Prvi poraz kod kuće u plej-ofu Denver je doživeo kad mu vreme nije, u drugoj utakmici velikog finala protiv Majamija. Hitsi su napravili brejk i imali dve utakmice na svom terenu da priđu na korak od titule.

Mnogi su košarkaški stručnjaci u SAD konstatovali da je momentum prešao na stranu upornog, agresivnog Majamija, tima koji se doslovno nikada ne predaje. Ali, Denver je sve to jutros obrisao kao sunđerom po tabli, razbio je Hitse u njihovoj kući i nastavio seriju od šest uzastopnih pobeda na Floridi. Majami pet godina nije na svom terenu savladao Nagetse.

Impresivno je igrao Denver, imao je i 20 poena prednosti, maksimalnu kontrolu nad utakmicom i upisao je lak trijumf. Sada je momentum ponovo na njegovoj strani. Prednost domaćeg terena je ponovo u rukama tima iz Kolorada.

Ali, američki mediji su otkrili kako je došlo do velikog reseta u timu Denvera posle uznemirujućeg poraza kod kuće. Posle poraza kada je i Majk Meloun, trener Nagetsa, “prozvao” svoj tim za manjak žara, discipline u drugoj utakmici.

Pravi lideri u timovima u takvim situacijama istupaju na scenu. Nisu vođe samo oni koji dominiraju na terenu, kao što to čine Jokić i Marej, kvaliteti lidera se vide i van terena, kod ljudi koji umeju u pravom trenutku da istupe, učine nešto u ime tima, za tim… Veteran Džef Grin je prepoznao da je ekipa uzdrmana porazom od Majamija i osetio je trenutak da istupi.

Denver je otputovao na Floridu i kako je to medijima ispričao Džamal Marej, po sletanju u Majami umesto ka dvorani ili ka hotelu, autobus je otišao “negde u Narniju”. Pola sata je trajala vožnja, što dalje od velegrada. Sve do malog mesta Pajnkrest, u kojem je rezidencija Džefa Grina.

“Džef nas je odveo na večeru u njegovu kuću, koja je negde tamo kod “Narnije”. Ali, odisalo je sve dobrom atmosferom, jer smo svi bili tu, zaboravili smo drugu utakmicu, podsetili smo se da smo tim, koji želi da ostvari nešto veliko. To nam je sve mnogo značilo”, ispričao je Marej.

Jokić i Mari kao Šek i Kobi: Brojke koje potvrđuju dominaciju tandema Nagetsa

Jokić: Pravo vreme za našu najbolju košarku, hvala ljudima koji se bude

Na samoj večeri se ništa epohalno nije desilo. Nije to bila ona filmska priča gde neko ustane i održi govor za pamćenje, koji se svima ureže u svest, koji sve pokrene iz mesta i “zapali” ekipu. Ništa od toga. Tim je odgledao analizu druge utakmice i u opuštenoj atmosferi svako je imao slobodu da kaže šta misli: gde se grešilo, kako da se popravi, gde da se napadne rival… Konstruktivna rasprava, koja je samo podsetila Denver kako je došao do velikog finala: sva mora da zna svoje mesto pod suncem i da ostavi srce na parketu do poslednje sekunde.

Sve su to momci iz Kolorada uradili u trećem meču i Majami se ništa nije pitao na terenu. Nije imao rešenje za Denver ni u napadu ni u odbrani.

“Verujem da nas je poraz u drugoj utakmici, naš prvi kod kuće u plej-ofu, uz igru kakvu smo tad pokazali, naterao da negativne stvari koje smo uradili, pretvorimo u pozitivne. Bio je to poziv za buđenje za nas. Možda kao, “hej ljudi, shvatite gde smo, ne shvatajte ništa lagano, budite disciplinovani u pristupu”. Nemam ni gram sumnje da ćemo odigrati mnogo bolje nego u drugoj utakmici”, rekao je dan pre meča Majk Meloun, trener Denvera.

I bio je u pravu. Nagetsi su leteli po terenu. Efekat večere kod Džefa Grina sada dobija dodatnu dimenziju, jer je momentum ponovo u rukama Jokića, Mareja i ekipe. Još samo dva koraka do večnosti…

500