Zvezdin insajder posle pet godina u Šturmu: Imaju svog Kataija, romb im je i kvalitet i mana

"SVE IM SE VRTI OKO 4-4-2 SISTEMA U ROMBU"

Da se ipak fokusiramo na Šturm. Tabela u austrijskom prvenstvu kaže da ima bod manje od lidera Salcburga – situacija slična Zvezdinoj, no nikoga to ne čini zadovoljnim na Merkur areni. Zaumel se suočava sa ogromnim problemima mada bi pobeda u gradskom derbiju trebalo da mu kupi vreme…
“Čim krene u medijima da se spekuliše o treneru i njegovoj poziciji uvek postoji nešto iza toga. U najvećem broju slučajevu kada su direktori garantovali da je sa trenerom sve u redu dešavalo se da potom dolazi do smene ili do nekih situacija koje po njega nisu dobre. Ne kažem iz svog iskustva, nego iz iskustva drugih klubova koje sam pratio, a u kojima se isto dešavalo. Svašta je moguće, dosta se pominje ta tema i znam da su emocije jake, mada, poznajući Austrijance, mislim da do zimske pauze ne bi trebalo da dođe do veće promene”.

Jirgen Zaumel (©AFP)

Ali se o mogućnosti da do nje dođe šuškalo u austrijskim medijima tokom protekle nedelje.
“Veliki razlog za to je bila prethodna utakmica koju su igrali sa VSG Tirolom koji ima neuporedivo manji budžet od Šturma i izgubili su kući 3:1. Naravno, imali su peh sa crvenim kartonom, ali ih je nadigrao VSG koji je dosta skromnija ekipa, ali i dobro vođena. Sa druge strane, ja taj klub (Šturm, prim.aut.) iznutra poznajem veoma dobro, to je tradicionalni, veliki klub, poslednjih godina je postigao velike uspehe”.

Osnovu tih uspeha predstavljaju sistem koji je klub uspostavio i formacija u kojoj tim igra već godinama unazad.
“Njima se sve vrti oko njihovog 4-4-2 sistema u rombu koju su pokrenuli još dok sam ja bio u klubu, tada sa Andreasom Šikerom i Kristijanom Ilcerom, kada su imali najveće moguće uspehe. Osvojili su dva puta titulu, dva puta kup, igrali su u Ligi šampiona… I sa njihovim odlaskom naravno da ostane određena rupa, dođe do promena. Još zimus je došao Mihael Parensen kao novi sportski direktor, malo pre njega i Zaumel, glavni trener, koji je prebačen iz drugog tima u prvi. Znam da je bilo polemike oko kadra i tima na leto i da nisu bili zadovoljni prelaznim rokom, pogotovo trener, i tu postoji nešto na korelaciji trener - sportski direktor, pa je sad usled lošijih rezultata to malo eskaliralo. Imaju male turbulencije u klubu i videćemo kako će izaći iz ove situacije. Mislim da je derbi sa Gracerom, tradicionalni gradski derbi, bio od velike važnost jer može da donese dobre stvari pred duel sa Zvezdom”.

"ROMB IM JE I KVALITET I MANA"

Kada smo kod igračkog kadra, on je značajno promenjen u odnosu na prošlogodišnju, šampionsku ekipu. Otišli su golman Kjel Sherpen, štoper Gregori Vutrih, desni bek Maks Džonston, vezista Malik Jalkuje, napadač Vilijam Beving… Svi oni bili su starteri u pomenutoj utakmici protiv Rapida krajem prošle sezone koju ste ti i ostatak stručnog štaba na čelu sa Štefanom Kulovicem ubedljivo dobili.
“Šturm je uspeo posle utakmice sa nama, osvojili su titulu, ali tada su oni izašli u punom sastavu zato što se njima i dalje lomila šampionska trka. Nemam osećaj da ih je napustio toliki broj igrača, možda ih je napustilo par ključnih igrača, ali Kiteišvili je njima nosilac igre već dugo, dugo godina. On je tamo otkad sam ja bio. Promenili su dvojicu napadača, Beving im je otišao, ali srž, taj romb unutra im je ostao”.

