Nesterović za Mozzart Sport: Naš region mora da se vrati korenima, da budemo fabrike igrača
Vreme čitanja: 7min | sre. 17.08.22. | 08:15
"Naš sport nije kao fudbal gde se zna ko je glavni, ko je glava i ko sve kontroliše. U košarci imaš pet liga, svako vodi svoju priču, a onda je tu i NBA liga koji je paralelni univerzum i nešto potpuno drugo i još uvek neuhvatljivo za Evropu", priča nekadašnji centar San Antonio Sparsa
(Od specijalnih izveštača iz Ljubljane)
Uvek je kao zemlja preferirala zimske sportove, međutim, poslednjih godina, polako ali sigurno, Slovenija postaje zaluđena za košarkaškom loptom. Svi će reći da je to zbog Luke Dončića, senzacionalnog asa Dalasa, ali Slovenija svoj košarkaški uspeh gradi polako, iz godine u godinu. Vrhunac je stigao 2017. kada je pokorena Evropa, a u tamomošnju kuću košarke unet je veliki trofej prvaka Starog kontinenta koji drži centralno mesto u kancelarijama kroz koje je ekipu Mozzart Sporta sproveo legendarni centar, a sada generalni sekretar Rašo Nesterović.
Izabrane vesti
„Nemojte samo da me slikate hahah.. nikada nisam bio pogodan za to. Hajde da sednemo da pričamo, imamo toliko košarkaških tema kojih možemo da se dotaknemo“, počinje Nesterović razgovor za naš portal.
Prirodno je bilo da počnemo sa reprezentacijama, najsvežija tema... Slovenija se sprema za odbranu titule na Evrobasketu koji startuje 1. septembra.
„Pripremni period traje. Niko još nije u formi, i dalje je cilj da se što više ekipe uigraju. Naročito kada se uzme u obzir da i nas i Srbiju čekaju dve vrlo bitne utakmice u kvalifikacijama", priča nekadašnji šampion Evrope i NBA lige i odmah u centar pogađa kada je u pitanju veliki problem za Srbiju i Sloveniju.
Manjak kontinuiteta u kvalifikacijama za Mundobasket:
„Svi su videli šta je Belgija uradila protiv Srbije u Nišu. To je ekipa koja je godinama zajedno, svaku utakmicu igraju isti igrači i to se jasno videlo protiv Srbije koja verovatno nema tri igrača koja su odigrala svaki kvalifikacioni duel. To je ogroman problem i za nas, a i za selektora Pešića. Ubeđen sam da je Srbija izmenjala 30 igrača. Slično se i nama desilo u prošlom kvalifikacionom ciklusu kada se nismo kvalifikovali za Mundobasket u Kini. Jednostavno u kvalifikacijama moramo da se služimo igračima koji ne bi mogli da dođu do nacionalnog tima u normalnim okolnosti. Tako je nama, ali i drugim ekipama koje imaju evroligaše i NBA igrače. Jednostavno, mora da se pronađe kontinuitet, da se stvori jezgro ekipe koje će uvek nositi taj teret, ali nije lako to uraditi“.
Reprezentacija koja je već izgubila vizu za Mundobasket je Hrvatska iako je imala igrače kao što su Bojan Bogdanović i Mario Hezonja.
„Svima se to dogodi. Neki se se naslađuju, ali nema potrebe za tim. Ovo je sport, dešavaju se svakakvi rezultati, posebno kada timovi jednostavno nisu uigrani.“
Izbor urednika
Legendarni centar u prvi plan ističe manjak jedinstva u svetu košarke kao problem koji je potrebno rešiti u najskorijem periodu.
„Naš sport nije kao fudbal gde se zna ko je glavni, ko je glava i ko sve kontroliše. U košarci imaš pet liga, svako vodi svoju priču, a onda je tu i NBA liga koji je paralelni univerzum i nešto potpuno drugo i još uvek neuhvatljivo za Evropu“.
