Zvezdina deca na skeneru onog koji ih najbolje poznaje: Lazetićevo telo vredi milione, braći Mituljikić igrači Sampdorije tražili dresove

Nije lako raditi u Crvenoj zvezdi. Osetili su to na svojoj koži mnogi igrači i treneri koji nisu uspeli da se izbore sa pritiskom, iako su pre ili posle mandata u crveno-belom pokazali da imaju potreban kvalitet da bi dobili priliku i u nekadašnjem evropskom prvaku. 

Očekivanja su ogromna. Konstantno se traže rezultatski uspesi, ali i stvaranje igrača. Ovo drugo trenutno je na 30-godišnjem Marku Neđiću, treneru omladinskog tima. 

U razgovoru za Mozzart sport nekadašnji đak Čukaričkog pričao je kako je to biti najmlađi trener u Crvenoj zvezdi, a savetovao je i na koje igrače bi trebalo obratiti pažnju tokom proleća, jer uveliko kucaju na vrata prvog tima srpskog šampiona. Poimence ih je predstavio, ali o tome nešto kasnije. 

Prvo kako je to kada se od nekoga ko bi po godinama i sam mogao da igra za prvi tim očekuje da stvara igrače koji će imati kvalitet da obuku crveno-beli dres i istrče na glavni teren stadiona "Rajko Mitić".

"Imao sam 27 godina kada sam došao u Crvenu zvezdu. Od pionirske selekcije sam nalmlađi trener u klubu, ali godine mi zaista nisu problem, već samo podstrek da se više trudim i bolje radim. Imam ogromnu satisfakciju zbog rezultata koje beležim sa svojim saradnicima i igračima, a posebno jer su ostvareni u Crvenoj zvezdi, čiju člansku kartu imam odmalena. Pritisak u Zvezdi je normalna stvar. Ko ne može da se izbori sa pritiskom, taj i ne može da radi u Crvenoj zvezdi. Nije to pritisak u smislu da vam neko govori koga morate da stavite u tim, već to što je Crvena zvezda najveći klub na Balkanu. I ne samo na Balkanu... Bilo je trenera koji su stariji i iskusniji od mene, možda i bolji, ali nisu uspeli da se snađu u Zvezdi. Ja se nadam da ću i u narednim godinama nastaviti da razvijam decu za što bolju budućnost kluba", objašnjava Neđić. 

Želeo je da posebno istakne svoje najbliže saradnike jer ističe da su svi zajedno napravili četvorogodišnji plan po preuzimanju generacije igrača rođenih 2003. godine, koji su danas okosnica omladinskog tima..

"Prvi pomoćnik je Petar Petrović, drugi Vladimir Sandulović, kondicioni trener je Slobodan Čikara, trener golmana Đorđe Topalović, ali moram da pomenem i koordinatora za trenere golmana Bojana Jorgačevića, koji je značajno unapredio kvalitet škole od svog dolaska. On dvaput nedeljno ima treninge i sastanke sa svim trenerima golmana, što im mnogo znači, a tu je i Nemanja Badnjarević koji je glavni u sektoru za kondiciju. On je, takođe, značajno podigao nivo rada svojim testiranjima i opremom koju je doneo u klub. Marko Vasiljević koji je bio sa njim je sada u prvom timu... Imamo i psihologa Vladu Kitanovića, koji je od pionira sa nama. Veliki značaj, uz rukovodeće ljude Zvezdine omladinske škole - durektora Dragana Mladenovića i glavnog trenera Nikolu Jelića, škole, imaju i supervizor Bojan Šiljegović i glavni skaut Srđan Karić. Deo našeg tima bio je i Nikola Mitić, sada trener kadeta, tako da imamo odličnu vezu između te dve selekcije i nadam se da će se to još proširiti i ojačati". 

Zvezdini omladinci su trenutno treći na tabeli, sa osam bodova manje od Brodarca i četiri od Partizana, ali uz utakmicu manje od oba rivala.

"Ove sezone igramo s najmlađim timom ikad u Omladinskoj ligi Srbije. Svi naši igrači su 2003. i 2004. godište, a liga je za 2001/2002. Čak smo pozivali i dvojicu rođenih 2005, Mirka Nikolaševića i Jovana Mijatovića. Brodarac je prvi, a dobili smo ih 4:1. Naša ideja je da uvek igramo na gol više, zato smo i davali najviše golova u ligi. Bitnije mi je da moji igrači igraju lep fudbal i tehnički se razvijaju, nego da budemo prvi". 

Iako plasman na tabeli nije prioritet, Neđićeva "klasa 2003" nanizala je titule u prvenstvima u kojima je igrala.

