Žvaka koju Liverpul nikada neće progutati: Nije Van Dajkov naslednik, već pariski jedrenjak "sekač"

Zaštitini znak Ekvadorca je to što utakmice igre s žvakom u ustima, po sopstvenom priznanju kaže Paćo da ga to opušta, da mu daje dodatnu koncentraciju i da je nikada nije progutao za vreme meča. E pa sada su u Liverpulu s posebnom dozom kiselosti saznali da će izvesno mnogo zažaliti što nisu bili malo odlučniji da kupe tu dragocenu šok žvaku, jer su se već pre sredine marta oprostili od šansi da učine ono što nisu od 1984, da u istoj sezoni postanu i prvaci Engleske i prvaci Evrope.

Spektakularnu statistiku imao je sinoć Paćo. Brojke kažu da je dobio 100 odsto duela, da je imao 100 odsto uspešnih driblinga (jedan od jedan), 40 uspešnih dodavanja, pet izbacivanja lopti iz šesnaesterca, dve oduzete lopte igračima Liverpula, dva izblokirana šuta (od čega je jednom gotovo sigurno sprečio gol za Crvene). Ako se za igrače koji s rutinom drže stvari na terenu pod kontrolom kaže da igraju sa cigaretom u ustima, onda je Paćo na dobrom putu da patentira igru s žvakaćom gumom u ustima, kao simbol laganog načina na koji izlazi na kraj sa svim pretnjama.

Tendencija je poslednjih godina jasna. Pojavilo se novo žarište na koje fudbalski skauti iz čitave Evrope skreću ozbiljan pogled, a to nisu redovno "osumnjičeni članovi velike trojke poput Brazila, Argentine i Urugvaja, već tržište koje unosi sve više pometenje; ekvadorsko. Dok se mnogi sećaju Agustina Delgada, Ulisesa De La Kruza, Antonija Valensije, Enera Valensije, Felipea Kaiseda, pokojnog Kristijana "Čuča" Benitesa, Karlosa Tenorija... U državi od oko 18.000.000 stanovnika rađa se selekcija potencijala za visoke domete.

Moises Kaisedo je jedan od najskupljih vezista na svetu, Pjero Inkapije je bio deo odbrane Bajera iz Leverkuzena koja je prošla bez poraza u Bundesligi, Kendri Paez je vunderkind kog svi žele u svom timu, ali će igrati samo za jednog - za Čelsi, a Pervis Estupinjan je godinama pouzdani bek u Primeri i Premijer ligi. Međutim, oni nisu sami, u liku Vilijana Paća oblikovan je ključni deo odbrambene kičme koja će inspirisati El Tri u godinama koje dolaze. Gledano iz sadašnje perspektive čini se da je Ekvador jedan od potencijalno najprijatnijih iznenađenja Mundijala 2026, a vrhunac generacije trebalo bi da bude dostignut na Svetskom prvenstvu 2030. godine.

A, Paćo dolazi iz duge proizvodne trake Independijente Del Valjea, linije koja je proizvela generaciju koja je Osvojila Kopa Libertadores za igrače do 20 godina i seniorsku Kopa Sudamerikanu. Ovaj 23-godišnjak, rođen u Kinindeu, poznatom i po drugom imenu Roza Zarate, je sa 18 godina napravio korak koji mu je promenio život, kada je iz rodnog grada otišao u 212 kilometara udaljeni Independijente Del Valje. Život je po Paća imao malo drugačije planove.
"Da nisam fudbaler bio bih moreplovac. Moja majka je već mislila da ću krenuti putem mornara i plašila se da ću nositi minđuše i imati tetovaže poput stereotipnih mornara. Pošto ih ona toliko ne voli, obećao sam joj da ih nikada neću imati. Ali imam zajedničko s mornarima to što mnogo volim plažu, more, vodu. A, ako me pitate zašto sada stalno žvaćem gumu dok igram, to je zbog hladnoće u Evropi. Kada je ovde hladno, lakše se osećam kada žvaćem žvaku, to me smiruje i daje mi dodatnu koncentraciju", govorio je u intervjuu prošle godine Vilijan Paćo.

Sa visinom od 187 centimetara, Paćo ima raznolikost koja mu daje fleksibilnost da pobeđuje u duelima i na zemlji i u vazduhu. Njegov uspon sa Los Negriazulesom (nadimak Independijente Del Valjea) nije prošao nezapaženo, zaradio je transfer u Belgiju. Stigao je u januaru i morao je brzo da se prilagodi, pošto je tim tadašnjeg trenera Brajana Priskea Antverpen jurio titulu šampiona Belgije. Brzo je kraljevski klub iz Župiler lige saznao šta jen doveo. Brz, ali i stabilan defanzivac, sa dobrom igrom nogom. U svetu gde su levonogi centralni bekovi postajali sve ređi, Paćo je bio biser. Njegova jedina puna sezona u Antverpenu dovela ga je do fantastičnh brojki i transfera u Ajntrhat za oko 14.000.000 evra, a prethodno je za oko 5.500.000 doveden iz Ekvadora.

Samo jedna sezona u Bundesligi i bilo je jasno. Levostrani centralni defanzivac sa izvanrednom prostornom svešću, savršenim veštinama dodavanja i borbenošću koja je izbrušena do savršenstva. Paćo je bio skrojena zamena za svog prethodnika iz Frankfurta Evana Endiku, otišlog u Romu. Takođe je pokazao da ima tehničku potkovanost i tempo da ostane u kontaktu sa bržim protivničkim igračima i sve je kulminiralo transferom u Pariz, umesto u Liverpul. Sada na Enfildu ostaje samo da žale što pokraj Albertovog doka neće rasti elitan moreplovac, brodski kapetan, jedrenjak od vrste "sekača", već na nekom drugom kraju, siromašnijom tradicijom u moreplovstvu i suživotu sa morem.