INTERVJU - Filip Čović kao direktor: Prelazni rok nije lutrija, ljudi se ne bave košarkom na pravi način

Počeo je i završio igračku karijeru u FMP-u, ali čim je okačio patike, prešao je u cipele i nastavio da pomaže klubu iz Železnika. Sada se iz kancelarije stara o Panterima, a rezultati su vidljivi već na početku - FMP je najprijatnije iznenađenje ABA lige, na klupi ima najmlađeg trenera regionalnog šampionata i u sastavu nekoliko bisera srpske košarke. Filip Čović je za Mozzart Sport govorio o formuli kojom je klub posle trećine regularnog dela sezone došao u poziciju da u leđa gleda samo Crvenoj Zvezdi i Partizanu, dešavanjima u pravom osveženju regionalnog šampionata i brojnim drugim temama, kako košarkaškim, tako i životnim.

15.30: (2,15) Belgija (14,5) Srbija (1,80)

Tokom igračke karijere je stekao status vrsnog plejmejkera, dugi niz godina važio je za jednog od najboljih organizatora igre u Jadranskoj ligi. Nastavio je da se bavi organizacijom, ali na nekom drugom nivou, u klubu uz koji je proveo čitav život. Posle kaljenja u omladinskom pogonu, profesionalac je postao 2006. godine, proveo pet godina u Železniku u prvom mandatu, još toliko u drugom i sezonu u trećem. Utisak je da je mogao još da igra, ali je u 32. godini odlučio da stavi tačku na 15-godišnju karijeru.

"Rešio sam godinu dana pre nego što sam zvanično završio. Cilj mi je bio da naučim i neke druge stvari osim košarke i sporta", počinje razgovor za Mozzart Sport Filip Čović.

Nije mu teško palo da zatvori jedno poglavlje i okrene novi list. Kako kaže, čitavog života je upijao znanje od jednog od najvećih košarkaških radnika na ovim prostorima - oca Nebojše.

"Nisam sa time imao problem. Praktično sam pokušao i na kraju prethodne sezone, kada sam završavao igračku karijeru, da već ulazim u sve te stvari. Od Nebojše sam takođe učio. Nije mi bilo teško".

Kako se snalazi u novoj ulozi i koliko mu pomaže igračko iskustvo?

"Trudim se da svima budem podrška, kada god postoje košarkaška pitanja da budem tu za tim. Ne gledam na stvari nešto drugačije. Ima situacija na terenu sa kojima se poredim i razmišljam kako bih ih ja rešio, ali generalno na košarku gledam na isti način. Nije se tu ništa promenilo. Pokušavam na sve moguće načine da pomognem, u funkciji sam tima i trudim se da mu budem na raspolaganju 24/7".

Foto: Starsport

Ističe da se ne meša u posao struke, ali da je uvek spreman da pomogne. Kao na početku sezone, kada ga je za savet pitao Amerikanac Brajs Džons.

"Nenad Stefanović i njegovi saradnici rade fenomenalan posao, tako da nema ni potrebe, a nemam ni želju da se mešam, osim ako od mene ne traže neku pomoć. Na početku sezone sam pričao sa Brajsom, pitao me je: 'Igrao si fenomenalno kroz karijeru pik en rol, kako bih ja to mogao da naučim?' Rekao sam mu da možemo da postavimo 100 situacija na terenu, ali da mora da zna da je to talenat i osećaj. Da zna u pravom trenutku da nađe pravu situaciju u kojoj može da doda pas i da te stvari ne mogu da se nauče. On to fenomenalno radi i ne vidim nikakav problem. Čak sam i trenirao jedan dan sa njima. Falilo je igrača, bilo je dosta povređenih”.

Kakav je bio osećaj na parketu, da li se uželeo košarke?

"Bilo je dobro. Uvek imam želju, ali ne i da se vratim košarci, treninzima. Sad volim da odigram termin fudbala, to me ispunjava. Ili to što igramo neku Biznis ligu... Ali da se vratim na teren, da treniram svakodnevno – ne".

Tokom igračke karijere je imao veliki teret na ramenima, s obzirom da mu je otac važna figura u srpskoj košarci. Kako je bilo nositi se sa time?

