Dušan Kutlešić, prva violina Zlatibora: Najlepše kada osvojiš KLS sa matičnim klubom! Sad po plej-of ABA 2, a onda...

Zlatibor poslednjih godina sve više gubi prepoznatljivo lice raja na zemlji, prirodne oaze koja osvaja mirisom borova i nekada beskrajnim zelenim poljima. Sada tu idilu i mir sve više remete skele, kranovi, miris betona i nepregledni redovi krovova koji zaklanjaju pogled na ono što je ostalo od prirodnog bogatstva i lepote. Dok Zlatibor u svojoj biti vene, košarka u ovom kraju doživljava procvat.

Ubedljivom igrom i pobedom nad kraljevačkom Slogom u Čajetini (91:68) košarkaši Zlatibora su tri kola pre kraja obezbedili prvo mesto i zvanje prvaka Košarkaške lige Srbije! Najveći uspeh u novijoj klupskoj istoriji dodatno je ulepšao trijumf nad Lovćenom u ABA 2 "balonu" koji se igra u Širokom Brijegu, gde su puleni Strajina Nedovića došli nadomak plasmana u plej-of.

Svako ko poznaje košarkaška dešavanja u ovom klubu reći će vam da je za sve što se dešava poslednjih meseci najzaslužniji - Dušan Kutlešić. Sinonim velikog rezultatskog uspona Zlatibora, ujedno kapiten, najbolji strelac i najkorisniji igrač ekipe, ali i kompletne KLS! Posle 21 poena uz devet skokova protiv Sloge Kutlešić je u utorak uveče odigrao još jednu maestralnu partiju sa 30 poena (13/20 iz igre, 3/5 za tri) uz uhvaćenu loptu do dabl-dabla i tri asistencije protiv Lovćena. Jednostavno - nezaustavljiv je!

19.00: (1,60) Žalgiris (14,5) Asvel (2,55)

Još većim poslednje uspehe čini to što Zlatibor poslednjih sedmica igra praktično sa sedam do osam igrača u rotaciji. Lakvinton Ros je operisao koleno, što uskoro čeka i Vuka Jovanovića, dok je na Lazara Joksimovića i Bogdana Vesovića korona uticala toliko da još ne mogu da se oporave. Joksimović je tek pre nekoliko dana dobio zeleno svetlo da se vrati treninzima i na parketu bi mogao da bude za završnicu KLS. Zbog toga je Dušan Kutlešić poželeo da pitanje osvajača prvog stepena srpskog prvenstva reši pre puta za Široki Brijeg...

“Meni je ovo, da se ne zabrojim, deveta profesionalna sezona i u svakoj sam igrao KLS. U nekim samo Superligu, kada sam bio u Metalcu i FMP pošto smo bili članovi ABA lige, sada je prvi put osvajam ligu sa klubom iz mog rodnog mesta. Osećam dodatnu dozu sreće, zadovoljstva. Drugačije je kada se uspeh postigne sa matičnim klubom, osećaj je fantastičan“, prvi su utisci Kutlešića u javljanju za Mozzart Sport.

Reklo bi se da ste baš imali želju da osvojite prvo mesto pre odlaska na “balon“?

“Apsolutno, pogotovo jer duže vreme igramo u skračenoj rotaciji. Možda se ponavljamo već, ali zaista igramo sa malim brojem igrača, nas sedam-osam je trenutno u rosteru. Zato nam je bilo važno da KLS završimo sa osvojenim prvim mestom, pre novih obaveza u ABA 2 ligi gde nas tek čekaju novi izazovi – tri utakmice u pet dana“, kaže nam najbolji igrač Zlatibora i obrazlaže dalje:

“Iskreno, pitanje je kako ćemo izgledati na energetskom polju kada se budemo vratili iz ’balona’, posle opet treba da igramo u ritmu sreda-subota, tri utakmice u deset dana. Da pojednostavim, nismo želeli da eventualno uđemo u probleme, da nam neko slučajno otpadne, ne daj bože, ili da po povratku iz ’balona’ budemo prinuđeni da igramo važne utakmice protiv ekipa koje i dalje jure svoje rezultate. Radničkom gori za opstanak, Vojvodina juri drugo mesto... Utakmice protiv tih rivala sigurno nam ne bi bile lake, da su nam bile potrebne“.

