Zoran Rendulić sumirao šest meseci na Zvezdinoj klupi: Pokušavam da napravim takmičare, i dalje žalimo zbog poraza od AZ Alkmara

Šef stručnog štaba omladinske selekcije Crvene zvezde Zoran Rendulić sumirao je prethodnih šest mesecci rada u akademiji i istakao veliko zadovoljstvo povodom postignutih rezultata, ali i razvoja mladih fudbalera. Kao retko kada poslednjih godina omladinci Crvene zvezde nisu završili jesen na prvom mestu Kvalitetne lige Srbije.

Ali su u Ligi šampiona za mlade ostavili dobar utisak. Izbacili su Omoniju, samo ih je nedostatak sreće sprečio da naprave malu senzaciju i eliminišu AZ Alkmar.

„Skroz drugačije utakmice u prvenstvu i Ligi šampiona. Veliki procenat utakmica, nekih 70 ili 80 posto, u prvenstvu su takve da se protivnik povuče i čeka grešku. Upravo na taj način smo na dosta utakmica primali golove, jednostavno zbog koncentracije. Nisam hteo da se povinujemo nijednom protivniku, od prvog dana igramo isto, i protiv AZ Alkmara i OFK Vršca, Brodarca, naravno ne potcenjujem nikog. Na večitom derbiju smo imali isti problem. Tu se rival povukao u nisku zonu i čekao kontranapade. Jesmo izgubili na tom susretu, ali smo stvorili dosta šansi, igrali ozbilljan napadački fudbal. Sve je to škola, naročito meni kao treneru. Spremam igrače za prvi tim Crvene zvezde gde će igrati visoko, gde će biti “velika livada” iza njih kada napadaju i moraće da imaju tri ili četiri ozbiljne intervencije po meču. Presrećan sam što radim sa ovakvim momcima, ali tek uz malu selekciju da od zime spremamo ekipu za Ligu šampiona koju ćemo igrati nadamo se sledeće sezone“, poručio je na početku Zoran Rendulić.

Veliki broj mečeva od početka priprema odigrala je Zvezdina najstarija selekcija, a nekadašnji ističe da je prvenstvo prioritet.

„Naravno nećemo zapostaviti domaći šampionat, jer u drugoj polusezoni imamo samo 13 utakmica u ligi. Imaćemo dve u Evropi, a u prethodnih šest meseci smo imali 30 utakmica. Taj umor se osetio naročito posle evropskih utakmica u prvenstvu. Posle Omonije i AZ Alkmara imali smo duele sa Čukaričkim i derbi. Tačno je nedostajalo svežine. Falio nam je malo veći roster, pogotovo pred kraj jesenjeg dela prvenstva, a pratile su nas i povrede. Kada se sve spoji mogu da budem zadovoljan kada od juna imamo samo tri poraza, a njih smo doživeli u prvenstvu. Igrali smo u pripremnom periodu samo sa seniorskim timovima, tako da sam lično zadovoljan. Primetili smo šta treba da poboljšamo za drugi deo sezone. Sigurno da ćemo ići na trijumf na svakom meču od proleća“.

Početkom septembra žrebom je odlučeno da će se Crvena zvezda sastati sa kiparskom Omonijom u Ligi šampiona za mlade igrače.