©AFP

Šta odnosno ko taj romb čini toliko važnim za Šturmovu igru?
“Okosnica njihovog tima su, kao što sam već rekao, Otar KiteIšvili, zatim Goren Stanković, Toči Čukvuani i Tomi Horvat. Taj njihov romb je najveća opasnost, ali i najveća šansa za protivnike, samim tim i za Zvezdu jer kad taj romb ne funkcioniše, onda malo toga funkcionišu u njihovoj igri”.

Kako to i najveća opasnost i najveća šansa za protivnike?
“Austrijska liga je ping pong ili fliper liga, košarkaški rečeno run and gun liga. Šta mislim pod tim? Dosta tranzicionog fudbala, dosta ofanzivne i defanzivne tranzicije, dosta distance, otvorene igre i intenziteta. To je u Evropi drugačije, pogotovo u Španiji, gde sam imao priliku da gledam kad su igrali protiv Real Sosijedada, koji dolazi sa drugom vrstom fudbala, drugim mentalitetom i većim posedom. I onda te distance koje oni treba da postignu protiv lopte iz romba su im i kvalitet i mana. Pre svega mana zato što su to velike distance i zato što je romb dinamična formacija gde mora da se mnogo trči. Samim tim je mana za igrače jer se troše, pogotovo posle 50, 60. minuta. Ako imaju protivnika dobro pod kontrolom, može da bude veliki problem za ekipu koja je sa loptom jer ne mogu da izdrže taj pritisak. Mislim da Zvezda svojim kvalitetom može njima da parira”.

Retke su, ali bilo je, napominje naš sagovornik, situacija kada se zbog nefunkcionisanja pomenutog sistema Šturm prilagođavao rivalu.
“Jedina situacija gde su oni promenili sa romba u 4-3-3 ili tačnije u 4-2-3-1 je bila utakmica iz koje su oni mnogo, mnogo naučili. To je bio Bode Glimt u kvalifikacijama za Ligu šampiona kad su igrali kod kuće. Pre toga su igrali na strani i tamo su doživeli težak poraz (0:5, prim.aut). Tamo, na njihovom terenu, sa tim brzinama, u datoj situaciji kako igra Bodo Glimt, sa rombom nisu uspeli. Tako da su se prilagodili, malo drugačije to namestili i kod kuće ih dobili. Postoji mogućnost da se možda malo prilagode u odnosu na Zvezdin kvalitet, pogotovo individualni, ali mislim da neće nešto puno menjati u formaciji kao i odabiru igrača”.

Jan Gorenc Stanković na utakmici sa Bode Glimtom (©AFP)

"KITEIŠVILI X FAKTOR; DOBRO SPREMAJU PREKIDE"

Šta onda možemo da očekujemo od Šturma?
“Najbitniji igrač im je Otar Kiteišvili, koji je bio povređen ili prehlađen u poslednje vreme. On im je X faktor, desetka. Može da da dobar pas u završnoj trećini terena, opasan je sa distance, dao je Panatinaikosu strašan gol na gostovanju sa 25 metara iz otvorene igre. Gorenc Stanković je jako opasan na prekidu koje Horvat izuzetno dobro izvodi levom nogom, pogotovo takozvani skraćeni korneri, sa poludistance, nekada i sa centrale. Trude se da taj ‘swing out’ ide na Stankovića koji dobro oseća prostore i dobro napada loptu. Moj kolega sa PRO licence Sargon Duran je tamo pomoćnik, dosta se dobro spremaju za prekide, rade i sa blokovima i sa pulkovima, tako da verujem da će biti vrlo zanimljiva utakmica. Teška će biti za obe ekipe, pogotovo što ekipe dolaze iz drugačijih takmičenja. Na stadionu u Gracu je atmosfera dobra, mislim da će biti pun stadion, da će biti dosta naših ljudi i da će biti specifično i teško za Zvezdu jer će biti dosta intenziteta, pogotovo u ovom periodu godine, u decembru, kada je dosta povreda, zamora i svode se računi pred pauzu… A sa druge strane može biti za Zvezdu odlučujuća utakmica ako prelomi na individualni kvalitet i sa tri boda može da manje-više bude sigurna da će prezimiti u Evropi”.

