Zvezdin banditski fudbal
Vreme čitanja: 4min | sre. 14.02.18. | 13:44
Ili zašto je Vladan Milojević zaslužio da odvede crveno-bele u osminu finala LE i tamo se nameri na Čola Simeonea
Možda nije usko vezano za dešavanja sa meča sa CSKA, ali valja podsetiti na letošnja zlatiborska prestrojavanja Vladana Milojevića. Tada novi trener Crvene zvezde, poznat po tome što je u Čukaričkom crtao linije ograničenog kretanja vlasniku Draganu Obradoviću, počeo je da uvodi nova pravila. Tačnije, postulate koji bi trebalo da budu svakodnevica najtrofejnijeg srpskog kluba.
Igrači će biti identično obučeni, dolaziće na obrok u isto vreme, poštovanje zakone timske discipline i okvire. Kažemo, nije usko vezano za duel sa CSKA, ali u to vreme Vladan Milojević počeo je da pravi TIM.
Izabrane vesti
Shvatio je da je izgled jedne ekipe na terenu refleksija stanja stvari u svlačionici. I uspeo je u toj misiji, jer je i bez pomoći Kange i prvog napadača Ričmonda Boaćija nadogradio sistem koji je njegovih ruku delu. Bivši selektor Srbije Radomir Antić znao je i tokom jesenjih trijumfa da kaže kako mu se ne sviđa inferiornost u igri srpskog predstavnika u Kelnu (upotrebio je i težu reč, ali da ne mračimo). Pre nego što ispalite sličnu konstataciju, jer je fakat da je ruska Armija umereno kontrolisala beogradski duel i imala 608 tačnih dodavanja naspram 309 Zvezdinih, imajte na umu neke podatke.
CSKA je ekipa koja je u grupi Lige šampiona sa Mančesterom, Bazelom i Benfikom osvojila devet bodova. I jedina se sa takvim saldom iz elitnog takmičenja spustila u Ligu Evrope. To je tim koji je na strani pobedio švajcarskog i portugalskog prvaka.
Više nego dovoljno za tezu da je Vladan Milojević, bar za nijansu, unapredio igru Crvene zvezde... I to neće promeniti ni ishod revanša u Moskvi. A daleko od toga da crveno-beli nisu bez šansi, što su očitovale besne reakcije Viktora Gončarenka koji je frustiran jalovom inicijativom sopstvenog tima ustajao sa klupe i rukom pokazivao Vitinju i Musi kako da napadnu Zvezdin zid.
Ono što je Crvena zvezda pokazala protiv CSKA na svom terenu nije Zvezda iz slavnih klupskih almanaha. Nije to bio nalet, nije to bila ofanziva, nije to, na posletku, bila ni lopta u mreži. Nije to bila fudbalska bajka, već realna priča. Međutim, jeste jedna vrsta "balkanskog banditskog fudbala", u najboljem značenju te reći.
Nije davno bilo kada se veliki deo srpske fudbalske populacije - a među njima ima mnogo poklonika Crvene zvezde - divio trenerskim delima Dijegea Simeonea na klupi Atletika. Svi su se uhvatili za ubojitost njegovog pomalo ružnog, pomalo i dosadnog, defanzivnog, tvrdog, ali delotvornog fudbala. Svi su videli tu moćnu transformaciju koja predstavlja oličenje argentinskog temperamenta. I svi su videli podesnu ekipu koja poštuje svaki milimetar terena i tako pobeđuje veće i kvalitetnije od sebe.
Trener Crvene zvezde nema tu klasu, niti obitava u istim uslovima, ali zaslužio je pohvale zbog činjenice da je napravio ekipu, koja ne dokazuje zajedništvo samo stereotipnim izjavama sa priprema o nikad boljoj atmosferi. Tu harmoniju iz svlačionice crveno-beli su pokazali u trenucima potonuća jednog od vođa tima Vujadina Savića. Kao što je najbolji štoper Superlige spašavao kožu saigrača nebrojano puta, tako su oni posle njegovog podletanja pod loptu bili tu da mu se nađu. Francuz Le Talek je branio telom taj prostor, Rodić je iznikao iz trave i "dosadom" unervozio klasnog igrača kakav je Musa.
Bilo je još tih detalja banditskog fudbala. Ne znamo kako, ali Vladan Milojević je uspeo posle promašene šanse skrhanog Nemanju Radonjića da izbegne defanzivu fakultativno ili pro forme radi. Dešavalo se da u drugom poluvremenu, u jeku napada CSKA, Nemanja Radonjić suzi prostor i praktično odigra napad na poziciji beka ili štopera. To je proces koji zahteva vreme i koji govori da je iz ovog što ima Vladan Milojević izvukao maksimum.
A kako će izgledati taj završni čin baditskog procesa Vladana Milojevića? To niko ne zna, tim pre što Zvezdin strateg još nije produžio ugovor i što će u junu biti tražena roba. Njegova budućnost na Marakani je krajnje neizvesna, i zbog toga bi bilo pravedeno da odvede tim u osminu finala i tamo naleti na rodonačelnika banditskog fudbala Dijega Simeonea. Sigurni smo da bi se Vladan Milojević radovao tom dvomeču, jer bi video koliko je daleko od onog čemu zapravo teži. Taktičkoj perfekciji i ekipi koja u svakom deliću sekunde zna šta treba da radi i deluje kao TIM.
Piše: Darjan Nedeljković
(foto: Action Images, Starsport, MNpress)