Poleću šampioni sa Zlatibora: Dugo smo se nadali ABA 1 ligi, ali nastavljamo našu zdravu priču

Na Zlatiboru su se iz sata u sat smenjivali kišoviti i sunčani periodi. Promenljivo vreme nije imalo nikakav uticaj na rukovodeće ljude košarkaškog kluba koji nosi naziv po srpskoj planinskoj lepotici. I kada lije iz oblaka i kada ugreje sa svih strana – fokus je isti. Sedeli su u jednom restoranu, stavljali na papir poslednje ideje i spremali se za start nove sezone.

Ništa nije moglo da ih poremeti, jer jedino što im je u ovom trenutku bitno jeste da Zlatibor opravda sve što je postigao tokom prethodne takmičarske godine. Znaju svi da će biti veoma teško postati ponovo šampion ABA 2 lige i prvak Košarkaške lige Srbije, ali dozvoljeno je sanjati velike snove.

Baš tako je sanjao predsednik kluba Rajko Pelverović. Prema rečima sportskog direktora Aleksandra Jevđića, nekadašnjeg igrača kluba, jedini je verovao da će Zlatibor postati značajno ime u srpskoj košarci.

„Ja sam bio tu kada je Zlatibor ušao u Prvu ligu i ostvario najveći uspeh u istoriji kluba. Mi smo tada na proslavi trofeja nosili majice na kojima je pisalo: Dogodine ABA liga. Tad je izgledalo više šaljivo, ali Rajko je negde uvek u sebi verovao. On sigurno najviše. Nismo ušli baš sledeće, ali smo došli do ABA 2. Ove godine smo mogli i da najjačeg ranga“, ispričao je na početku razgovora za Mozzart Sport sportski direktor Aleksandar Jevđić.

Dobro se početka uspona seća i predsednik Pelverović.

„Klub je u jednom trenutku došao do velikih finansijskih problema i ispadanja u najniži rang takmičenja u srpskoj košarci“, pojašnjava Pelverović. „Nekoliko ljudi se okupilo kako bi izvuklo Zlatibor iz krize. Na njihov nagovor ja sam se priključio. Moja ideja nije bila da ga spasavamo u Drugoj srpskoj ligi, već da idemo prema najvišem mogućem rangu u srpskoj košarci. Kada sam o tome govorio, svi su me malo čudno gledali. To stoji... Ja sam verovao i na kraju - uspeli smo. Ono što je najvažnije mi smo sve vreme okupljali ljude oko kluba, pravili Upravu iz godine u godinu sve stablnijom i jačom. Lokalna samouprava je sve to prepoznala i budžet se iz sezone u sezonu povećavao. Uz sve sponzore koji su učestvovali u tome, mi smo uspeli da dođemo do najvišeg ranga u Srbiji. Pre tri godine smo stigli i do plasmana u ABA 2 ligu, gde smo postali redovni učesnici. Prethodne sezone smo i osvojili ABA 2 ligu, ali samo zahvaljujući pravilima koja važe u tom takmičenju, mi nismo sada u ABA 1 ligi. Osvojili smo i KLS, tako da... Mislim da imamo čime da se ponosimo“.

Kao što je već dobro poznato – Zlatibor kao šampion nije izborio plasman u najjači regionalni rang. Morao je da igra baraž, u kome je poražen od Borca iz Čačka. Sve to zbog pravila da Srbija ne može da ima više od pet predstavnika.

„Na početku samog takmičenja mi smo znali za to pravilo“, naglasio je predsednik Pelverović. „Ja lično, a i svi ljudi u klubu, smatramo da to pravilo nije dobro i da prvak mora da ima prohodnost u svakom slučaju. Mislim da ABA liga mora to da promeni, prema nama je nepravda napravljena, ali za neku budućnost – ne bi bilo sportski da se nekome ponovo dogodi. Isto tako nije zaslužio ni Borac da ispadne, koji je igrao s nama baraž. Mislim da to ograničavanje broja učenika nije dobro“.

