Život iza bodljikave žice i istorija u španskoj eksklavi: Noć kad je gorela Afrika (VIDEO)

Apsolutno zaslužena promocija i fešta kakva dolikuje, jer Seuta je bila neporažena na 23 utakmice u nizu. Poslednji put izgubila je još u decembru od Osasune u Kupu kralja. Od tada je klub koji će iduće godine proslaviti 70 leta postojanja činio čuda, više puta je maskota skuše – na tu ideju došao Huanmi Armunja, molio je predsednika da bude prvi koji će obući kostim – bacana u vazduh, postao je to prepoznatljiv način proslave.

Za uspeh kome se niko u gradu nije nadao najzaslužniji je predsednik Luaj Hamido. On je doveo tehničkog direktora Hosea Huana Romera, koji se isprva nećkao i nije verovao u projekat, i od tada je počeo uspon Seute. Četvrta, pa treća liga i sada Segunda.
„Istorijski podvig! Još veći zbog činjenice da je Seuta zapostavljen grad po mnogo čemu, ova promocija pričinjava radost svima nama, ali je i prilika za sve da upoznaju ovaj deo naše zemlje“, rekao je predsednik Luaj Hamido.

Mnogi španski klubovi će prvi put na utakmicu krenuti put Afrike i teritorije koja je dug niz godina predmet spora Španije i Maroka.

Madridski trojni sporazum je potpisan, Španija je 1975. godine napustila Zapadnu Saharu, međutim, ne i Seutu i Melilju, mesto u kome je rođen Samu Omorodion i u kome su živeli roditelji Injakija i Nika Vilijamsa nakon što su pregazili pustinju. Ta dva grada, koja su u njenom sastavu preko 500 godina, ostala su njen deo. Marokanci smatraju da su okupirani, da ne pripadaju kolonijalnoj sili. U više navrata su raspoređivane trupe u osetljivom i strateški bitnom području, jer su to jedine teritorije Evropske unije u kontinentalnoj Africi.

Imaju specifičan status, autonomiju i nešto manja ovlaščenja u odnosu na pokrajine Kataloniju, Baskiju i Andaluziju. Zahvaljujući njima Španci mogu da kontrolišu ulazak svih u Sredozemno more, ali su im Seuta i Melilja u isto vreme veliko opterećenje, jer predstavljaju tačku ulaska migranata u Evropsku uniju. Nigde drugde toliko ne mogu da joj se približe, a da ne rizikuju da ih talasi poklope i skončaju u slanom plavetnilu.

(©AFP)

Zbog toga je Seuta opasana ogradom u dužini od osam kilometara i bodljikavom žicom u visini od šest metara. Sa nje vise komadići odeće i predstavljaju upozorenje za sve one koji bi ilegalno da pređu granicu.

U planinama Magreba hiljade njih čeka svoju šansu da na prepad uđe u Španiju i bace se u potragu za boljim životom. Čuče u žbunju, maskiraju se, oblače vojničke uniforme i daju u beg od policije. Bodljikava žica i duge cevi neće ih sprečiti, posle užasa Sahare. Pokušavaju iznova i iznova, znalo je i 8.000 u jednom danu da ih prođe. Bilo je to kada su marokanski organi reda 21021. godine zažmurili na oba oka. Pravili su se slepi kada je počela invazija.

Mnoga deca odrasla su u izbegličkim kampovima Seuta i Melilja, tamo su naučila da teraju loptu. Neka od njih prethodne noći nisu spavala, stariji su lumpovali do zore u gradu od oko 75.000 stanovnika. Danas već nisu bili tako dobrog raspoloženja u klubu zbog naslova Mundo Deportiva: „Seuta je treći marokanski tim koji će igrati u profesionalnom rangu“.

(©AD Ceuta)

Atletiko Tetuan je igrao u profesionalnom rangu španskog fudbala još sredinom prošlog veka – tada još bio glavni grad španskog protektorata – kasnije je u njemu bila i Deportivo Seuta. Sve su to klubovi iz eksklava, ne iz terotorija koje su tada, a ni sada, makar na papiru, pripadale Maroku. Razbesnelo je to sve u klubu.
„Seuta je Španija. Naš grad je španski, kao što su Barbate, pokrajine La Rioha i Asturija, ili Madrid, kao i naši klubovi, sportisti i institucije“.

Teško je i bilo zamisliti da u ovakvoj situaciji ne bude, makar na neki način, preplitanja politike i sporta. Kako god, Seuta će od naredne sezone biti deo Segunde, ugostiće Deportivo La Korunju, Malagu, Sproting Hihon, možda i Rasing Santander, Granadu, Almeriju, Levante, Saragosu… Sve u zavisnosti ko će gore, a ko dole. I da li će mrdati.

Biće to prilika brojnim igračima da osete čari Afrike sa primesama Španije.