Veruješ li da može to da uradi već u Gracu? Kao pomoćnik Jovana Damjanovića, radeći za TSC, imao si priliku prošle godine da se suočiš i sa Zvezdom, nekoliko meseci kasnije i protiv Šturma. Ako govorimo isključivo o kvalitetu, na čijoj je strani?
“Verujem da je na Zvezdinoj strani. Ja sam imao prilike, dok sam radio za TSC, da igramo i protiv Ivanića, Kataija, Radonjića… U vreme kad je Arnautović došao, nažalost, ne, ali bio je i Duarte, tad i Endijaje… Nažalost, sad ga nemaju, mislim da bi im značio za Evropu, ali takvi igrači koji imaju X faktor, mogu da prelome utakmicu u svakom trenutku. Rade Krunić takođe, ne znam kakva je situacija oko njega, da li je fit ili ne. Mislim da je kvalitet na strani Zvezde, to se videlo i u pripremnom periodu letos kad je Zvezda u Austriji igrala neke prijateljske utakmice, gde austrijske ekipe nadomešćuju taj manjak kvaliteta kolektivnim presingom, trčanjem, organizacijom i disciplinom. Ne kažem da Šturm nema kvalitet, imaju ozbiljan kvalitet, iskustvo i kontinuitet iza sebe, kao i mlade igrače željne dokazivanja. Fleksibilnost takođe...“

U kom smislu fleksibilnost?
“U smislu da ne znate da li će u špicu početi Jata, koji je atleta, brzina je na njegovoj strani kao i agilnost, ili će početi Malou, koji donosi snagu, duel sa štoperima. Bio bi u opticaju i Grgić, koji je više gol igrač, dobar u šesnaestercu, u presingu - on je bio moj igrač u Šturmu dok sam bio u akademiji - ali se on se, nažalost, povredio za vikend protiv Gracera… Ali opet, generalno je teško znati za šta će se opredeliti jer su sva trojica napadača po profilu drugačiji. Sve to dobro povezuje Kiteišvili na poziciji desetke, a iz pozadine dorbo prate Čukvuani i Horvat. Čukvuani koji se dosta izvlači na stranu, voli igru jedan na jedan, Horvat koji kad uzme loptu voli da je ponese i traži dosta situacija gde će dobiti prekid. Ako Horvat ne igra, tu je Rozga, poljski igrač, koji ga zamenjuje i više je box to box. Gorenc Stanković donosi iskustvo, čitanje igre, visinu na skoku, podrška je u trouglu štoperima”.

Toni Horvat i Toči Čukvuani (Guliver - Branislav Racko)

"ZVEZDINA ŠANSA NA BOKOVIMA"

Ipak, baš bi u defanzivi crveno-beli trebalo da traže slabu tačku rivala.
“Njima je najveći problem poslednja linija, tu se dosta toga promena desilo. Pogotovo bi Zvezda trebalo da ima šanse preko njihovih bočnih igrača. Sama formacija romb je koncentrisana tako da u sredini ima dosta igrača koji mogu da trče dubine i koji mogu dobro da reaguju u tranzicijama, ali samim tim ostaje prostor na bokovima jer samo su bekovi ti koji pokrivaju cele bokove. Tu Zvezda sa svojim bekovima i krilima može da im napravi veliki problem. Mi smo tada sa Rapidom izašli u formaciji 4-3-3, izlazili smo visoko da ih pritiskamo i tako smo im i dali prvi gol. Oni su imali svoj ‘build up’ iz gol-auta, izolovali smo ih na jednu stranu… Oni tu ne pokušavaju previše da izigravaju, pokušavaju sa jednim ili dva pasa da navuku protivnika i onda dijagonalno, van pritiska, da igraju ili na protivničku polovinu ili na dalju desetku. Ako tu pronađe dobra rešenja po oduzetoj lopti, da bude vertikalna i potentna i da dolazi brzo u završnicu, Zvezda može da ih ugrozi”.