„Staza šampiona je teža za prolaz, jer igrate sa prvacima svojih država. Videlo se da je u pitanju vrhunsko takmičenje i da ekipe mogu da igraju na seniorskom nivou, a neki igrači već nastupaju za prve timove. Protiv Omonije smo odigrali ozbiljan dvomeč, tako smo ga shvatili. Na prvoj utakmici u Beogradu nas je definitivno poremetio crveni karton u prvom poluvremenu jer je promenio tok utakmice. Međutim, bili smo takmičari i blizu toga da postignemo drugi gol. Znali smo da je bitno da obezbedimo trijumf bez primljenog pogotka kući. Trebalo nam je malo da vidimo kako oni funkcionišu. Nismo imali mnogo video materijala, tek jednu utakmicu. Mnogo je lakše bilo u revanšu. Prvo poluvreme odigrano na Kipru je možda najbolje od kada sam preuzeo omladinski tim Zvezde. Momci su preozbiljno shvatili meč. Znali smo da ako samo idemo na pobedu, što im govorim od prvog dana, možemo da izvučemo nerešeno. Da smo gledali da sačuvamo 1:0 imali bi problem. Ušli smo vrhunski u utakmicu i poveli sa 2:0. Mnogo teži susret nego u Beogradu. Bili smo agresivni, mirni sa loptom, bez iste podjednako odlični. Takođe, izmene su bile na pravom, vrhunskom nivou. To je bio reper kako treba da izgledamo u Evropi“.

Usledio je okršaj za prvakom Holandije, ekipom AZ Alkmara.

„Znali smo da dolazi AZ Alkmar, ekipa koja je primer kako treba da rade svi omladinski timovi u Evropi. Igrali smo sa šampionom Holandije, a prvaci su već tri godine uzastopno. Taj dvomeč je bio pravo merilo za ovu generaciju. Ne postoji veći nivo od toga u juniorskom fudbalu u Evropi. Dobro smo ih analizirali i stvarno može mnogo da se nauči od njih. Tu mislim na trenere i igrače. Igrali smo stvarno sa seniorima. Posle utakmice sam pričao sa trenerom njihovim kadeta, koji mi je rekao da je njihova generacija do 19 godina na okupu od 12 godine i da su za sedam godina promenili samo šest igrača. Stvarno znaju kako i šta rade. Retko biraju igrače, kada ih izaberu oni ih stvaraju i usavršavaju“.

Duel odigran na strani okončan je rezultatom 2:2, a u revanšu u Beogradu posle 90 minuta bilo je 1:1. Posle penal serije više sreće imala je tada gostujuća ekipa.

„Prvo poluvreme utakmice u Holandiji nam je najslabije ove sezone, gde se nismo uopšte snašli. Nisu nas iznenadili, jer se na snimcima utakmica videlo da su preozbiljna ekipa. Posmatrali smo utakmice protiv Sent Patrika i par prvenstvenih utakmica. Uživo to izgleda još ozbiljnije, brže i bolje. Dobro smo i prošli tokom prvih 45 minuta, s obzirom da je bilo samo 2:0. Nismo uspeli da odgovorimo na njihovu brzinu, jednostavnost, dolazak u poslednju trećinu terena. Mogu žmureći da igraju, a specifično kod njih je što je svaki igrač na svakoj poziciji mnogo dobar sa loptom. Vidi se da je to škola fudbala koja gaji taj stil. Mnogi me pitaju šta sam rekao igračima na poluvremenu. Na sve gledam pozitivno i trudim se da izvučem nešto iz toga. Ne osvrćem se na ono što je bilo i to radim od prvog dana trenerskog posla. Trudim se da momcima dam što više samopouzdanja. Uvukao se strah. Ono što smo hteli da radimo na terenu, naročito bez lopte, da izlazimo visoko, budemo blizu igrača, ali u 90 posto slučajeva su igrači AZ Alkmara izlazili iz problema veoma lako. Kada sam došao u svlačionicu igrači su verovatno mislili da ću da “poludim” na njih, ali sam bio veoma miran. Znao sam da nije moglo gore u tom trenutku, a to sam im i rekao. Takođe, rekao sam da moramo da ispoštujemo stvari koje smo se dogovorili i da će odmah biti bolje na startu drugog poluvremena. Tako je i bilo. Kod 2:1 smo čak imali ozbiljnu šansu, a mogu da tvrdim da smo ispali tamo. Kada se setim drugog poluvremena naježim se u nekim momentima. Pravi i ozbiljan fudbal smo igrali u Holandiji u drugom poluvremenu. Izborili smo 2:2, ali sam znao da nas čeka teža utakmica u revanšu“.