Košarkaši danas počinju novu sezonu u KLS utakmicom sa Kolubarom, a nešto kasnije ih čeka i početak u ABA 2 ligi... Na oba fronta izabranici Strajina Nedovića će braniti titulu.

„Mi ćemo dati sve od sebe da rezultat ponovimo. To je ono što mi na terenu možemo da dokažemo. Posle toga ostaje na čelnicima ABA lige da još jednom razmisle da li je to pravilo dobro. Treba klubovi da razmisle da li je dobro da podrže promenu ili ne. Mislim da ovog puta adekvantnu podršku nismo imali... Može i druga država da dođe u isti problem – Crna Gora, Hrvatska, Slovenija... Pitanje je šta vreme nosi“, podvukao je Pelverović.

U SPORTU SE NE ŽIVI OD MINULOG RADA, SADA KREĆEMO OD NULE

Još na kraju prethodne sezone znalo se da će teško doći do promene, ali nada je tinjala dugo...

„Ono što nama ovog leta nije išlo na ruku je upravo ta klackalica koja je trajala dugo. Čekala se Cibona celog leta, kao i odluka da li će biti proširenje. Nadali smo se sve vreme. Onda naiđe momenat kada nas preseče da neće biti ništa od ABA 1, pa se onda ponovo pojavi šansa za ulazak, neizvesnost je trajala do pre dve nedelje, kada je bilo jasno da ostajemo u drugom rangu“, nastavio je priču sportski direktor Jevđić.

Zbog svega toga bilo je teško praviti tim za narednu sezonu. 

„Celog leta smo lutali, nismo znali koje takmičenje ćemo da igramo, samim tim ni kakvu ekipu pravimo. Onda smo presekli i počeli da pravimo tim, ali smo ostavili prostora da neke igrače dovedemo kasnije. U svom tom čekanju i konfuziji, napustila su nas tri glavna igrača. Dušan Kutlešić koji je bio MVP ABA 2 lige, KLS... Osvojio sve što je mogao prošle sezone, zaista svaka mu čast. Želim mu mnogo sreće u nastavku karijere, vidim da dobro igra i sada. Otišao je Ros, koji je imao dogovor sa nama i za ovu sezonu, ali pošto je više išlo ka tome da ne igramo ABA 1, on je presekao u jednom momentu i otišao, kao i centar Dimitrije Nikolić. Morali smo da dovodimo nove igrače na tim pozicijama“.

Iza njih je zanimljiv prelazni rok, tokom kog su došla imena poznata široj javnosti...

„Doveli smo Branu Đukanovića, koji bi trebalo da preuzme ulogu Dušana Kutlešića. Na centarskoj poziciji je stigao Marko Tejić, koji je prve dve godine bio MVP ABA 2 lige. Prošle sezone se nije baš snašao, ali sada ima priliku da se ponovo dokaže kroz naš klub. Doveli smo Aleksandra Ponjavića iz Borca iz Banjaluke. Tu je i Petar Kusovac iz cetinjskog Lovćena. Imamo mladog plejmejkera Bogdana Tejića, koji čeka šansu“.

Trener Strajin Nedović sa igračima, sportskim direktorom i sekretarom (Starsport)

Naravno, tu su i starosedeoci, koji će učiniti sve da se pojačanja što pre uklope. 

„Ostali su Sandi Grubelić, Filip Đuran, Tadija Tadić, Protić... Za ovu sezonu su već imali ugovore Aleksa Čabrilo i Lazar Joksimović. Priključili smo mladog igrača koji je napunio 18 godina – Lazar Milošević. Na njega klub računa za ubuduće, a na njemu je da se dokaže i izbori. Imamo i mladog Andriju Matovića, koji je bio junior Partizana, a sada je sa nama na treninzima. Povratnik u klub je Boško Čorbić, Čajetinac kome je pružena šansa da zaigra za matični klub. Počinje sezona, pa ćemo videti da li smo složili sve kako treba. Zamenjeni su noseći igrači, pa će biti potrebno vreme da se uklope“.