"Bilo je teško. Počeo sam sa tim stvarima da se borim od 14. godine. Jako je naporno. Konstantno pokazuješ ljudima da si tu zbog svog kvaliteta, a ne zbog toga što ti je otac to što jeste. Na kraju mislim da sam se izborio, ponosan sam na sve što sam uradio, na to što mi je otac to što jeste, na čitavu porodicu... Naravno, svi su mi oni pomagali, ali Nebojša je uvek bio moj najveći kritičar. Sve ostalo mi je lakše padalo. Jer zna košarku, u njoj je 50 godina, možda i više", rekao je Filip i u dahu nastavio: "Stalno se provlači ta tema. Nemam nekad ni želju da pričam o tome. Kada te stvari pogode tako mladog, sigurno da je teško da se boriš sa tim kroz celu karijeru, a da pritom to nisu zaslužene kritike. Dan danas ljudi pričaju razne stvari o jednom Novaku Đokoviću. Pa kako iko može da priča bilo šta loše o čoveku koji je najbolji ambasador Srbije možda i ikada. Mislim da sam dosta uradio u svojoj karijeri, napravio mnoge stvari, pomogao timu kom god da sam igrao. Kod nas se uspeh ne prašta".

Nebojša Čović je decenijama u srpskoj košarci. Bio je predsednik Košarkaškog saveza, lansirao je FMP u vrh regionalne košarke, podigao Crvenu zvezdu iz pepela.

"To je čovek sa neviđenom energijom. Ima 63 godine i ja to nisam video nikada u životu. Njegova radna etika, posvećenost svim tim stvarima.. Pritom on nema obaveze samo oko košarke i Zvezde. On ima još 1.000 drugih stvari o kojima mora da vodi računa i kojima se bavi. On je stvarno čovek koji voli košarku, posvećen joj je maksimalno, što se vidi i po rezultatima. Kako sa FMP-om, posle i sa Crvenom zvezdom. Ja mu nekad kažem da zbog svih stvari koje je prošao, a i mi kao porodica, treba malo da ukoči, ulazi u ozbiljne godine, a pritom zauzvrat nema baš mnogo zahvalnosti za sve što je uradio ne samo za Crvenu zvezdu, već i za srpsku košarku. Takvi ljudi su nam uvek potrebni. Ne samo u košarci, već u svim sistemima, apsektima života, u sportu – svuda".

Filip i Nebojša Čović (Foto: Starsport)

Filip je dva puta tokom karijere branio i boje Crvene zvezde. Drugi mandat na Malom Kalemegdanu pamtiće po četiri osvojena trofeja, ali i saradnji sa Milanom Tomićem.

"Radanov i ja smo došli iz FMP u Crvenu zvezdu pred početak Superlige. Završilo se kako se završilo, osvojili smo ligu i nešto izvukli iz te sezone. Drugi put sam prešao iz FMP-a u Zvezdu jer sam imao motiv da dokažem i sebi da ja to mogu i da zaslužujem da budem tu. Završila se ta sezona, Milan Tomić je došao da bude trener. Početkom jula sam imao razgovor sa njim, mislio sam da ću ostati. Ipak, on mi je rekao da ne može da mi garantuje mesto".

Nije saradnja sa Tomićem počela kako se nadao, ali se završila na najbolji mogući način. Zajedno su Zvezdu vratili u Evroligu, doneli joj titule u ABA ligi, Superligi Srbije i Superkupu regionalnog šampionata.

"Rekao mi je da mogu da budem treći plejmejker, da ću nekad igrati, da se nekad neću skidati. Ja sam mu iskreno rekao da mislim da mogu da pomognem ekipi, naravno da ne treba da budem prva opcija, ali da na određeni način mogu pomognem, da vidim sebe u timu. Istakao sam da ne želim da budem opcija koja će malo igrati. Bio sam u dobrim godinama, pre toga imao dobre sezone. I tako se završilo. Mislio sam da neću biti tu. Bio sam razočaran. Međutim, sedam dana kasnije smo se čuli, rekao mi je da je pogledao utakmice, sezonu i odlučio da budem u ekipi. Poručio sam mu da ću biti tu da se borim. Priča je specifično krenula, veća verovatnoća je bila da neću biti tu. Na kraju se to sve vratilo i isplatilo".

Sve je moglo da bude drugačije da se na startu karijere odlučio za odlazak "preko bare". Ipak, iz dva razloga nije prihvatio ponude američkih koledža.