"Tri godine smo bili prvaci, ali to nam nije bio primarni cilj, već da se igrači razvijaju kroz rad sa svim ljudima koje sam pomenuo i da napravimo sistem u kom se radi planski. Hteli smo da objedinimo priču od početka do kraja, da obuhvatimo i motoričko i psihološko i tehničko-taktičko stanje. Mislim da smo u tome uspeli. Imamo igrače koji su tu od pionira, napreduju, četvorica su već stigli do prvog tima - Mateja Bačanin, Marko Lazetić, Andrej Đurić i golman Marko Ćopić, a dvojica su u Grafičaru - David Petrović i Nikola Stanković, s tim da će i Stanković sada proći pripreme sa prvim timom Zvezde. dok će u Grafičar biti prebačena još trojica - Uroš Lazić, Luka Stojanović i Stefan Despotovski", otkriva mladi trener za Mozzart Sport.

Još prošle sezone oko "Marakane" se moglo čuti da Crvena zvezda ima kadete koji zaslužuju dolazak na njihove utakmice. Oni koji su ih gledali hvalili su igru od noge do noge, pomeranje u linijama, kretanje napadača, atraktivni u efikasnu igru.

"Jedna od ključnih stvari je poverenje koje smo uspostavili sa decom koju treniramo. Kada oni vide da mi verujemo u njih, onda nam vraćaju na isti način i iz takvog odnosa ne može da ne dođe rezultat. Kao potvrda dobrog rada su i čestitke koje smo dobijali na raznim inostranim turnirima od protivničkih trenera ili igrača. U Mađarskoj su igrači Sampdorije tražili da menjaju dresove sa braćom Mituljikić. To samo pokazuje da mi u Srbiji moramo više da verujemo u našu decu, jer se igrači najviše gube od 17 do 19 godine. Zato što prerano budu bačeni u vatru, a bitno je da sve ide svojim tokom, postepeno. Talenat imamo i te kako", uverava Neđić.

Kao primer priče o poverenju naveo je Dejana Stankovića, koji je uprkos kiksu u "večitom derbiju" sa Partizanom nastavio da pruža šansu Strahinji Erakoviću. Samopouzdanje mladog štopera je raslo iz utakmice u utakmicu, što se i videlo u njegovim partijama u finišu prvog dela sezone.

"Stanković je pokazao kojim putem treba ići kada je istrpeo Erakovića posle greške u derbiju. To je to poverenje koje je potrebno mladom igraču... Evo vam još jedan primer, skoro smo izvukli greške Joška Gvardiola. Ono što je Čupa napravio je smešno u odnosu na to, a Dinamo ga je prodao Lajpcigu za 16.000.000 evra. Mora da se istrpi mlad igrač i nadam se da će Zvezda ići u tom pravcu". 

Predstavljajući nam igrače koji se trenutno smatraju za najveće nade Crvene zvezde, Neđić je za svakog naveo da pokriva najmanje dve pozicije. Objasnio je i zbog čega.

"Cilj nam je da stvaramo polivalentne igrače za prvi tim, jer je to ono što se traži u današnjem fudbalu, a ne igrač koji je strogo vezan za jednu poziciju. Zvezdin omladinac mora da pokriva bar dve pozicije i zadovoljni smo kako stojimo po tom pitanju. Očekuje nas početkom marta igranje u Ligi šampiona i verujem da ćemo pokazati kvalitet u duelima sa evropskim ekipama".

Omladinci Crvene zvezde koji su se našli na skeneru trenera Marka Neđića za Mozzart sport: 

Marko Lazetić (©Starsport)

Marko Lazetić (2004), napadač (centralni/krilo)

"Priključen mi je pre dve godine, zato što je već tada bio mnogo nadmoćiniji u odnosu na svoju generaciju. Imao 14 godina, a igrao je protiv godinu dana starijih, što se ispostavilo kao odlično rešenje. Njegovo telo u današnjem fudbalu vredi milione evra. Ima neverovatne fizičke i motoričke sposobnosti za svoj uzrast. Visok je 192 centimetra, a igra sjajno nogama. Čak i bolje nego u skoku, pa je igra glavom jedna od stvari na kojima treba da poradimo. Pred njim je neverovatna budućnost i on je perspektiva Crvene zvezde".

Mateja Bačanin (2003), vezista (centralni/lažna devetka/bočni)

"Mateja je jedan od najvećih talenata u našoj školi. Zaostaje po fizičkim i motoričkim predispozicijama, pa bi bilo dobro da još godinu dana igra omladinsku ligu kako bi očvrsnuo i pripremio svoje telo za seniorski nivo. Ali talenat je u njegovom slučaju nesporan". 