Ono što je problem za Zlatibor jeste mala baza igrača u mlađim kategorijama.

„To je bolna tema svih manjih sredina. Ne gledam samo kroz Čajetinu, nego i kroz neke druge. Mnogo utiče šta mesto može da ponudi od škola. Prvi neki presek pravi se na kraju osnovne škole, pa posle dolazi pred fakultet... Mi pokušavamo, iako Čajetina nije velika opština brojna, da animiramo decu iz okolnih sela. Prošle godine bilo ih iz Sirogojna, imali organzovan prevoz na trening. Potrudićemo se da privučemo što više... Ta seoska deca su možda i zainteresovanija za sport. Nailazimo na tehičke prepreke. Želimo da omasovimo, da bismo iz toga dobili neki kvalitet“.

Čelnici kluba imaju viziju, ali je sve to teško sprovesti u delu.

„Imali smo prošle sezone mlađe pionire i pionire. Ove godine samo pionire... Hteli smo da imamo i kadete, da povučemo neke naše igrače koji su otišli ranije. Cilj je bio da se prikupe talentovana deca iz okolnih mesta – Nove Varoši, Prijepolja, Priboja... To smo uz neku komunikaciju i uspeli da dogovorimo. Meni kao sportskom direktoru je želja da se vrate naša deca. Imamo i školu košarke koja funkcioniše u okviru kluba i svakog dana i sve više zainteresovane dece, a među njima se nađe i poneka devojčica. To nas ohrabruje i daje nam nadu da u Čajetini najmlađi žele da treniraju košarku“.

Andrija Matović (Starsport)

Prethodnih godina su uspeli da privuku igrače poput Tadića, Matovića... Oni su značajne korake napravili u dresu Partizana. 

„Zlatibor je godinama unazad zdrava priča, na čvrstim i zdravim temeljima. Ljudi to prepoznaju i pročuje se lako. Kad sam razgovarao sa roditeljima dece iz okoline, bili su zainteresovani za nas jer su videli da mogu da imaju pravi razvojni put. Nije lako privući nikoga. Mnoga deca idu na fudbal... Kod devojčica nema raspipanja, sve idu na odbojku, eventualno na folklor. A generalno mi deluje da su sve manje klinci u sportu. Nažalost, drugačije vreme je došlo“.

Suludo: Šampion ABA 1 može da ispadne u ABA 2, šampion ABA 2 može da ostane bez ABA 1

Oni koji odluče da dođu veoma dobro reaguju na planinu.

„Zlatibor već godinama nema međusezone. Živo je sve vreme... Kad sam ja igrao ovde pre neku godinu, osetio sam da je možda novembar najmirniji. Sad se već i to briše, uvek ima dešavanja. Igrači svi žive na Zlatiboru, samo Čajetinac Boško Čorbić ne“.

Ne sviđa se Zlatibor samo domaćim igračima, već i košarkašima koji dolaze na gostovanja. I ove sezone će imati priliku da igraju utakmice ABA 2 lige upravo na ovoj destnaciji. 

„Mi ćemo biti organizatori dva uzastopna balona. Prvi je od 17. do 21. oktobra, a drugi od 21. do 27. novembra. Na prvom će se igrati dva kola, na drugom tri. Po mom mišljenju Zlatibor i Sarajevo imaju najbolje uslove, praktično može peške svuda iz hotela. Atraktivna je destinacija, ljudi vole da dođu u turističko mesto i tu provedu sedam dana. ABA liga nam je dva puta uzastopno domaćinstvo. Može da se desi i završni turnir da se igra ovde, tako da u teoriji možda organizujemo tri balona“.

Igrači na domaćim utakmicama imaju podršku sa trbina.