Ipak, mnogi sada ističu Sloveniju kao glavnog kandidata za zlato s obzirom da igraju svi najbolji igrači na čelu sa Lukom Dončićem i Goranom Dragićem.
„Ma jok, kakvi. Nije to realno. Mi jesmo jaki, da me neko ne shvati pogrešno. Verujem u naš kvalitet, ali ljudi nisu svesni kakvih sve ekipa ima. Za mene je Grčka broj jedan. Onda Srbija, uvek je Španija tu sa kvalitetnim igračima, imamo neugodne Italijane. Ako neko upadne u njihovu mašinu, mogu svakoga da pobede. Eto, zaboravio sam i ja Nemce. Odlična ekipa, igra na svom terenu. Biće neverovatan šampionat, baš će biti teško uraditi nešto.“
Te, sada već čuvene 2017. godine, Slovenija je iznenadila sve kada se popela na krov Evrope.
„Vrlo bitan faktor smo imali na našoj strani tada... Bili smo dobra ekipa, a niko osim nas nije zapravo shvatao koliko je Luka dobar igrač, sada svi znaju. Na sve to imali smo Entonija Rendolfa koji nam je stvarno pomogao. Idealno se uklopio u sistem.“
Sam je spomenuo Nesterović vrlo bitnog igrača u šampionskom timu - Amerikanca Entonija Rendolfa, tadašnjeg asa Real Madrida. Sve je glasnije pitanje, da li je Srbiji potreban stranac u reprezentaciji
"Srbija je već imala stranca. Pa bila je Danijel Pejdž u ženskoj reprezentaciji i devojka je mnogo pomogla. Šta? Kao to se ne računa? Naravno, svestan sam da svaki Savez ima svoje mišljenje i ono treba da se poštuje kakvo god da je. Imamo i primer Hrvata koji dugo nisu hteli da zovu Amerikanca, sada ga imaju u ekipi. Svako pokušava da pronađe način da pobedi na parketu i to je to. Slovenija je uvek imala problem sa visokim igračima, sjajno smo pronašli Entonija, sada imamo Tobija koji se izvanredno uklopio sa Lukom i Goranom“.
Prešli smo na klupsku košarku, tačnije na ABA ligu i njen značaj za razvoj košarke u regionu.
"Lično, meni je ABA liga izgubila prvobitnu draž. Nekada je to bila fabrika igrača, a sada imam osećaj da je neka politička tvorevina gde se igraju neke igre koje nemaju veze sa košarkom. Mislim da bi ekipe mnogo bolje rezultate pravile u Evropi ako bismo svi igrali nacionalno prvenstvo. Igra se previše utakmice i svaka je kao neko mini finale, nema se prostora da se uigra neki novi reprezentativac, uvek se juri rezultat po svaku cenu."
Prisetio se Nesterović, čuvene ekipe Partizana koja je 2009. godine igrala završni turnir Evrolige u Parizu.
„Zna se šta je Partizan bio, posebno kod Duleta. Ko dođe kod njega, postaje igrač. Videćemo kako će to biti sa Željkom. To je proces, ništa ne može odmah, znamo svi ko je Željko i šta je uradio. Jednostavno sada je potpuno drugi koncept. Sada je princip takav da imaš šest Amerikanaca i tako se juri rezultat. Setite se samo sezone Partizana sa Mekejlebom i Robertsom, praktično sa dva stranca do F4 i da Čildres nije skočio, eto Partizana u finalu. Danas nema takvih ekipa kao što je bio taj Partizan. Čini mi se da Zvezda sada malo više forsira svoje mlade igrače u odnosu na Partizan. Svi misle da su se otvorila tri mesta u Evroligi i da će uvek biti tako, ali samo se čeka povratak Rusa koji lako mogu da „pljunu“ 30.000.000. Mi ceo region da se skupimo teško bismo skupili 30.000.000“.
