Iz Slovenije s ljubavlju

Samo nekoliko minuta pošto je hicem uz zvuk sirene sa preko osam metara još jednom podigao svet na noge, Luka Dončić je izgovorio sledeće: “Ne mogu da opišem emocije koje osećam. Ne samo kada sam video da je lopta ušla, već i pošto je ceo tim potrčao ka meni. Jedan od najlepših osećaja u dosadašnjoj karijeri, nešto posebno“.

Bila je to samo kulminacija vanvremenske role momka od 21 godine, koja će zauvek ostati zapisana kao jedna od najboljih u istoriji NBA plej-ofa. A, ne treba zaboraviti da je Luki Dončiću ovo bila tek četvrta utakmica u doigravanju i da naspram sebe ima tim stvoren za šampionski prsten...

Luka Dončić nam je za laku noć poklonio nešto što liči na sportsku bajku i to u srcu Diznijevog sveta na Floridi. I bila je, shvatiće to mnogi, upravo bajka kakvu bi nam producenti, režiseri, scenaristi i animatori kompanije Volt Dizni servirali da smo sada u onom bezbrižnom dobu, kada i nismo znali za svet izvan crtanih filmova i dečjih igrarija. Priču o momku koji je preskočio sve prepreke na putu da bi izrastao u pobednika. Ili, slengom dečijih filmova – junaka.

Zato i treba vratiti film dva dana unazad i podsetiti se šta je sve prethodilo Lukinom performansu koji je sve još jednom ostavio bez daha. Treću utakmicu nije uspeo da odradi do kraja pošto je izvrnuo levi skočni zglob. Bolna grimasa na licu, obe ruke na levoj potkolenici i prve prognoze da povreda nije naivna. Vremenski period do prvog sudijskog podbacivanja lopte u četvrtom meču proveo je uglavnom na intenzivnim terapijama kako bi otok na zglobu splasnuo. Do 40 minuta pre izlaska na parket iznad Dončićevog imena stajao je veliki znak pitanja, a onda je prihvatio da pod lekovima protiv bolova izađe naspram takmaca koji u svojim redovima ima dve potpuno zdrave i spremne superzvezde – Kavaja Lenarda i Pola Džordža, uz asistenciju igrača poput Markusa Morisa, Lua Vilijamsa, Lendrija Šemeta, Patrika Beverlija, Redžija Džeksona, Montrezla Herela, Ivice Zupca... U međuvremenu zbog nelagodnosti u kolenu iz rotacije je ispao Kristaps Porzingis, dok je i Set Kari osećao posledice upale u desnoj nozi, ali je ipak zaigrao i odradio jako dobru i važnu rolu.

Cela serija prve runde između Klipersa i Maveriksa dobila je posebnu notu zbog rasističkog ispada Montrezla Herela i njegovih reči “Bitch Ass White Boy“ (prevod po ličnoj želji), upućenih baš Luki Dončiću pre nego što je izvrnuo zglob i završio treću utakmicu. Da ovaj tekst ne bi prerastao o priču o moralisanju i temama kojim nije mesto ovde, Herel je uoči četvrtog susreta prišao Luki, zagrlio ga i uputio izvinjenje. Iako je isto prihvatio otvorenog srca i s osmehom, Luka Dončić je pre svega reagovao sportski i tačku na ovu priču želeo da stavi na parketu. I pored očiglednog problema, stisnuo je zube i pokazao Montrezlu i svim “Herelima“ ovog sveta da istinski šampioni nemaju dugačak jezik i pričaju samo kada je i gde je najvažnije – u igri, tokom utakmice, kada se stvari lome na ovu ili onu stranu. I pobeđuju! Čak i kada imaju bolnu grimasu na licu sve vreme... A, ko je imao prilike da upozna i razgovara sa Lukom Dončićem mogao je da shvati da je on, baš kao i primera radi Miloš Teodosić, čovek od malo reči. Odnosno, uglavnom govori koncizno, jednostavno i bez mnogo rapsredanja, jer on govore drži na parketu.