Revanš na stadionu Voždovca odlučila je penal lutrija, a Zoran Rendulić detaljno iznosi kako je izgledala serija jedanaestereca iz trenerskog ugla.

„Mnogo smo bolje ušli u duel kada je u pitanju uzvratna utakmice. Znali smo šta treba da radimo i bili pravi takmičari. Iako smo nesrećno primili gol u drugom poluvremenu, od 30 do 40 minuta smo imali ozbiljne šanse. Na najvišem evropskom nivou to mora da se iskoristi. Bili smo kompaktni, sa loptom ulazili u igru veoma dobro, smatram da smo bili bolja ekipa u Beogradu. Kažu svi da su penali lutrija, ali lično smatram da je tu do trenera i osećaja kada i koji igrač treba da šutira. Želeo sam da Mijatović izvede prvi penal, jer je bio umoran i dva dana pre toga je igrao za prvi tim. Hteo je da šutira poslednji, te se zamenio sa Vidojevićem. Možda nije trebalo to da dopustim, ali opet kažem da je to prva ozbiljna utakmica i za mene kao trenera. Obojica su promašili jedanaesterce. Namerno nisam želeo Lekovića da pustim da puca penal. Pet minuta pre toga je postigao gol i psihički se istoršio, kao i fizički dok je proslavio pogodak. Nedostajalo je na kraju malo sreće. Definitivno ovaj dvomeč je za igrače veliki podstrek i nešto što ih očekuje tokom cele karijere, jer je ovo najviši nivo kada je u pitanju omladinski fudbal“.

Zvezdini juniorski takođe su uzeli učešće na prijateljskom međunarodnom turniru “Al Abtal”, gde smo savladali Sporting (3:2) i odigrali nerešeno sa Valensijom (2:2).

„“Al Abtal” kup je kao mala Liga šampiona. Snažni protivnici su raspodeljeni u četiri grupe, to su najbolji evropski klubovi. U ozbiljnoj smo grupi gde se nalaze Valensija, Monako, Sporting iz Lisabona i dva kluba iz Saudijske Arabije koja organizuju turnir. Nema boljih provera za igrače. Ponosam sam na šest utakmica u Evropi, gde smo pokazali da možemo sa svima da se nosimo. Sporting ima sedam reprezentativaca do 19 godina, Valensija je prva trenutno u Španiji u omladinskom fudbalu. U obe utakmice smo u prvih 20 minuta ušli bojažljivo, verovatno zbog poštovanja imena kluba koji je sa druge strane. Ali opet kažem igračima da oni nisu bolji od njih, da igraju za Crvenu zvezdu - veliki klub. Posle tog grča na obe utakmice u nastavku smo bili bolji od protivnika. Najvažnije je da su momci radili ono što pokušavamo od prvog dana, kako u igri sa, tako i bez lopte. Najpozitivniji utisak jeste što smo videli da možemo da igramo sa svim ekipama ozbiljan fudbal, direktan koji zahtevan od njih“.

Domaći šampionat je završen, ali pauza još nije starovala za crveno-bele juniore. Četu mladog stratega do kraja kalendarske 2022. godine očekuje još jedna međunarodna utakmica.

„Očekuje nas još 21. decembra duel sa ekipom iz Saudijske Arabije u grupi. Sigurno da ćemo ići na trijumf, jer pobeda nam donosi plasman dalje. Trenutno delimo prvo mesto sa Valensijom. Ako dobijemo meč mnogo smo bliži prolasku u nokaut fazu. Od šest ekipa u grupi, dve idu u četvrtinu finala. Gledamo takmičenje kao Ligu šampiona i za mene lično nije prijateljski turnir. To će biti veliki “izlog” za naše igrače. Utakmice se igraju u Španiji, tačnije u Barseloni i Madridu, i smatramo da nema bolje pozornice od toga za njih“.