„Bude navijača više u Čajetini, nego kad igramo na Zlatiboru. Ljudi su navikli da nas dole podržavaju. Klub je iz tog mesta, adresa je tamo. Ima starih navijača, koji dugo prate košarku. Kad sam ja nekad igrao, bilo je organizovanih. Sad ih je manje... Publika se navikne i podrazumeva neke rezultate. Verujem da bi za sve bila ABA 1 pravi bum. Privlačnije je gledati kada dođu Partizan, Zvezda... Mi svakako pokušavamo polako da postanemo košarkaško mesto“.

Sve u klubu čekaju veliki izazovi. Kako na regionalnoj, tako i na domaćoj sceni. 

„Na nama je da ponovimo i ove sezone isti uspeh, da nastavimo sa našom zdravom pričom. Igrali smo sa Sutjeskom, oni su ozbiljni. Tu je Krka, po sastavu dobra ekipa. Široki tradicionalno dobar... Dok se ne odmerimo sa ostalima, nećemo znati. Nema tu mnogo ni pravila, mi smo ligaški deo prošle sezone završili na sedmoj poziciji. Onda se na završnom turniru igrao sistem eliminacije i po jedna utakmica je rešavala sve u Skoplju. Sve je otvoreno do poslednjeg trenutka“.

Trening u Čajetini (Starsport)

Teško je bilo na startu prethodne sezone verovati da mogu do dve titule.

„Nama je prethodna sezona bila iznad naših očekivanja, ako pričamo realno. Samim tim smo se sebi natovarili veći teret i otežali posao. Ja sam priželjkivao ABA 1, jer mislim da bismo lakše tu opstali, nego ponovili rezultat od prošle godiine. Stojim i dalje pri tome. Biće veoma teško. Svi te gledaju kao favorita, javnost će imati velika očekivanja. Sami sebi smo podigli ciljeve i kriterijume. Videćemo, sport je takav. Čak i da smo napravili ekipu koja može da igra u ABA 1, to nije garancija da ćeš sigurno sve osvojiti i proći u viši rang. Sve se svodi u tri utakmice na finalnom turniru. Mi smo prethodni završili sa šest igrača... Svaka čast momcima kako su izdržali. Igrali su i krvavi, razbijene arkade, bilo je malih ratova na terenu, ali hvala bogu završilo se u našu korist. Sad nosimo teško breme. Izazov je i za nas u organizacionom delu kluba, da se još više sve podigne na viši nivo“.

Svestan je Jevđić da neće sve ići glatko i da moraju da budu spremni da se dočekaju na noge.

„Naletećemo u nekom trenutku na neki pad. Tu se vidi koliko je ko jak i kakvi smo mi kao klub. Malo je mesto, mnogo se očekuje... Uzdrmali smo naše meštane i javnost. Treba izbalansirati, jer je teško ići uvek samo napred. Sve je živa stvar, treba sreće, nama se prošle godine otvorilo i napravili smo uspeh. Na nama je da radimo, spremamo se i ne stajemo, da nateramo sami sebe da zapnemo malo više... Na kraju sezone se sve računa. Mi smo prošle sezone imali loš start, posle su neki igrači sami otišli. Imali smo sreću što smo pogodili prave momke koji su došli. Bio nam je cilj da zadržimo tim, jer je teško da se desi da ekipa tako klinke. Ali, Kutlešić je zaslužio da ode, da oseti košarkaški hleb i u insotranstvu. Da je ostala ABA 1, onda bismo možda imali šansu da ga zadržimo. Kod Nikolića i Rosa, mislili smo da imamo više šanse, ali i oni su otišli dalje“.

Kad je KLS u pitanju, posao neće biti ništa lakši nego što je na Jadranu. 

„KLS će ove godine biti veoma interesantna. Da li će biti adekvatan kvalitet ne znam, ali znam da će biti prilično ujednačeno. Ima pored nas Vojvodina koja je standardno dobra, Mladost, Spartak, Dinamik, Sloga Kraljevo... Biće nezgodno i u Čačku, pa i na gostovanju Slobodi“.