I ne samo tu...
“Druga situacija je posed lopte i pomeranje njihovog romba i manipulacija njihovim igračima dobrom cirkulacijom lopte. U pravom momentu napadati prostore iza leđa i u pravom momentu kada ih Zvezda spusti nisko, tražiti rešenja i poslednji pas u asist zone ili u zonu 16 metara. Tu imaju dosta problema, to se videlo i protiv Bode Glimta, čije su desetke i osmice dobijale loptu između linija i davale dobre završne pasove u asist zonu i 16 metara. Tu se njihova defanzivna linija jako, jako teško snalazila i verujem da je tu najveća Zvezdina šansa. Kao i kontrola i dinamika utakmice. Mislim da je jako bitno da Zvezda kontroliše dinamiku utakmice. Kad ubrzati, kad usporiti, kad kontrolisati protivnika, kad pojačati ritam. To je jako, jako bitno i to će i jednima i drugima značiti jer imaju dovoljno iskustva iz evropskih takmičenja. Austrijska liga je orijentisana na izuzetan intenzitet i na izuzetnu dinamiku tokom čitave utakmice i njima to odgovara. Brzo bacanje auta, brzo trčanje dubine, vertikala non stop, dosta izgubljenih lopti i opterećivanje zadnje linije brojčano sa igračima i trčanje iza leđa. Ko uspe da se nametne svojom dinamikom i svojim ritmom, profitiraće iz svega toga”.

U toj borbi ključnu ulogu na Šturmovoj strani predstavljaće Otar Kiteišvili. Ofanzivni vezista, koji je leta 2024. bio velika želja Crvene zvezde, godinama unazad je ponajbolji fudbaler ekipe. Igra na pozajmici ofanzivnog veziste, postiže i namešta golove i stilom igre, utisak je, dosta podseća na Aleksandra Kataija.
“Mislim da je to odlično poređenje, pogotovo za austrijske uslove i za njihovu sredinu, s obzirom na to da se on dosta dugo zadržao tu i, ponoviću, predstavlja X faktor u igri Šturma. Ima taj vic u igri koji njima u fudbalskoj kulturi generalno nedostaje, on donosi prevagu. Na primer, on nije najviši igrač u ekipi, ali protiv LASK Linca skoči glavom između dva štopera koji su 1,95 metara, baš kao što Katai ume. Protiv Panatinaikosa odličnim udarcem sa distance, sa 25 metara, postigne evrogol. Tako da ima to poređenje smisla. Tačno im donosi ono što im treba u određenim situacijama, ne samo taktički ili tehnički, već i ljudski”.

Katai s druge strane uprkos dominaciji u prvenstvu ima vrlo limitiranu minutažu u Ligi Evrope ove sezone. Misliš li da je nepravedno zapostavljen?
“To je na treneru Milojeviću, on najbolje poznaje igrače, ko kako diše i ko šta može da mu pruži. Mogu da povučem paralelu sa našom situaciju u Rapidu. Do pre dve-tri nedelje sam sa strane posmatrao situaciju i možda bih promenio jednu, dve, tri stvari, ali tek kad se vratiš, uđeš unutra i vidiš ko ima problem sa povredama, kakav plan i program ima po povratku na teren, u kakvom je stanju, formi, povezano sa nekim ljudskim osobinama i tipom ličnosti… Treba raspolagati sa što više informacija da bi se donela što bolja odluka. Naravno da će trener Milojević izabrati igrače koji će mu doneti pobedu. Ako misli da je manja minutaža Kataiju njegov veći učinak sigurno da bih se i ja odlučio za tako nešto".

Možda je, na kraju krajeva, i bolje sačuvati ga za završnicu meča.
"Kao što rekoh, veliki su intenziteti, posebno kod austrijskih ekipa, i zato je nekad možda bolje u poslednjih 15, 20 minuta, pola sata ubaciti nekog igrača koji može da reši utakmicu svojim veštinama i znanjem nego ga ‘iskidati‘ 70 minuta gde on kada se u suštini otvara utakmica ne može da pruži kvalitete koji su njegova prednost. Kako bilo, ne sumnjam da će se trener odlučiti za najbolji tim i ako Katai pripada tu, sigurno da bi tu i trebalo da bude, u startnih 11. Ako ne, sigurno mu je namenjena neka uloga. Sa strane mi je teško da procenim. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da je uvek lepo gledati ga na terenu, fali takvih igrača za koje jedva čekaš da prime loptu i raduješ se njegovom sledećem potezu i akciji”, zaključio je Pavlović.