanje prodane duše: Bio sam zaslepljen Bajernom, nije svaki trener kao Klop
Vreme čitanja: 3min | sre. 25.09.24. | 17:40
“Imao sam transfer u glavi. Ne znam ko je mogao da me ubedi da se predomislim, da me odvrati od toga”, priseća se Mario Gece kako je izdao Borusiju i navijače ujeo za srce
Oprostili su na Vestfalenu ružnu prošlost Mariju Geceu, primili odbeglog sina pod skute pre osam godina i dali mu novu šansu. Ali, da su zaboravili kako ih je izigao – nisu. I neće nikada. Neće ni čovek koji je bio miljenik Žutog zida do trenutka kada je izdao Borusiju Dortmund. Sada se gorko kaje zbog postupaka koji su izazvali potrese u Nemačkoj.
Kada je bilo najbitnije, izdao je Borusiju Dortmund – pred finale Lige šampiona. Dogovorio se sa Bajernom. Način na koji je otišao, a pogotovo tajmuing, bili su neoprostivi. Za mnoge su i dalje, nisu ga svi navijači gledali istim očima, jer ih je ujeo za srce. Danas priznaje da je to bila greška.
Izabrane vesti
Toliko godina je prošlo, jače od jedne decenije, iako ne deluje tako. Vreme leti, gresi ne zastarevaju, a Mario Gece je pisao pismo 17-godišnjem sebi za Die Zeit. Drugačije bi se postavio, ima savet za sve, kako ne bi bili kao on…
“Kažu vam da ostanete duže u Dortmundu, da će to biti dobro za vas i vaš razvoj. Kažem vam i ja. Znam da nećete mnogo o tome razmišljati… Nisam ni ja obraćao pažnju na taj savet”, počeo je Mario Gece i nastavio da premotava film:
“Vidiš samo sebe, svoju karijeru. Nisam naišao na otpor, sve je išlo u dobrom smeru. Nedostajala mi je perspektiva”.
Dakle, jasno i glasno: napuštanje Borusije Dortmund i odlazak u minhenski Bajern bila je greška. Ogromna. Kaje se nezahvalni sin iliti prodana duša. Juda, tako su ga nazivali navijači Milionera.
“Bio sam zaslepljen, bio sam slep kod očiju. Bio sam ambiciozan. Dva puta smo osvojili Bundesligu, jednom duplu krunu. Ali, to ništa nije promenilo. Imao sam transfer u glavi. Ne znam ko je mogao da me ubedi da se predomislim, da me odvrati od toga”.
A, govorio je i o razlozima promene tabora, stvarima koje su ga navele da povuče taj potez.
I pre no što će transfer bomba eksplodirati, bilo je najava da će Pep Gvardiola preuzeti Bavarce. Njemu se divio, idealizovao ga je. Želeo da bude deo te mašinerije.
“Voleo sam fudbal koji igra Barselona. To je bio fudbal koji sam želeo da igram. Sa Pepom”.
Ispunila mu se želja, sarađivali su, međutim neuspešno. Srozala mu se cena, karijera mu je krenula nizbrdo. To je cena koju je platio odlaskom od Jirgena Klopa. Ruke Pepa Gvardiole, ipak, ne pretvaraju sve u zlato. Ponekad nešto znaju i da unište.
Silno je hteo da radi sa Špancem, posle toliko godina shvatio je jedno…
“Mislio sam da će svi treneri biti kao Jirgen Klop”.
Još jedna greška. Nije bilo tako.
Zapravo. Išao je iz greške u grešku. Ni onim povratkom na Vestfalen nije okajao grehe. Nikada više nije bio onaj stari. Javili su mu se zdravstveni problemi, morio ga je metabolički poremećaj. Sa time se izborio, nastavio u PSV Ajndhovenu, stigao do Ajntrahta iz Frankfurta.
Lepa karijera, ali ostaće upamćena po – izdaji. I golu za svetsku titulu. Sa 32 godine Mario Gece bi drugačije postupao kada je bio mlađi. Sve je to naknadna pamet, povratka nema…