Nesterović je u profesionalne vode ušao baš u crno-belom dresu.
„Auuu... u avgustu 30 godina od kako sam bio u Partizanu. Potpuno druga vremena. Već su krenule sankcije tada. Sve je bilo zatvoreno, ali opet... sa neke druge strane... možda najbolje godine u mojoj karijeri. Prvi put sam video šta znači raditi u velikom klubu, video sam Željka, onda i profesora Nikolića. Sve legende. Trenirao sam sa Drobnjakom, Sale Stefanović, Glintić, gledao sam i Miću Berića kako je trenirao, on je bio stariji, več se skidao za prvi tim. Strašni igrači.“
Vrhunac karijere u Evropi je bila u dresu Virtus Bolonje. Osvajanje titule prvaka kontinenta 1998. godine.
„To je već ozbiljni profesionalizam bio. Kakve igrače smo imali, ljudi zaboravili Rigodoa koji može da ubaci 30 poena svakome. Naravno tu je Zoki (Zoran Savić) koji je bio najjači čovek u Evropi, a naravno Danilović... šta reći o njemu, majstor košarke. Bila je to ekipa za svaku pohvalu, ali opet i to su potpuno druga vremena. Sada se igraju igrakmice na dva dana, košarka je mnogo brža, sve se menja“.
Posle svih uspeha u Evropi, usledio je odlazak preko okeana, u najjaču ligu na svetu.
"Moj dolazak u NBA se poklopio sa velikim lokautom. Prva stanica je bila Minesota koja je potpuno drugačija u odnosu na San Antonio gde sam kasnije igrao. Ne može da se poredi. U Sparsima se znalo šta ko radi, a znalo se jer vam sve u lice Greg Popović kaže. On dođe pred svima i lepo kaže da svi mogu da budu promenjeni osim Tima Dankana. Stvarno je tako i bilo, ali opet, Dankan je bio takav majstor da je vama odmah jasno da je on klasa za sebe, a opet je bio dobar karakter i sve je nekako funkcionisalo dosta dobro i bez trzavica. Niko nije imao problem sa tim. Niko ne može ni da ima kada se vidi kako sve funkcioniše na parketu."
Dve različite dimenzije su bile Minesota gde je Rašo igrao od 1999. do 2003. godine.
"Hladna i konzervativna sredina, koja nije bila toliko otvorena za igrače iz Evrope u tom momentu, kasnije se to promenilo. San Antonio potpuno drugačiji. Oni su uvek bili otvoreni za sve. Sve je počelo od Paspalja, a onda sam bio tu i ja, pa Toni Parker, Manu Đinobili, uvek je bilo internacionalaca koji su donosili svoj šmek. Ja se i dalje čujem sa svim tim momcima, vrlo često razmenimo poruke, evo pre par dana sam pričao sa Đinobilijem koji je bio legendaran igrač. Moram da priznam da je San Antonio bio zaista prvoklasna organizacija u NBA ligi, sa Minesotom je to bilo dosta drugačije, imali smo Kevina Garneta, koji je drugačiji u odnosu na Dankana, bilo je tu drugih igrača koji su imali kvalitet, ali nije to bilo lako uklopiti."
Za kraj, nismo mogli da završimo razgovor a da se ne dotaknemo svih uspeha Nikole Jokića i Dončića u NBA ligi.
"Potpuno su specifični, momci nisu atlete, ne uklapaju se u sistem, a opet su genijalci na terenu. Jedinstveni su i zato imaju toliki uspeh. Sada sve više evropskih igrača dominira NBA ligom. Pogledajte samo Janisa, mešavina Žarka Paspalja i Tonija Kukoča. Svi ti momci su specijalni i svi treba da budemo zahvalni što imamo priliku da ih gledamo", završava Nesterović.
Pišu: Bojan BREZOVAC i Nikola MILORADOVIĆ