Dušan Kutlešić (©ABA 2 LIGA - Dragana Stjepanović)

Statistika dovoljno govori o tvojoj ulozi u ovom timu – 20,6 poena po utakmici, prosečan indeks korisnosti 25, a u proteklih pet kola KLS beležiš 26,4 poena! Stiče se utisak da si u skraćenoj rotaciji želeo da preuzmeš odgovornost i izvučeš dodatne napore vredne uspeha?

“Na prvom mestu je zdravstvena situacija u timu doprinela tome (da statistika bude takva). Mi smo posle prošlog ’balona’ koji je bio početkom februara ostali bez Joksimovića i Rosa, takođe igramo i bez Jovanovića i Vesovića. Tada se pojavila sumnja ili bolje reći strah kako ćemo da iznesemo sezonu do kraja sa tako malim brojem igrača. Prvi sam razmišljao o tome, ali često kada bih došao kući sa treninga rekao bih sebi: ’Dobro, imamo manje igrača, ali i dalje je na parketu pet igrača. Neće biti ovog ili onog, ali će neko drugi dobiti minutažu i veću ulogu’. Tako sam počeo da se spremam za nastavak sezone, da ’nameštam’ glavu na drugačiji vid igre, veću odgovornost i obaveze“.

Kažu igrači često da znaju da osete momenat, da prepoznaju situaciju kada treba da preuzmu ključ igre u ruke, da budu primer drugima...

“Osećao sam i ja da je pravi momenat da malo više povučem ekipu, da i sam odgovornije igram, sa više želje, da se zapne preko 100 odsto mogućnosti. Uspelo je, dobro smo igrali, iz te neke timske igre radili smo ono što se od nas tražilo. Niko se nije petljao u tuđi posao. U redu, svi napadamo i igramo odbranu, ali se zna ko ima kakav zadatak i u kojoj fazi igre. Sve se uklopilo u timsku celinu koja je iznela poslednjih osam kola uz sedam pobeda i poraz od Dunava koji nam nije ništa oduzeo“, kaže nam rođeni Užičanin.

Da li je to i tajna vašeg uspeha? I pored toga što igrate paralelno i ABA 2 ligu, pa još uz skraćenu rotaciju, jedini ste tim KLS sa jednocifrenim brojem poraza – šest.

“Najvažniji elementi našeg uspeha su timska igra i shvatanje u čemu smo najbolji mi kao pojedinci. Svako je ’specijalista’ za nešto. Svako je tu, prvu ulogu, odrađivao najbolje moguće, a usput smo čuvali leđa jedni drugima. Ako, na primer, naš najbolji skakač jednu utakmicu ne odigra dobro u tom segmentu, uletećemo da pomognemo na skoku. Tako je i ako ne ide našeg najboljeg asistenta, poentera... Uvek neko drugi iskoči, ako onaj prvi bude slabijeg učinka. Vidite, kada igra nas sedam, dovoljno je da petorica odigraju dobru utakmicu i mi ćemo pobediti. Tako smo mi dosad uvek nalazili tu petorku koja bi imala dobar dan. Kada u četiri nedelje odigrate osam utakmica, jasno je da ne može svako da ima uvek zapažen učinak. Jednostavno je nemoguće. Uspevalo nam je svaki put, izuzev u tom susretu protiv Dunava gde smo svi do jednog odigrali slabije. Takav se dan namestio“.

Trener Strajin Nedović je poput tebe lokalno lice u vašem kolektivu. Takođe iz Užica, igrao godinama za Zlatibor, gde je započeo i trenersku karijeru i kroz rad sa mlađim kategorijama stigao do prvog tima gde je već tri godine. Kako je raditi sa čovekom koji klub i okruženje poznaje, narodski rečeno, kao svoj džep?

