Zaboravljeni italijanski talenat: Novak Đoković me je spasao, počeo sam da ga imitiram

Italija je te tog leta 2019. godine zaljublejno gledala u Stefana Sensija. Omaleni vezista bio je vruća roba u Seriji A, zlatna koka Sasuola. Inter ga je najpre uzeo na pozajmicu, a onda ga otkupio za 25.000.000 evra. Činilo se da Nerazuri dobijaju igrača za budućnost, neko ko će voditi glavnu reč na sredini terena zajednom sa Nikolom Barelom.

Bio je oktobar 2019. kad je omaleni Sensi briljirao protiv Barselone u Ligi šampiona, čak su kružile priče da je gigant iz Katalonije počeo da ga prati, a bio je na oku Pepa Gvardiole koji je razmišljao da ga dovede u Mančester Siti. Međutim, ubrzo je usledio košmar. Na utakmici protiv Juventusa, Stefano se povredio i tražio da bude zamenjen. Nije mogao ni da pretpostavi da će od tog momenta krenuti niz povreda koje će mu potpuno upropastiti karijeru.

Iz Intera je otišao, a da za četiri sezone nije odigrao ni 60 utakmica, Danas, Sensi ima 30 godina i nosi dres kiparskog Anortozisa posle neuspešnih angažmana u Sampdoriji i Monci. U jednom trenutku je pomišljao da batali fudbal, ali onda se desio niko drugi nego – Novak Đoković.
“Razgovarao sam sa prijateljima o situaciji u kojoj sam se nalazio I čuo sam da mi jedan od njih kaže za knjigu “Serviraj za pobedu”. U njoj Novak Đoković objašnjava koliko je patio I kako je uspeo da prevaziđe fizičke probleme. Kupio sam je i dok sam čitao, video sam sebe u njemu, počeo sam da ga oponašam. Jeo sam hranu bez glutena, laktoze, izbegavao sam šećere I za kratko vreme, osećao sam se mnogo bolje. Povrede su postale mnogo ređe. To me je spasilo”, rekao je Sensi za Gazetu delo sport.

Pored Novaka, važnu ulogu u spasu karijere imala je supruga koja mu je stalno pričala kako ne sme da odustane.
“Stalno me je ubeđivala, da mogu da vratim vreme, odmah bi potražio mentalnog trenera, pre tri godine sam počeo da sarađujem sa njim i danas ne mogu bez njega. Razmislite o tome, povredite se nekoliko puta, vratite se na trening i uvek se plašite nove povrede. Mentalni treneri su važni, ali postoje igrači koji im ne veruju”.

Prisetio se kako je došlo do povrede protiv Juvea koja mu je preokrenula život.
“Povredio sam aduktor. Delovalo je kao svaka druga povreda i zaista jeste. Ali, odmah posle nje, nastao je jedan problem, pa drugi, pa još jedan, pa još jedan. Bila je to nadrealna situacija koja je trajala 18 meseci. Loše misli počele su da preovladavaju”.

Početak je bio kakav se samo zamisliti može. Na prvih šest utakmica – tri gola i četiri asistencije.
“Prvi mesec je bio neverovatan, ali u tom trenutku nisam razumeo šta se dešava. Izažeš na teren, igraš, šališ se sa saigračima, dođeš kući i posvetiš se porodici. Vreme leti. Kad se setim kako sam igrao protiv Barse, počnem da se ježim. Odrastao sam gledajući Ćavija i Inijestu, a onda sam došao i napravio predstavu na njihovom Kamp Nou. To je bio najbolji trenutak u mojoj karijeri”.

Danas kad se sve pogleda, šta je mogao Sensi da napravi da je ostao zdrav?
“Teško je reći, toliko se toga desilo. Možda bih bio u Barseloni, Mančester Sitiju ili još igrao za Inter”, rekao je Sensi.