Marko Tejić novo pojačanje Zlatibora

Sportski direktor će se potruditi da sa svim saradnicima neke teške trenutke učini što bezbolnijim.

„Spremni smo i za padove. Ja lično moram da budem miran, staložen i realan. Lepo je biti na krilima prošlosezonskog uspeha, to treba da nas nosi. Ali, od nule se kreće. U sportu se ne živi od minulog rada. Sezona ostaje po strani kao lepa uspomena. Sad idemo dalje“.

Veliku pomoć i prethodnih godina, a i sada imaće od sponzora.

„Glavni naš izvor prihoda dolazi iz opštine Čajetina, koja je 2/3 sponzor. Tu je Turistčka organizacija Zlatibor, Gol Gondola – čije ćemo ime nositi kao naslovno. Mi kao klub imamo mnogo manjih preduzeća koja pomažu – mislim da ih je oko sto. Ljudi godinama učestvuju, podržavaju nas i pomažu. Od zanatskih radnji, pa do gigantskih firmi. Kad se sabere, svako po malo – dođe lepa cifra koja nama znači. Hotel Palisad, Olimp, Buket, Mona, Sportska dvorana Wai Tai... To krasi ovaj klub i iz godine u godinu pojedinačni spozori podižu ulaganja u celu priču“.

DRUGARI SU MI UVEK GOVORILI: „IGRAJ DOK MOŽEŠ“

Aleksandar se već navikao na sve što ga čeka na ovoj poziciji, na kojoj je godinu dana.

„Prošle sezone sam još bio svež, razmišljao sam nekad sa strane kako bih ja odigrao nešto drugačije... Jedan deo u meni govori da sam mogao da igram još. To verovatno jeste tako. Prestao sam kad je počela korona. Prošle godine su me ovde terali, a ja sam bio na klackalici hoću – neću. U međuvremenu sam dobio sina, pa je on presekao. Teško bih ujutru na trening posle neprospavane noći. Nedostaje mi malo“.

Nije mu teško da se odluči koji je posao teži. 

„Od mnogo drugara koji su ranije okačili patike o klin, slušao sam uvek – igraj dok možeš. Mislio sam da mi to pričaju da bi me bodrili. A sa ove tačke gledišta vidim da kao igrač vodiš računa o sebi i nekom svom udelu u ekipi. Ovde treba da vodim računa o čitavoj priči zajedno sa predsednikom, o igračima, trenerima, svemu...“.

Aleksandar Jevđić (Starsport)

Još nisu svi ljudi oko njega prihvatili da nije više igrač. 

„Neki me i dalje ne shvataju kao sportskog direktora. S druge strane i ja se više ponašam kao drugar... Mi generalno se postavljamo kao prijatelji, pa neko nekad pokuša to i da iskoristi. Odnos je živa stvar, treba balansirati i držati na nekom kvačilu. Nekad treba gas, a nekad kočnica. Nisam do sada imao problema. Mi svi oko kluba živimo za ovu priču. Nemaju ljudi lični interes, već svi žele da Zlatibor ide napred – rezultatski, organizaciono“.

I u godinama koje dolaze sebe vidi na istom mestu...

„Iskreno, s obzirom na to da živim na Zlatiboru vidim da mi je to prirodan put kojim treba da idem. Mada me mnogi nagovaraju da pređem u trenerske vode. Ne znam... Pre sam bio izričit da je ne, a sad me malo i vuće. Možda zato što mnogo toga vidim sa strane. Imam dobru saradnju sa Strajinom Nedovićem. On odlučuje na kraju, niti želim niti hoću da mu namećem nešto, samo mu dam mišljenje ako me pita. Tu sam da pomognem i lepo funkcionišemo“, podvukao je za kraj Aleksandar Jevđić.

PIŠU: Miljana ROGAČ i Đorđe MATIĆ