Zar je stvarno bitno šta će Partizan da uradi?

Ko razume, sve mu je jasno. Ko ne razume, uzaludno mu je objašnjavati. Partizan je pobedio u najvažnijoj utakmici ovog leta. Animirao je publiku i vratio je u velikom broju na stadion.

Zato je (skoro) nebitno šta će uraditi u četvrtak na terenu, tokom revanša drugog kvalifikacionog kola za plasman u Ligu konferencije. Važniji trijumf je osigurao van igrališta, jer su se Grobari vratili na tribine. I ne samo to. U kratkom periodu otkako je počela nova sezona pokazali su da ne moraju da budu navijači rezultata, nego navijači kluba. A to se izgubilo u poslednjih nekoliko godina kad su imali sve argumente da ne dolaze na tribine. U potpunosti ih razumemo, jer niko nije želeo da uživo prisistvuje uršavanju i unižavanju kao dok su to podrugljivo činili i gledali Miloš Vazura i Milorad Vučelić, jer narod nije blesav, ali svi žele da vide nešto novo, drugačije, jer taj isti narod zna šta je emocija.

Zato će protiv Oleksandrije biti bezmalo 30.000 gledalaca. Krcata Humska. Scene kao na karnevalu u Riju. Kakav god da bude rezultat druge utakimce sa ukrajinskim predstavnikom već sad se zna da će Grobari aplaudirati. Vide i oni da se nešto desilo i(li) da su i sami nešto pokrenuli. I toga ne žele lako da se odreknu.

Iracionalno je, teško objašnjivo, nema novinarske sintagme koja to opisuje, ali ima poverenja u Srđanove bebe. Ne zato što su kvalitetne ili nisu, kao da to neko može da precizira posle svega četiri utakmice nove sezone, nego što predstavljaju ono što je Partizan oduvek bio, a poslednjih desetak godina prestao da bude. Klub posebnog identiteta, koji ne mora da pobedi, ali mora da ima ukus, boju i miris.

Taj šmek mu daju njegovi dečaci. Možda iz nužde, možda slučajno, možda mimo očekivanja javnosti, ali oni su sad Partizan i ako ništa drugo zaslužili su žurku na kojoj će odvrnuti muziku do daske. Da se pamti i prepričava, da bude kao protiv Steauea ili Malatije, Artmedije ili Arsenala. Zar stvarno mislite da je bitno hoće li se završiti plasmanom u naredno kolo ili eliminacijom?

Ne!

Ovaj klub će živeti kako god da se okonča revanš sa Oleksandrijom.

Deca imaju pravo da sama organizuju žutku. Da naprave plej listu. Da muziku puštaju Vanja Dregojević i Ognjen Ugrešić. Da se ne naljuti neko drugi, oni su Partizan, jer ga žive celim bićem i to prenose na ostatak grupe i na Grobare. Oni će uživati na terenu, kao i publika na tribinama. Kako god da se završi – pamtiće se.

Jer, klinci se lože, Grobari se lože i za promenu, pošto nije bilo godinama, neka se lože, pa kako bude. Jer, ko zna kad i da li će biti opet. Neka uživaju dok traje, neka se prepuste trenutku. Naravno da je važno proći, zbog budućnosti kluba, zbog Evrope, da se ne okonča sezona prakično na početku; naravno da je bitno naučiti kako da se takmiči; naravno da se računa šta će biti sutra.