Život u svetu neprestanih promena: Partizanu nedostaje pola tima od letos

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka)

Muke. Za navijače da gledaju kako se Partizan davi u problemima tokom kontrolnih utakmica, za stručni štab da uopšte sastavi najjači tim. Razlog: u ovom trenutku nema na raspolaganju sve adute, jer mu nedostaju makar trojica fudbalera koji bi u redovnim okolnostima bili starteri. Nisu, zbog povreda.

Tako će provera protiv poljskog Rakova (15 časova, TV Arena Premium 1) proteći bez Nemanje Trifunovića i Marija Jurčevića, koji su se već vratili za Beograd, te Mateje Milovanovića, koji je van konkurencije, iako je pre nekoliko dana pokušao da dovrši trening, ali nije uspeo. Na bolove ili lakše povrede se žali još nekoliko igrača, što stručnom štabu sužava opcije pred duel sa timom koji je osnovni deo takmičenja u Ligi konferencije okončao na drugom mestu, bez poraza.

Doda li se na tu listu rastanak sa najboljim igračem tima u jesenjem delu sezone, Jovanom Miloševićem, stiže se do četvorice fudbalera projektovanih da počnu većinu utakmica.  A to nije nimalo jednostavna situacija za lidera Mozzart Bet Superlige na manje od dve sedmice pre nego što se šampionat bude nastavio.

Zato, na stranu prijateljska utakmica u Beleku, Nenad Stojaković je stvarno suočen sa problemom daleko većim nego što ljudi vide. Ili žele da vide. Nedostaje mu polovina odbrane, nema levo krilo i nema centralnog napadača koji je do nedavno bio tu. Kako god da se završi susret sa Poljacima ti problemi će ostati vidljivi, jer niko ne može da pretpostavi kad će se defanzivci vratiti na teren, da li će krilni bočni vezista uspeti da „stigne“ na večiti derbi i hoće li novajlija u liku Sebastijana Poltera biti približno produktivan kao njegov prethodnik.

(FK Partizan/Miroslav Todorović)

Da bi se razumela situacija u Partizanu možda je najbolje vratiti se na prvi meč ove sezone i gostovanje na Kipru. Duel sa AEK-om u Larnaki počeli su: Milošević – Roganović, Đurđević, Milovanović, Jurčević – Ugrešić, Dragojević – Kalulu, Natho, Trifunović – Milošević.

Dakle, od prvih 11 u početnom kvalifikacionom kolu za mesto u Ligi Evrope, računajući i odbeglog Kalulua, čak petorica igrača nisu u Turskoj. Nije ni trener Srđan Blagojević. Ili, još drastičniji primer. Poslednji meč prethodne sezone, protiv Vojvodine u Humskoj, počeli su: Jovanović – Filipović, Ilić, Mujakić, Jurčević – Šćekić, Dragojević – Kalulu, Ugrešić, Vukotić – Natho.

U prevodu: šestorica startera su zamenjena samo na prelazu između dve sezone, a od tih novih čak petorica ne konkurišu za današnji meč iz različitih razloga. I ovo nije opravdanje (iako tako nekom može da deluje), već realno stanje.

Veština trenera jeste da od momaka koji su mu na raspolaganju pronađe dobitnu kombinaciju i zato je pred Nenadom Stojakovićem i njegovim saradnicima daleko komplikovaniji zadatak nego što bi moglo da se zaključi na prvi pogled. Najpre da sklopi novi odbranu, zatim osimisli drugačiji model igre, jer je Partizan dok je Jovan Milošević bio tu imao prepoznatljivost sa napadačem kojim učestvuje u izgradnji napada, pa i da momci prihvate njegove ideje, pošto realno gledano za to nije bilo ni prostora, ni vremena u tesnacu pred kraj 2025. kad je preuzeo komande posle smene Srđana Blagojevića.

Možda i najizazovniji zadatak za njega i sve u Partizanu jeste – psihološki. Crno-beli su protiv mađarskog Đera pokazali da su skloni usponima i padovima, jer su vodili 2:0, a nisu dobili meč; onda su u sudaru sa Murom potonuli već u prvih 45 minuta primivši tri gola, zato što je trener želeo da predolči igračima kako izgleda kad nema taktike, što je izazvalo pravu buru u javnosti, pre nego što je sam Stojaković pojasnio da je to učinjeno planski.

Već danas bi oni koju obuku Partizanov dres trebalo da se vrate u stvarnost. Ili, što bi rekao Pep Gvardiola, u jednom u nizu monologa nezadovoljan zalaganjem i izvedbom na terenu: „Down to the Earth, guys“. Crno-beli moraju pod hitno da se spuste na zemlju, jer realno gledano ništa još nisu uradili da bi sebi dozvolili da izgledaju onako loše kao protiv pretposlednjeg tima prvenstva Slovenije. Zar stvarno misle da imaju zagarantovana mesta u timu, samo zato što klub mora da se oslanja na mlade igrače? Ili: zar su pojedinci pomislili da su toliko dobri da mogu i bez instrukcija s klupe, kako god da se zove čovek koji na njoj sedi?

Neće biti.

Promene jesu velike, ali nisu opravdanje. Niko od njih ne traži da pobede utakmicu na pripremama, ali da slušaju trenera i oderu zadnjicu zarad navijača koje često pominju, to je valjda osnovni princip sporta. U suprotnom...