Andrej Đurić (2003), odbrana (desni štoper/zadnji vezni)

"On je verovatno jedan od najvećih plodova našeg dosadašnjeg rada i sistema koji smo uspostavili. Na početku nije mnogo obećavao, a sada isto kao Lazetić ima 192 centimetra, ima neverovatnu desnu nogu, probija linije svojim pasom, što kod nas u Superligi još nisam viđao. Kad 'zavuče' pas to je neverovatno". 

Nikola Stanković (2003), vezni (zadnji vezni/bočni/krilni napadač)

"Igrač kog gde god da stavite može da bude najbolji. Ima neverovatan karakter, sve bi uradio za ekipu, pravi je timski igrač. Ima odličnu tehniku i osećaj za napadanje dubine, što se danas mnogo traži u modernom fudbalu. I igra u oba pravca, što se tek mnogo traži. Takozvani "boks to boks" igrač. Mogao bi tako dan-noć, za njega je jedna utakmica malo po tome koliko može da pretrči". 

Nikola Knežević (2003), vezni (centralni/zadnji/polušpic)

"Plemenit igrač. Tehnički neverovatan, ima odličan završni pas, osećaj za prostor u igri. Za njega sam, kada sam vodio reprezentaciju Beograda, uvek pisao da je 'tačan kao sat'. Uvek se pojavi gde treba i kada treba. Svaka njegova lopta ima smisla i on je igrač koji unapređuje igru cele ekipe. Malo je takvih u današnjem fudbalu. Može da igra na bukvalno svim pozicijama u vezi, ali i kao polušpic". 

Jovan i Nikola Mituljikić (2003), napad (centralni/krilo/centralni vezni)

"To je nešto što Srbija još nije videla. Blizanci su i ne zna se koji je bolji. Mogu da igraju i u vezi i kao napadači i po krilu. I jedan i drugi imaju perfektnu levu nogu i kontrolu lopte. Oni su ogromna budućnost Crvene zvezde, samo još su 'bebe', kako ih ja zovem, još se igraju fudbala. Trebaće im još godinu do godinu i po dana da stasaju za prvi tim... Ima jedan partizanovac koji redovno dolazi da gleda naše utakmica, pa mi je jednom prilikom rekao da dolazi samo zbog načina na koji ekipa igra, ali i zbog njih dvojice. Kaže platio bih kartu samo njih da gledam". 

Marko Ćurić (2003), vezni (zadnji/centralni/bočni)

"Beogradsko dete, Dorćolac. Igrač iz senke. Ima sjajnu tehniku i osećaj za prostor. Igrao je ove sezone na svim pozicijama u veznom redu, samo ga na polušpica nisam stavljao. Od kada nam je otišao Stanković (u Grafičar, op.aut.) bio je najkonstantniji uz Kneževića. Nema utakmice da je pretrčao ispod 11 kilometara. On je igrač koji radi za ekipu u oba pravca. Igrač kog bi svaki trener poželeo da ima u timu".

Uroš Lazić (2003), odbrana (desni bek/levi bek)

"Mi ga zovemo 'hrtina', jer nikad ne odustaje i neverovatno je koliko može da se ponavlja. Kao i kod Stankovića, jedna utakmica je malo za njega. Igrao je ove sezone i levog i desnog beka jer jednako dobro centrira s obe noge. Zato ga je i uzeo Grafičar za drugi deo sezone". 

Stefan Despotovski (2003), odbrana (desni štoper/desni bek)

"Ima predispozicije da postane dobar defanzivac, ponavlja se i mnogo znači za tim".

Uroš Branković (2003), vezni (prednji/bočni)

"Momak sjajne tehnike i nepredvidivog šuta. Često ulazi sa levog krila u sredinu zbog udarca konrta nogom, rešio je nekoliko utakmica golom u ključnim trenucima. Trenutno pauzira zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Imao je operaciju, ali ne sumnjam da će nastaviti gde je stao, jer se radi o izuzetnom karakteru".

Marko Ćopić (2003), golman

"On već ima polusezonu u prvom timu, s kojim je trenirao, a za nas dolazio da brani. Ima liderske sposobnosti i dobro vodi utakmicu, redovno komunicira sa igračima i usmerava ih. Fizički mora još da nadođe".

"Uz pomenute, ima Crvena zvezda još dece na koju bi trebalo obratiti pažnju. Naravno, nemoguće ih je sve pomenuti, ali bi trebalo zapamtiti i imena Marka Stojanovića (vezni), Vukašina Krstića (odbrambeni), Nikole Pantića (vezni), Viktora Radojevića (odbrambeni), Stefana Lekovića (odbrambeni) i Marka Borovića (napadač). Njihovo vreme isto dolazi", dodao je Neđić.