"Prvi je što sam u tim trenucima počeo da se zabavljam sa svojom sadašnjom suprugom, sa kojom danas imam dvoje dece i prelep brak. U tom periodu je bila priča o koledžima, imao sam i razgovore, bili su pojedini generalni menadžeri. Druga stvar je što sam ovde odigrao određeni broj utakmica za FMP, imao sam profesionalnu sezonu i morao sam da pauziram određeni broj mečeva. Bila je priča da bi tek po odlasku u SAD znao koliko ću morati da provedem vremena van terena. U startu je to bilo oko šest meseci, pa do godinu ili godinu i po dana. Meni je to bilo van pameti, da toliko pauziram sa 18 godina".

Okušao se i van granica Srbije. Branio je boje grčke Drame šest meseci.

"Pre toga sam po prvi put došao u Zvezdu, pa sam početkom druge sezone rekao da nema potrebe da budem tu. Bio sam jako mlad i sve te stvari vezane za čitav taj pritisak koji se stvarao oko mene... Pauzirao sam par meseci, potom se dogovorio sa Vojvodinom, igrao nešto malo pre Kupa do kraja sezone. Tu smo napravili uspeh, kvalifikovali se za ABA ligu. Međutim, grad Novi Sad nije platio kotizaciju, ušao je Radnički iz Kragujevca umesto Vojvodine i ja sam posle ozbiljno povredio zglob. Nakon toga sam otišao u Dramu i tamo proveo polusezonu. Potom sam se dogovorio sa Milanom Gurovićem da se vratim u FMP, da budem tu, da pomognem ekipi, radim dobro. Bio je to novi početak."

Imao je i posle avanture u Grčkoj ponude da se okuša u inostranstvu, ipak...

"Tih šest meseci u Drami.. Ne mogu da kažem da nije bilo lepo. Nekako, nije išlo u očekivanom pravcu. Posle toga, nisam hteo da odem napolje, imao sam i ponude, ali nisam hteo da idem samo da bi negde otišao".

Najmlađi trener ABA lige: Srpski ruki ispred američkog, mladi stručnjaci zaslužuju veću šansu

Jedan od prvih Filipovih poteza "iz fotelje" bio je postavljanje Nenada Stefanovića na mesto prvog trenera ekipe iz Železnika. U startu je bilo sumnjičavosti od strane javnosti, Stefanović je po dolasku u FMP postao najmlađi trener ABA lige, sa sobom doneo iskustvo iz nižih rangova srpske košarke.

"Uvek bude sumnjičavosti. Da nismo svi zajedno u klubu verovali, to se ne bi ni desilo. Da li ljudi znaju i prate rad trenera i igrača koji su došli u klub? Svi su bili skeptični. Nenad je mlad trener, poznajemo se duži niz godina, igrali smo čak ovde jednu godinu zajedno u FMP-u. Uvek je bio posvećen i na konto toga, svega što sam video kroz njegovu karijeru, kroz rad i sve što je stekao, meni je bilo dovoljno da kažem da može da radi ovo što danas radi. Vrlo brzo smo se dogovorili".

Ubrzo su svi u klubu shvatili da su napravili sjajan potez. FMP posle devet rundi u ABA ligi ima učinak od sedam pobeda i dva poraza (Budućnost i Partizan na strani). Bolji učinak imaju samo beogradski večiti rivali.

"Pre nego što je počela sezona, imali smo period od prethodne koji je bio fenomenalan. Bilo je dosta mladih igrača, trenirali smo i ja sam i kroz taj period video da to funkcioniše, da oni rade fenomenalno. Jedino me je 'plašio' taj raspored na početku sezone. Sve ostalo, što se tiče ekipe, rada, posvećenosti i svih ostalih stvari koje idu uz to - bilo je besprekorno".

Važnu ulogu u timu imaju i strani košarkaši, pre svih Amerikanci Brajs Džons i Geret Nevels. Bivši igrač čačanskog Borca je dobio i MVP nagradu Jadranske lige za oktobar, dok je Nevels posle sjajne partije u Zagrebu bio najkorisniji igrač devete runde. Slobodno se može konstatovati da je FMP napravio pun pogodak sa strancima.