Brzim premotavanjem napred dolazimo do trojke kojom je rešio Kliperse i doveo seriju u ravan, sa rezultatom 2-2. Posle minusa od 21 poena u prvom poluvremenu i s koliko su rutine igrači Doka Riversa odrađivali posao, rasplet kakav smo videli na kraju malo ko je mogao da smisli. Ali, desilo se i hvala svim košarkaškim božanstvima na tome. Luka Dončić je do prelomnog momenta sinoć već upoznao NBA publike da je “clutch“ igrač, odnosno da zna kako se rešavaju utakmice visokog napona u prelomnim momentima ili završnicama istih. Ali, sinoć je ponovo digao lestvicu! Prvo je u mešalicu ubacio Redžija Džeksona, a onda s mnogo samopouzdanja ispalio psihički najteži šut, gde bi promašaj Kliperse doveo na korak do prolaska dalje. Luka je odavno celom svetu dokazao da nije jedan od onih što razmišljaju previše pre nego što nešto urade, već se jednostavno igraju košarke i naprave to što im prvo padne na pamet. I uglavnom to uradi bez greške, što je još jedna od odlika pobednika u svojoj biti. Heroja, junaka. Na stranu to što je posle Medžika Džonsona drugi najmlađi igrač u NBA ligi (21 godina i 177 dana) sa dva uzastopna tripl-dabla u plej-ofu. Ili to što je u svom prvom pojavljivanju u doigravanju ubacio 42 poena i načeo Kliperse, pa čak i podatak da je posle Oskara Robertsona (1963) i Čarlsa Barklija prvi igrač koji je imao bar 40 poena, 15 skokova i 10 asistencija u plej-of okršaju. Neka to ostane zapisano u košarkaškom almanahu za buduće generacije. Luka Dončić je ovde da bismo u njegovim čarolijama uživali sada! Da nas podseti koliko jednostavno izgleda biti košarkaški genije, a koliko je to zapravo komplikovan i težak proces, sa mnogo odricanja i još više posvećenog rada koji vodi do zvezda.

Ceo svet je posle Herelovih reči čekalo Lukinih 40 poena, bez obzira na zdravstveno stanje. Dobili su ih! Internetom već kruže video snimci analiza poznatih američkih košarkaških analitičara Krisa Brusarda, Skipa Bejlesa, Stivena Smita u kojima se nipodaštavaju Dončićevi kvaliteti i praktično najavljuje njegov totalni slom u najjačoj ligi sveta. Prevarili su se! Naravno, kako je Majkl Džordan svojevremeno izrežirao “Flu Game“ – peta utakmica NBA finala iz 1997, kada se otrovao hranom i Juti usred Sol Lejk Sitija sa temperraturom iznad 39 ubacio 38 poena za 44 minuta u igri –, tako je ceo NBA svet sinoćnje Lukino izdanje kratko i jasno krstio - “Ankle Game“.

Bez trunke sumnje, Luka Dončić je u Orlandu složio partiju koja bi čak mogla da bude i velika prekretnica njegove dalje karijere. Možda će biti i jedna od onih utakmica koju nikada nećemo zaboraviti, baš kao Džordanov “Flu Game“. Još i pre nego što su otpočeli dueli sa Klipersima, NBA kritičari ocenili su da će upravo ova serija pokazati kakva će Lukina budućnost u NBA ligi biti. Na uzorku od samo četiri utakmice vidi se da će, u najmanju ruku, biti spektakularna.

Proslava na parketu (©Reuters)

Vlasnik Dalasa Mark Kjuban lepo je rekao da “Luku ne možete da poredite sa ostalima, zato što gradi jedinstven put“. Rik Karlajl je zatim poentirao da će ovo biti “najbolja druga sezona jednog igrača u istoriji NBA košarke“. Valjda su zato Lebron Džejms, Stef Kari, Demijan Lilard, Dirk Novicki, Dvejn Vejd, Si Džej Mekolum, Zek Lavin, Demarkus Kazins, Kevin Lav, Dža Morant, Tre Jang, Badi Hild, Rej Alen, Manu Đinobili, Nik van Eksel, Kventin Ričardson, Goran Dragić, Nikola Vučević i mnogi drugi uglas poručili "nismo dostojni" s mnogo ukazanog poštovanja.

Iz rodne Ljubljane, preko Madrida do Dalasa. Iz Slovenije s ljubavlju.

P. S. Tek se pregledom snimka poslednjeg napada na utakmici iz više uglova videlo koliko je vešto Rik Karlajl "nacrtao" akciju za Luku. Maksi Kleber je tu odigrao izuzetnu ulogu, jer je uzastopnim blokadama naterao Kliperse na rotaciju, odnosno da Redži Džekson preuzme Dončića, te da Kavaj Lenard, verovatno najbolji dvosmerni igrač današnjice, ostane zakucan za Nemca. Ostalo je istorija...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)