Klinička slika stabilna, ali antibiotik se konzumira samo u ograničenim količinama

Stanje je iz kritičnog prešlo u stabilno. Crvena zvezda se u pobedi nad Bajernom uspravila, otvorila oči i sada jasno vidi kuda treba da ide. Ali put je dalek. Posle serije poraza nervoza se kao virus proširila ekipom. Videlo se i na startu meča protiv Bajerna da određenim igračima nedostaje samopouzdanja, da im teško ide da otresu nagomilani teret sa ramena. Mašili su se ziceri, trojke su bile kratke i neprecizne, drhtala je ruka pojedincima. Ipak, antibiotik je počeo da deluje na sve strukture tima od treće četvrtine. Antibiotik zvani Miloš Teodosić.

Nema sumnje da je njegovim saigračima krv prostrujala venama kada su ga videli kako se sa koferima punim 19 godina iskustva baca za svaku loptu. Kako ulazi u klinč sa atletski superiornijim i za glavu višim Isakom Bongom. Teledirigovanim dodavanjima im je podigao samopouzdanje, pokazao im da im veruje. Probudio ih. Izgleda da su Jago dos Santos i Dejan Davidovac kao zapete puške čekali tako nešto, pa su uz valjevskog genija bili najzaslužniji za ogromnu pobedu pred 18.000 navijača u Beogradskoj Areni.

Brazilac je dao neophodnu varnicu, postigao ključne trojke, zaključno sa pobedonosnom, a Teodosićev ples naterao je i Davidovca da zaigra kao da je finale i da sve zavisi od njega. Izgarao je u odbrani, pomogao u neutralisanju snažnog Devina Bukera, pokupio nekoliko važnih skokova na oba kraja terena, ubacio bitne poene u finišu treće četvrtine kada je ekipa hvatala priključak posle minusa od 14 poena. Na kraju: pet poena, sedam skokova, tri ukradene lopte, indeks 13 uz +10 u +/- koloni.

Dobar posao je u poslednjoj četvrtini odradio i Majk Tobi. Promašio je dve trojke i zicer u prvom poluvremenu i tako upao u kanal iz kojeg se činilo da se do kraja susreta neće izvući. Ubrzo je seo na klupu i burno odreagovao, a trener Janis Sferopulos mu je pedagoški odmah prišao da ga umiri. A onda mu pokazao da nije od njega odustao. Vratio ga je na parket kada se lomila utakmica. Amerikanac sa slovenačkim pasošem mu je uzvratio dobrom igrom u odbrani, a odradio je i značajan posao u kontroli skoka, sprečavanju rivala da dolazi do drugih šansi posle promašaja. Posle jedne uhvaćene lopte pod protivničkim košem stigao do lakih, ali bitnih poena sredinom odlučujuće četvrtine.

Jago Bonito!

Dok su Davidovac i Tobi pokazali reakciju posle slabog uvodnog meseca, velikim delom prouzrokovanog i kasnom priključivanju ekipe zbog obaveza na Mundobasketu, Luka Mitrović je nastavio sa dobrim igrama i ponovo se pokazao kao jedan od stubova ekipe. Bivši kapiten tima sa Malog Kalemegdana je meč sa Bavarcima okončao sa 11 poena i šest skokova za indeks korisnosti 15. Tako je nastavio seriju odličnih igara, pošto na samo jednom meču nije imao dvocifrenu brojku u koloni koja najbolje demonstrira značaj igrača na terenu (protiv Monaka indeks 6). Sa prosečnim indeksom 14,8 najkorisniji je igrač Crvene zvezde u Evroligi ove sezone i 25. najkorisniji u čitavom takmičenju.

Ipak, ne bi ni Lukina partija, ali ni svih gore-pomenutih igrača, bile dovoljne, da se udari druga recka na evrosceni da nije bilo blistavog Teodosićevog uma. Pored toga što je briljirao u organizaciji igre, pronalazio i dobra inidividualna rešenja u napadu, na šta je sve ljubitelje košarke navikao tokom impresivne karijere, pokazao je koliko mu je stalo da izvuče Crvenu zvezdu iz krize i ostavio srce na terenu.

Samo, ne može Janis Sferopulos da se osloni na jednog igrača. Koliki god da je Miloš majstor igre pod obručima, ima veliku kilometražu iza sebe i biće mu potrebna veća pomoć u nastavku sezone. Jer vremena nema ni za pošten predah, a kamoli za slavlje i ušuškavanje u činjenici da se ekipa konačno izdigla iznad brojnih problema i vratila navijačima, makar nakratko, osmeh na lice.

Mnogo više se očekuje od Šabaza Nejpira, pa i od Rokasa Giedraitisa koji ima velike oscilacije u igri. Na obojicu je uticao pritisak koji je narastao zbog turbulencija iz prethodnog perioda, pa bi i njima pobeda nad Bajernom mogla da dođe kao melem na ranu. Posebno malaksao je u finišu meča izgledao Nejpir. Možda se sa tribina isprva sticao utisak da ga zanima samo lična statistika i da ga svi ovi porazi ne dotiču previše, ali sinoć je zaista izgledao kao da ga sve ovo steže u grudima i da se i na papiru prva zvezda prelaznog roka još bori da dođe do vazduha. Ali vreme curi, a simptomi ne jenjavaju. Nejpir je sigurno najurgentiji slučaj Sferopulosove klinike. Ovaj tim je pravljen sa Šabazom u središtu ideje. Izostanak njegovog doprinosa u pravoj meri dugoročno neće moći da se nadoknadi.

Ali, bar pomaka ima, ima i razloga za umereni optimizam. Trijumf nad Bajernom će psihološki podići ekipu, a nema sumnje da će od velikog značaja biti i povratak Nemanje Nedovića i Branka Lazića na parket, što je i trener Sferopulos napomenuo posle susreta sa timom iz Minhena.

Prvi korak ka ozdravljenju je napravljen. Virus je poražen, klinička slika se popravila, ali sada je na grčkom stručnjaku i njegovom stručnom štabu da sastave dobar recept za potpuni oporavak bez “antibiotika”. Jer se on konzumira samo u ograničenim količinama, a imunitet tima sa visokim ambicijama ne sme da zavisi od jednog čoveka. Pa nek se on zvao i Miloš Teodosić.