"Ako dovodiš strance, trebalo bi da znaš šta treba da donesu i znače za tim. Da popune broj? Pa to mogu i naši mladi igrači - da budu dobri za trening i uzmu neke minute. Ako dovodiš strance, očekuješ rezultat. Ebuka Izundu je bio ovde, poznavali smo ga i potpisali ga na još dve sezone. Brajsa samo znali, ja sam i igrao protiv njega pa sam imao prilike da vidim kakav je igrač i meni je tu sve bilo jasno. Pogotovu jer manjka srpskih igrača na toj poziciji - svi koji su na nekom višem nivou su skupi ili su u Evropi, ne žele da se vraćaju nazad. Nije to slučaj samo sa FMP-om, već i sa ostalim klubovima u Srbiji i regionu. Nevelsa smo duže pratili. Nije u startu bio u fokusu. U jednom trenutku je iskočio. Raspitali smo se za svakog igrača na mnogo strana. Prvo nam je bitno kakav je kao osoba, kakva mu je radna etika, pa potom dolazi kvalitet koji može da se nadogradi. Srećom, sve smo pogodili i sve je onako kako smo i pričali i očekivali iz informacija koje smo dobili pre nego što su došli".

INTERVJU – Brajs Džons: Kako se na ulicama Bruklina kalio MVP ABA lige

Selekcija i angažovanje igrača postaju sve komplikovaniji.

"Najpre je teško iz finansijskih razloga. Igrači uvek biraju viši nivo košarke - Evrokup, Evroligu... Danila Tasića je malo ljudi pratilo. Koji je procenat ljudi koji su rekli da FMP neće ništa uraditi kada su videli tim ili da će se boriti za opstanak? To je na kraju i naš cilj. Nema veze što su rezulati takvi kakvi su. Opstanak je primarni cilj, a sve ostalo što se uradi je fenomenalno. Mi smo te momke pratili, skautirali, pričali sa trenerima koji su radili sa tim igračima, prikljupljali informacije. Mislim da Zvezda i Partizan imaju veći izbor igrača, kao i da je finansijski aspekt na prvom mestu. Pa onda idu nivo košarke i tako dalje. Mislim da smo pogodili sa svim igračima. Nije to lutrija, pratili smo ih i mislim da smo napravili odličan posao".

Iako je napravljen fantastičan rezultat, ambicije kluba se još nisu promenile.

"Cilj od samog starta je bio opstanak u ligi i vraćanje FMP-a onome po čemu je prepoznatljiv - afirmaciji mladih igrača, trenera..."

Tim je sastavljen sa ciljem da se opstane u ligi. Već sada je jasno da je sposoban za mnogo više. Da li su se zbog ostvarenog na početku tekuće takmičarske godine promenili stavovi o budućnosti i dometima kluba? Može li FMP i kroz koji period da se vrati na staze stare slave?

"Ne može se uzeti čarobni štapić i reći da će se to desiti sad. Potreban je određeni period da se tako nešto dogodi. Idemo u dobrom smeru. Imamo Šaranovića 2003. godište, Vujičića 2002. godište i Pavićevića 2001. godište. Može se reći da Pavićević ima godinu ili dve seniorske košarke, ali Šaranović i Vujičić su iz juniorskog pogona. Tako da, priče da je tim pravljen za velika dela i ozbiljne rezultate... Cilj je bio da opstanemo u ligi i razvijemo mlade igrače, koji imaju šansu. To je bio dogovor od starta, da pružamo priliku mladim igračima, naravno da oni to najpre zasluže, ali da imaju prostor da se razvijaju i igraju. Da ne bude da samo pričamo da imamo mlade igrače, već da oni budu tu, u sistemu i pomognu ekipi".

Neće FMP poleteti zbog dosad ostvarenih rezultata, ali ako se otvori prilika za nešto više... Učiniće sve da je ugrabi.

"Rezultati su takvi kakvi su, mislim da niko, ni mi ovde, nije očekivao da ćemo biti tu gde smo. Stvarno je fenomenalan rezultata, ali ne želim na bilo koji način da opterećujem ekipu da je moranje da bude u vrhu, u četiri, šest ili osam ekipa. Cilj je ostao isti – opstanak u ligi. Ako mogu da budu prvi – neka budu prvi. Ako mogu da osvoje ABA ligu – niko ih neće sputavati u tome. Ali ne želim da se stvara pritisak i atmosfera koju sam nedavno primetio na nekim našim utakmicama. Na primer, dolazi Studentski centar i mi smo upisali sigurnu pobedu...", rekao je Čović i odmah nastavio: "Ova ekipa je sastavljana od mladih igrača uz par iskusnih. Svi moraju konstantno da rade i funkcionišu na način na koji su dosad funkcionisali i da budu posvećeni 1.000 odsto, da budu čvrsti, agresivni i uvek maksimalno prisutni, da bi mogli da pobede. Svaku utakmicu moraju da igraju isto, da bi napravili rezultat koji žele. Nismo mi ekipa koja može da kalkuliše. Zato kažem da je cilj i dalje opstanak i tako će biti u nastavku sezone. Sad, ako na tri utakmice do kraja budemo u četiri ili pet ekipa, naravno da ćemo se boriti za plej-of. Opet, ne želim na bilo koji način da iko opterećuje ekipu. Što bolji rezultat, bolje za sve nas. Za razvitak igrača, za naredne sezone..."