“On mi je, inače, bio trener u mlađim kategorijama pre skoro dve decenije, odnosno 17-18 godina. Poznajemo se dugo i zajedno smo u utakmicama mlađih kategorija imali dosta uspeha na lokalnom nivou, protiv ekipa iz Čačka, Kraljeva... Ponovo smo napravili rezultat, očigledno je da ima neka veza“, sa osmehom nam priča Kutlešić i ističe:

“Moram da iskoristim priliku da kažem kako je Strajin Nedović trener koji mnogo veruje svojim igračima. Trener koji je pokazao najviše vere u svoju ekipu, uvek pita igrače za mišljenje o nečemu i prihvata naša mišljenja i viđenja. Nikada nije bilo problema. Neke njegove zamisli smo sprovodili kako se očekivalo, ali kada bismo došli do neke situacije, on bi uvažio naše mišljenje jer nam veruje. Smatram da je to poverenje jako bitno i mnogo je doprinelo dobroj atmosferi i rezultatima. Može on nama da nacrta ili napravi akciju kakvu hoćeš, ali ako mi to ne ’osećamo’ ili prepoznamo da bi nešto drugo prošlo, najnormalnijim putem bismo mu to rekli i došli do pravog rešenja“.

Dušan Kutlešić na meču protiv Mege Mozzart u Nišu (©Star Sport)

Ispravi nas ako grešimo, izgleda da se nisi često susretao sa načinom rada kakav je Nedovićev, da ti njegov sistem najviše odgovara?

“Reći ću da mi kao igrači u drugim ekipama verovatno nismo osećali toliko slobodu, kao u Zlatiboru. Kako u igri, tako i pripremama za utakmice. Prošli smo svi kroz ruke brojnih trenera u karijerama, ovde osećamo najveću slobodu da kažemo, da pitamo i predložimo. Na treneru je, naravno, da li će to da usvoji. Ovde je lako, svaku nedoumicu smo rešavali bez problema, čak i kada mi nešto kažemo, a on ne usvoji, ne osećamo kočnicu ili da bi atmosfera mogla da postane loša. Zato smo svi srećni i zadovoljni“.

Zlatibor poslednjih godina beleži sve bolje rezultate. U poslednjih pet godina po dvaput ste igrali četvrtfinale Kupa Radivoja Koraća i Superlige Srbije, svaku od tih sezona bili ste među pet najboljih timova u KLS, a sada ste na vrhu. Da li to znači da Zlatibor ima ambicije da jednog dana napadne plasman u ABA ligu?

“Zlatibor kao klub, rezultatski i organizaciono konstantno napreduje. To je nesumnjivo. Rezultati su tu, sada je pitanje za upravu, da li oni žele da naprave veći iskorak. Takmičenje na višem nivou i napad na ABA ligu zahteva višestruko veći budžet, još bolju organizaciju. Ovim rezultatima značajno doprinosi i stabilnost unutar kluba, koji je godinama tako pozicioniran u srpskoj košarci da redovno isplaćuje svoje igrače i nikada se nije dogodilo da su nekom ostali dužni, da se ne isplati ono što su zaradili... Svaki igrač želi da dođe ovde, što je jako lepa situacija za ljude iz kluba. Bilo kog igrača da poželite, naravno u realnim okvirima, on će želeti da dođe ovde. O ovom klubu kruže samo najlepše priče“.

Rekorder ABA lige Vladimir Mihailović: Izgubio sam osećaj koliko sam poena postigao, a onda je klupa vrisnula

Razgovor sa Kutlešićem obavili smo po dolasku ekipe u Široki Brijeg i osmočasovnog puta, dan uoči susreta sa Lovćenom. Svakako, suština onoga što Zlatibor želi do kraja sezone se ne menja...

