Glavna dilema Nagetsa posle istorijske titule: U nove pobede sa Brusom Braunom ili Majklom Porterom?
Vreme čitanja: 5min | uto. 13.06.23. | 14:47
Pronašao je Denver šampionski recept, "umesio" odličnu ekipu, ali teško da će svi ostati na okupu i naredne sezone
Nikola Jokić i Denver Nagetsi su u dominantnom maniru pokorili NBA ligu, izgubili samo četiri utakmice u plej-ofu, kada se podvuče crta - prošetali su se do istorijskog uspeha. Bili su osporavani godinama unazad, malo ko je verovao u njih i ove sezone, ali ućutkali su sve kritičare. Glavna dilema bila je da li će Nikola Jokić imati adekvatnu podršku u plej-ofu? Imao je.
Jasno, Somborac je pregazio sijaset rekorda i bio apsolutni lider ekipe, što potvrđuju i MVP nagrade finala Zapada, ali i velikog finala. U svakom smislu, ne samo statistički, odigrao je plej-of za pamćenje. Mora se ipak priznati i da su saigrači svoj deo posla uglavnom dobro obavljali.
Izabrane vesti
Savršeno se u sistem Majka Melouna uklopio Brus Braun. Stigao je minulog leta kao slobodan igrač, potpisao dvogodišnji ugovor za nešto više od 13.000.000 dolara, uz opciju da iz njega izađe po okončanju prve sezone. Ubeležio je 80 nastupa u ligaškom delu, beležio sasvim solidnih 11,5 poena, 4,1 skok i 3,4 asistencije u proseku. Sezonu je okončao sa ravno 100 utakmica, pošto je prosečno postizao 12 poena, uz četiri uhvaćene lopte i 1,9 asistencija tokom 20 mečeva u doigravanju.
Uvek je igrao sa ogromnom energijom, prenosio je i na saigrače, sjajno sarađivao sa Jokićem. Fenomenalno je trčao u tranziciji, sa velikom dozom odgovornosti obavljao defanzivne zadatke, znao da namuči i neke od najboljih igrača sveta poput Kevina Duranta u doigravanju. Najvredniji nastup upisao je u četvrtoj utakmici finala, kada je postigao 11 poena u poslednjih pet minuta (ukupno 21), slomio otpor Majamija usred Floride i pogurao Denver ka 3-1 u seriji.
Dakle, njegovo angažovanje bilo je pun pogodak i još jedan u nizu maestralnih poteza generalnog menadžera Kalvina Buta, koji je na tu poziciju postavljen minulog leta kada je Tim Koneli otišao put Minesote (prethodno mu je But bio asistent). Prepoznao je da se njegovi kvaliteti savršeno uklapaju u ono što Meloun pokušava da izgradi oko Jokića. Postao je Braun veliki deo šampionskog mozaika u Koloradu.
Ipak, s ozbirom na odlične partije i činjenicu da može da se odrekne ugovora za narednu sezonu i okuša sreću na tržištu, veliko je pitanje da li će ga Nagetsi zadržati. U najboljem slučaju mogu da mu ponude 7.800.000 dolara, ali je opšti utisak da bi mogao da dobije značajno više na nekom drugom mestu.
Butu i njegovim saradnicima ostaje da pokušaju da ga ubede da napadne još jednu titulu sa nešto manjim primanjima, pa da mu leta 2024. godine eventualno ponude četvorogodišnju saradnju tešku 56.000.000 dolara. Američki mediji ipak veruju da bi sličnu svotu mogao već sada da dobije.
Čini se da je u svakom scenariju prilično izvesno da je Braun završio sa aktuelnim ugovorom, a u slučaju da je Denver voljan i spreman da mu ponudi veću platu, morao bi da "izmisli" prostor u budžetu. Nema rukovodstvo tima iz Kolorada mnogo prostora za manevar, pa se kao jedna od opcija nameće rastanak sa jednim od najplaćenijih igrača - Majklom Porterom.
Mladi krilni košarkaš ulazi u tek drugu godinu maksimalnog ugovora koji je potpisao leta prošle godine za oko 179.000.000 dolara. Sleduje mu nešto preko 33.000.000 za narednu sezonu. Moraće Nagetsi ozbiljno da se zapitaju, da li Porter vredi taj novac?
Beležio je 17,4 poena i 5,5 skokova u ligaškom delu, na 60 odigranih utakmica. Konačno je uspeo da napravi određeni kontinuitet posle serije povreda i problema sa leđima. Ipak, mora se priznati, nisu to još brojke kakve se mogu očekivati od igrača koji ima najveća moguća primanja. Povrh toga, nije se najbolje snalazio u plej-ofu. Iako je vrstan šuter, procenat sa distance mu je pao na 35,1 odsto, a prosek poena na 13,4. Doduše, pomagao je daleko više na skoku (8,1) i dobro se pokazao u odlučujućoj utakmici finale serije sa dabl-dablom (16 poena i 13 skokova). Da li bi sličan posao da odrađuje i neki slabije plaćeni igrač?
Nameće se tako mogućnost da tim iz Kolorada trejduje Portera za neko krilo sa manjim primanjima, po mogućstvu sa mekom rukom i makar približnim atletskim sposobnostima, i tako stvori više prostora u budžetu kako bi se zadržo Brus Braun. Dobili bi tom prilikom verovatno i određene pikove, koje bi mogli da iskoriste da popune rotaciju. Pokazalo se da But ima dobro oko za mlade igrače, pošto je minulog leta mimo svih očekivanja odabrao Kristijana Brauna sa Kanzasa, što se ispostavilo kao odličan potez jer je 22-godišnji košaršarkaš sa šampionskim pedigreom bio deo rotacije u plej-ofu i pružio nekoliko solidnih partija, pogotovu u trećoj utakmici finala (15 poena s klupe).
Jasno, Jokić i Mari su nedodirljivi, Eron Gordon je vezan ugovorom do leta 2026. i četvrti je najplaćeniji igrač u ekipi sa oko 22.000.000 dolara, a zbog odlične igre u defanzivi je verovatno i vredniji od Portera za Nagetse. Kentavijus Koldvel Poup, koji je takođe stigao letos u trejdu sa Vašingtonom i u zamenu za Montea Morisa i Vila Bartona, ima saradnju tešku 14.700.000 dolara po sezoni i vezan je na još dve godine. Džefu Grinu je istekao ugovor, ali s ozbirom da je imao pozitivan uticaj u svlačionici, ne bi začudilo da ga Denver vrati (po mogućstvu za veteranski minimum). Kris Braun je na ruki ugovoru (nešto ispod 3.000.000 dolara), kao i Pejton Votson (2.300.000), Vlatko Čančar ima overenu i narednu sezonu za 2.300.000 dolara, dok bi klub mogao da ponudi Ziku Nadžiju novu saradnju, jer je ušao u četvrtu godinu prvog ugovora. Ostali će izaći na tržište i prema prvim naznakama, teško da će se iko vratiti.
Denver će sigurno pokušati da ostane ispod druge granice poreza na luksuz, pa s obzirom da je opterećen sa tri maksimalna ugovora (Jokić, Mari i Porter), neće imati mnogo lufta da se dodatno pojača. Zato je cilj da se održi što više igrača iz postojećeg rostera, pa je utisak da jedina dilema ostaje - Brus Braun ili Majkl Porter?