Foto: Starsport

Jasni su ciljevi kluba, među prvima je i razvoj mladih igrača, a za nerazvijene talente je zbog težnje ka ostvarivanju rezultata i jake konkurencije sve manje prostora. Postalo je i sve teže unovčiti uloženi trud u stvaranje novih zvezda.

"Jako je retko prodati igrača. Od čega klubovi žive i trebalo bi da žive, ali to je retkost. Sa druge strane, ABA liga je sve jača i jača, ove godine možda i najjača i nije više razvojna liga. Nije više liga u kojoj možeš samo tako da pustiš deset mladih igrača i da znaš da ćeš naredne godine ponovo igrati taj nivo košarke. Ima izuzetaka, Mega, Cibona, FMP... Nivo takmičenja ne dozvoljava da imaš ekipu koja je sastavljena isključivo od mladih igrača".

Utisak je da klubovi u Srbiji nemaju strpljenja.

"Prerano se odričemo igrača. Ukoliko nakon juniorske sezone nisu na određenom nivou - faktički su otpisani. To je zaista tako. Već posle 18, 19. godine, ako nisi na određenom nivou - to je kraj. Kao da nikada nisi igrao, kao da ne možeš da napreduješ, da si završio košarkaški razvoj... Mislim da ljudi koji prate košarku i bave se košarkom na pravi način ne smeju tako da razmišljaju. Pitanje je ko otpisuje te mlade momke? Tri utakmice su dovoljne da se sve preokrene".

Nije tako samo u Srbiji, čini se da ništa bolje nije ni u ostatku Evrope. U Španiji je recimo sve kompleksnija situacija, a da bi uskoro mogla da postane i alarmantna govori i podatak da su u 50 prvih strelaca ACB lige samo dva španska košarkaša. U SAD se drugačije radi sa mladima, pa tek u 23. godini praktično postaju profesionalci.

"Sve je obrnuto kod nas. U NBA se igra sa 40 godina, a kod nas je sa 21 igrač iskusan i mator. To nikako nije dobro za našu košarku, a tako je dugi niz godina. Ne znam koji je način da se tim stvarima stane na put, ali ljudi koji su u košarci ne mogu na tako da razmišljalju, već da pomognu tim mladim momcima da se razviju na pravi način. Dešava se da se neko sa 18, 19 možda i ne smatra talentovanim, pa sa 23 nađe put i u 25. godini postane čudo. Lako otpisujemo ljude i igrače što uopšte nije dobro", istakao je Čović i konstatovao: "Razbacujemo se".

Zabrinjavajuća budućnost španske košarke: Šest igrača u NBA, samo dvojica u 50 najboljih strelaca ACB lige

Na timovima sa naših prostora je veliki pritisak. Navijači nemaju strpljenja, žele svoj klub u svakom trenutku na vrhu. Raspoloženje među pristalicama se menja iz meča u meč, pa i u toku utakmice.

"Nije to samo od utakmice do utakmice, već od četvrtine do četvrtine, od poluvremena do poluvremena. U jednom si fenomenalan, najbolji na svetu, već posle pet minuta u trećoj četvrtini ništa ne znaš... To se najviše oseti u Zvezdi i Partizanu. Imao sam utisak kada smo igrali polufinale protiv Partizana i finale protiv Budućnosti, da je preko puta nas Golden Stejt u najboljim danima, dok su ostali mislili da mi to moramo lako. Mnogo je bitno da ekipa bude zatvorena i da se sve stvari sa strane sklone".

Kako gleda na društvevne mreže i njihov sve veći uticaj na brojne životne sfere?