“Pazite, u ABA 2 ligi smo i sada mogli da imamo jednu ili dve pobede više (skor posle trijumfa nad Lovćenom 6-5 prim. aut.). U ovakvom sistemu takmičenja ne menja ništa, bitno je samo biti među osam kada startuje plej-of jer su onda i prvi i osmi u istom položaju. To je ideja koja nas vodi, cilj nam je da budemo u osam i svaka pozicija u tom krugu ne donosi ništa, niti bilo šta oduzima. Biće nam dovoljna i jedna pobeda iz ovog balona da prođemo dalje i optimistično gledamo na sve što nas čeka. Posle, od četvrtfinala do finala igra se samo po jedna utakmica u pet dana i tu je zaista sve moguće, favorita nema. Prvi ne smatram da je neuspeh ako ligaški deo završimo na osmoj poziciji. Pazite, jako je teško doći na balon posle svih obaveza u domaćem prvenstvu i dobiti sve tri utakmice u tako kratkom roku. To je dosad uspele dve ili tri ekipe“, analizira Kutlešić i poručuje:

“Mi smo na ovaj ’balon’ stigli emotivno i fizički iscrpljeni posle utakmica u KLS i pogotovo nakon pobede nad Slogom u subotu kojom smo overili prvo mesto. Neće nam biti lako da uopšte igramo, ali daćemo sve od sebe da osmo mesto obezbedimo pre poslednje utakmice“.

Kao neko ko je pored KLS i ABA 2 lige nastupao godinama i u najvišem rangu regionalnog takmičenja, pozvan si da prokomentarišeš razliku u kvalitetu ekipa i igrača. Na kupu u Nišu nedavno smo imali priliku da vidimo da je razlika čak u nekoliko desetina poena. Da li je zaista jaz toliki?

“Razlika, po mom mišljenju i shvatanju košarke je u fizikalijama i u odbrani. To su dve ključne stvari koje odvajaju rangove. Kada pogledate, na primer, drugoligaša Borac iz Zemuna, onda Radnički ili Zlatibor iz KLS i timove iz ABA lige, u napadu vidite suštinski iste stvari koje bi odigrali jedni, drugi i treći. Naravno, svako u skladu sa mogućnostima, ali suština je ista. Svi šutiraju, probijaju, napadaju. E, u odbrani velika je razlika u visini, fizikalijama, trčanju, kontaktu, skoku... Kada vidite visoke igrače niželigaša, izgledaju kao bekovi pored onih iz ABA lige, možda su čak i inferiorniji“.

Vi ste od Mege Mozzart na kupu poraženi bez veće borbe, ali ste već tada imali kadrovske probleme...

“Tako je. Nama je žao što smo tu utakmicu igrali baš u tom momentu. Izgubili smo sa oko 20 razlike, bili oslabljeni i u lošijem ritmu. Krivo nam je što Kup nismo dočekali u ritmu u kojem smo bili u decembru, kada smo dobijali utakmice u nizu i velikom razlikom. Verujem da bi smo u toj formi odigrali bolju utakmicu, bili konkurentniji. Mi smo samo prvu četvrtinu odigrali u egalu, posle je razlika bila velika, pa smo se i mi čuvali onda za ono što nas je čekalo u KLS sve dosad“.

U FMP SE KOCKICE NISU POSLOŽILE, ZATO SAM SE VRATIO KORAK UNAZAD

Dušan Kutlešić u dresu FMP (©Star Sport)

U najavi Kupa Radivoja Koraća za naš sajt govorio si o tome da si tokom karijere donosio “lošije odluke“ u izboru klubova za koje si igrao, zbog čega si se kasnije spustio rang ispod i našao tu gde si sada. Na šta si tačno mislio?

“Loša sreća je u pitanju i neke kockice se nisu poklopile. Sada, čija je krivica, moja, trenera, kluba ili menadžera, verujem da je svako od nas pomalo kriv. Ne bih mogao da kažem da neko snosi veću odgovornost, niti želim nikoga da okrivljujem za bilo šta. Posle dve sezone u Metalcu otišao sam u FMP. Sezona je već počela, tačnije odigralo se oko šest kola. Do kraja te sezone FMP je promenio čak trojicu trenera (Slobodan Klipa, Branko Maksimović i Dušan Alimpijević prim. aut.). Ekipa je bila jako dobra, igrali su Apić, Davidovac, Radanov, Lazarević, Ljubičić, Čović... Kada se pogleda sa ove vremenske distance, fenomenalna ekipa od koje su se tražili rezultati. Svako je iznad glave imao teret moranja, zbog čega se malo vodilo računa o igračima, bilo je važno da se dobije utakmica. U toj konstelaciji sam ispaštao, bio sam najnoviji, možda i manje kvalitetan... Kakav god da je razlog, bio sam zanemaren u korist rezultata. To je uticalo na moju dalju karijeru“, priseća se kapiten Zlatibora i dodaje:

“Pošto nema direktnog krivca, želeo sam samo da nastavim dalje. Odlučio sam da se vratim korak unazad, tada je baš počinjala prva sezona ABA 2 lige, pa sam iskoristio tu mogućnost. Ništa konkretno se nije desilo, takav je bio splet okolnosti, nisam bio na pravom mestu u pravom trenutku, a krivicu snosi svako, počev od mene. Nije bilo nikakve tendencije, nisam bio namerno zapostavljen“.

Ono što je takođe zapalo za oko iz razgovora za naš portal u februaru jeste pominjanje Vladimira Đokića kao trenera koji je imao veliki uticaj na razvoj tvoje karijere... Možeš li da nam kažeš kakvo iskustvo nosiš u radu sa njim, pošto ste radili zajedno u Metalcu, Vršcu i Dinamiku?

“Pre svega hteo bih da poželim treneru Đokiću da se što pre oporavi od bolesti koja ga je snašla i da se što pre vrati na teren. On je definitivno najviše uticao na moj košarkaški razvoj. Kod njega sam dobio prvi put šansu u seniorskoj košarci još dok sam bio junior. Kada zabrljam, kada ne odigram dobro ili čak izgubimo utakmicu zbog mene dobijao sam kritike od njega, ali i odmah na sledećem treningu reči ohrabrenja, da nastavim dalje da radim i razvijam se, da je sve to samo deo košarke i igračkog razvoja. Presrećan sam i mnogo zahvalan na tome što mi je dao šansu. Kada si mlad, napravićeš sto grešaka, a samo je pitanje da li će trener da vas istrpi i pruža vam šansu iznova i iznova. Srećan sam što sam to dobio. Vraćao sam mu dobrim radom, treningom, a pošto sam bio najmlađi dosta sam individualno trenirao, svakodnevno sa njim. On je to prepoznao i dao mi verovatno sto puta više nego što sam zasluživao tada. Uvek sam se radovao saradnji sa njim. Uvek volim da ga vidim i igram protiv njega, imam samo reči hvale za njega i on je čovek koji je ostavio najveći pečat u mojoj karijeri“.

Da li dobre igre u KLS i ABA 2 ligi mogu da predstavljaju dodatni podstrek za tebe da se vratiš rang više ili oprobaš se u inostranstvu, s obzirom da si dosad imao samo kratku epizodu u Rumuniji pred koronu?

“Već neko vreme, još pre korone, moje opredeljenje je bilo da odem u inostranstvo. Međutim, korona je sve poremetila. Teže je zbog toga što su manji ugovori, negde je manji broj stranaca i nikako ne ide... Naravno, moram da kažem da ostankom u Zlatiboru nisam izgubio ništa, nikakvu motivaciju, ni želju da igram. Bio sam kod kuće, srećan sam zbog toga i lakše mi je palo to što sam ove dve godine korona ludila proveo u svom okruženju, sa ljudima koji mi znače. Imao sam koronu dvaput i znam koliko je bilo teško, a opet ne mogu ni da zamislim koliko bi teže bilo da sam se sa tim borio tamo negde, sam. Ovako sam mnogo lakše pregurao“.

Čemu daješ prioritet – inostranstvu ili košarkaškom regionu?

“Pre svega - nisam nezadovoljan ili ljut što nisam otišao u inostranstvo dosad. Sada su se neke stvari poklopile, igram dobro, kao i ekipa. Tokom leta ću opet pokrenuti priču odlaska u inostanstvo i pokušaću da pronađem klub koji bi probudio moje interesovanje, angažman na nekom višem nivou. Prvo inostranstvo, a ne bih isključio ni priču igranja negde u regionu. Svakako, reći ću da sam u Zlatiboru zaista srećan i da mi je ovde mnogo lepo“, završava razgovor Kutlešić.