"Ako se telefon koristi na pravi način, može da bude sjajna stvar, ali koliko dece i ljudi generalno koristi telefon na pravi način? Najveći problem je što je danas svako ko ima telefon medij za sebe. Može da napiše bilo šta, a da za to ne odgovara. Ja nemam društvene mreže, učim i svoju decu da se sklanjaju od tih stvari. Što se tiče sporta, mislim da svako ko ima telefon daje sebi za pravo da napiše bilo šta. Čini mi se da što veću budalaštinu napišeš, to će se bolje propratiti. To mi je potpuno nejasno. Zašto je tako i ko to podržava?", zapitao se Filip Čović i nastavio: "Pitanje je ko su ljudi koji sve to pišu, čime se bave, da li imaju svoj posao, svoje živote... Najlakše je doći na utakmicu vređati nekoga, vređati nekog preko telefona...Pogotovu se ježim od stvari koje sam doživeo na svojoj koži, kada simpatizeri ponižavaju, vređaju igrače kluba za koji navijaju, koji vole, podržavaju...".

Ističe ipak da tokom karijere nije imao problema sa navijačima.

"Mogao sam da imam i neverovatno neprijatne situacije, ali svojim primerom izjavama i svim ostalim stvarima nisam nikome davao povoda da tako nešto napravi. Uvek su ljudi prilazili, čak i Partizanovi navijači sa rečima hvale, da se slikaju...", rekao je Čović i na kratko se vratio na prethodnu temu: "To da se kriješ iza telefona i pričaš... To je tako u svim aspektima života. A najlakše je da tako nešto kažeš ljudima sa javne scene. Ljudi se i leče tim stvarima, leče svoje komplekse".

Foto: Starsport

Važio je za odličnog plejmejkera tokom čitave karijere, nekoga ko sjajno čita protivnike i razigrava celu ekipu. Takvi igrači su retki, ali Srbija ih je godinama unazad proizvodila i izvozila u svet. Da bi sa tim nastavila, mora da veruje u mlade nade.

"Ja sam siguran da će, kao što ih je bilo i prethodnih godina, biti i u budućnosti. Što se tiče košarke, Srbija ima toliko talentovane dece i ne vidim da će ikada to biti problem. Ali problem može da bude u stvarima poput nepodržavanja mladih igrača. Kao i to što deca masovno odlaze iz zemlje i naši igrači koji su inostranstvu iako možda imaju priliku da se vrate ovde i igraju viši nivo košarke, možda i za veći novac, ne žele jer im se ne pruža šansa. To nije svuda tako, ali u većini klubova, pa i u regionu. Što se tiče plejmejkera, imamo ih i sad. Tu su Teo, Vasa, Jović... Ima tu još mladih momaka. Nadam se i da će se u budućnosti razviti neko ko će to moći da nosi kao njegovi prethodnici".

Talentovani košarkaši će uvek imati priliku u Železniku, tvrdi Čović.

"Teško je zbog svih stvari koje smo pomenuli za mlade igrače da se razviju na pravi način. Na kraju krajeva, mi smo klub koji će im pomoći".

U nedostatku pravih prilika mladi igrači se neretko odluče da napuste domovinu, ali ne teku med i mleko ni u inostranstvu.

"Veliki je problem sa roditeljima, menadžerima, ljudima.. Ne možeš im objasniti da je za njihovo dobro da budu u klubu. To je vazda bilo tako. Razumem što slušaju svoje rodtelje, ali moraju da čuju i neke druge stvari. Više mi provodimo vremena sa svakim od ovih igrača nego što provode vremena sa porodicama. Ne mogu da kažem da je to 100 odsto tako, da napolju nisu dobili priliku ali je pitanje dali su je dobili i ovde i koliko su se afirmisali, gde i na koji način."

Jedan momak je uspeo. Kao dečak je od kuće otišao u Real Madrid, izborio se za šansu i iskoristio je. Ali jedan je Luka Dončić. Čović zato napominje da su za razvoj mladih igrača bolje manje sredine.

"Jako teško je tamo održati kontinuitet da bi se došlo do seniorskog tima, ali neke manje sredine mogu na bolji način da pomognu. Partizan i Zvezda u odnosu na Megu, Borac i FMP mogu mnogo manje igrača da razviju i da se u tom pravcu kreću zbog pritiska javnosti, zbog očekivanja, borbe na dva, tri, četiri fronta.. Zato su manje sredine bolje za mlade igrače i njihov razvitak. Nemam ništa protiv da neko sa 18-19 godina ode u Partizan, Zvezdu i tamo postane čudo, ali je pitanje koliko je to realno?".

Takvih klubova, voljnih da mlade igrače stave na prvo mestu, čini se, nema dovoljno.

"Postoji više razloga. Jako je teško opstati, najpre finansijski. Nisu više ABA i ABA 2 razvojne lige. Traži se uspeh, rezultat, traži se da ideš više... Ti ljudi na kraju krajeva nemaju hrabrost da puste mlade igrače".

Gotovi proizvodi postali su prioritet svih klubova, oko afirmisanih igrača se ratuje na tržištu, troše se ogromne svote novca... Retko ko se odluči za ulaganje u infrastrukturu kluba, stvaranje što boljih uslova za rad sa omladincima.

"Mislim da se uopšte ne razmišlja o tome, koliko je to bitno. Što se tiče FMP-a, od kako je hala napravljena, postoje vrhunski uslovi za rad. Sve što je potrebno jednom timu ili igraču. Od medicinskog bloka, koji je jako bitan, a o kojem ne razmišljaju toliko ni u Evropi, čak ni u evrloligaškim klubovima. Preko hale, teretane, propratnih objekata, internata... Ovde je i škola povezana sa halom, hotel... Igrači imaju mogućnost i da se školuju, a sve je prilagođeno sportu i sportskim obavezama. Sve te stvari su jako bitne, a ljudi to ne gledaju na taj način", ističe Filip Čović.

FMP je jedan od retkih klubova na ovim prostorima koji od kad postoji akcenat stavlja na razvoj mladih kadrova - kako igrača, tako i trenera. Stvorio je ogroman broj igrača za reprezentaciju, mnogi igraju širom ABA lige, pa i čitave Evrope.

"Ni pre FMP-a nije bilo ništa slično, ali ni posle nije bilo mnogo klubova koji su radili na isti način. Ljudi se ne bave košarkom na pravi način. Mi imamo problem finansijske prirode što smo u Beogradu, gde postoji brdo sportova, drugih klubova, gde su i Zvezda i Partizan koji igraju viši nivo košarke i imamo problem što grad ne stoji iza nas. Svi oni pomažu i to je u redu, ali olakšavajuću okolnost ima Borac iz Čačka, u tome što je samo on u gradu na tom nivou i tako grad može da stane iza kluba. Mislim da i ovakvi projekti moraju da budu podržani. FMP na pravi i najzdraviji mogući način reprezentuje Srbiju u regionu. Godinama je davao igrače za reprezentaciju".

Radi li se na stvaranju juniorske ekipe u Železniku?

"Razmišljamo, ali to je proces koji iziskuje vreme. Infrastruktura je takođe problem, jer dosta škola je već okupirano i zatvoreno na neki način. Ovde imamo koledž koji trenira sa FMP-om, pa je gotovo uvek popunjena sala. Imamo već pionire i kadete, ali nije to na nivou na kojem bi voleli da bude. Radimmo na tome, želimo da to vratimo. Biće potreban određeni period, jer ne želimo to radimo samo da bi radili, već da odatle vučemo i crpimo igrače“.

Ekipa je nedavno pretrpela i određene kadrovske promene. Klub se zahvalio na saradnji krilnom centru Dimitriju Nikoliću (23), a na njegovo mesto je iz Partizana stigao godinu dana mlađi Aleksa Stepanović. Kruže po medijima i društvenim mrežama priče da bi u Železnik mogao da se preseli i Uroš Trifunović iz crno-belih redova, ali i da bi miljenik navijača Crvene zvezde Čarls Dženkins mogao da pojača četu Nenada Stefanovića. Šta na sve to ima da kaže jedan od vodećih ljudi u klubu?

"Vidim da se stvaraju priče za neke igrače sa kojima nemamo nikakve veze. Izašlo je u medijima za Trifunovića. Niti je bilo ko razgovarao sa momkom, njegovim agentom. Sa Dženkinsom smo imali razgovore u julu i avgustu, posle toga ne. Pričali smo sa njim, međutim, imao je porodične probleme, prosto nije hteo, ali prošlo je od tad nekoliko meseci i ovo sad što se piše i priča nema nikakve veze sa FMP-om. Upliću se stvari koje nemaju veze sa sportom i na taj način se skreće pažnja sa sportskih dešavanja, uspeha, neuspeha, samo da bi se izbacila neka ekskluziva...", rekao je Filip Čović.

Pišu: Đorđe MATIĆ i Nikola MILORADOVIĆ