Alimpijevićeva desna ruka o Bursinom čudu: Partizanov skalp hajlajt karijere, protiv Virtusa – sad ili nikad!

Turski grad Bursa nekada je živeo za fudbal. Ali sada je situacija suprotna i retko ko je mogao da zamisli da će jednog dana navijači pulsirati u ritmu košarke. ZaslugaDušana Alimpijevića. Sredinom četvrte decenije života, Alimpijević je već poznato ime trenerske profesije u Evropi, sa zavidnim međunarodnim iskustvom. Ali ovo što radi u Turskoj – niko nije očekivao. Posle samo godinu i po dana sa njim na čelu, tim je uspeo da napravi čudo – plasirao se u finale Evrokupa. Niko nije verovao u ovakav epilog na početku sezone.

O svemu tome Alimpijević je već govorio za Mozzart Sport, a sada da čujemo i njegovu desnu ruku, prvog pomoćnika, Makedonca iz Gostivara Mirka Petreskog. Trener rođen 1970. godine, koji ima prvi inostrani angažman, u intervjuu za Mozzart Sport ispričao nam je detalje celog projekta.

"Ovo je klub koji postoji osam godina, tri sezone je u Prvoj ligi. Trenutno postoje stabilni sponzori, to su Fruti Ekstra i žele da ceo projekat raste iz godine u godinu. Nisu kao neki drugi koji žele da ceo proces bude odjednom sa skupim igračima, instant osvojenim titulama ili slično, već sve ide postepeno. Osnovni cilj ove uprave Burse je da klub bude finansijski i organizaciono stabilan. Ovde sam godinu dana i to vidim jer je klub dobro organizovan", počeo je Petreski.

Bursa je među osam najboljih u turskom prvenstvu, a takođe i finalista Evrokupa. A šta su bili pravi ciljevi tima pred početak sezone?

"Ciljevi koje smo postavili pre početka sezone su bili da igramo u oba plej-ofa. U prvenstvu Turske sa plasmanom među osam najboljih, kao i u Evrokupu gde smo takođe želeli da uđemo među osam najboljih u grupi i prođemo prvu fazu. Ipak, premašili smo ciljeve, trenutno živimo košarkaški san".

Obično treneri dovode zemljake u stručne štabove. Kako je došlo do srpsko-makedonske saradnje i kakve veze imaju Alimpijević i Petreski?

"Dušan i ja smo se upoznali pre 15 godina kao treneri u omladinskim kategorijama, na kampu u srpskom Kladovu. Tako smo počeli da radimo zajedno sa decom sa obe strane, onda je on bio moj gost na F4 kadetskom turniru. Veoma smo se zbližili, a ove godine nam se ukazala šansa. Ovo nam je prva godina u kojoj sarađujemo i zaista uživam", otkrio Petreski.

A, ko drugi: Dušan Alimpijević najbolji trener Evrokupa

A kakav je Alimpijević kao čovek i kako je raditi na klupi pored njega?

"Verujte mi, vidim ga kao čistog profesionalca. Čovek koji zna i voli svoj posao i koji se svakodnevno nadograđuje u košarci. On je maksimalno posvećen trener koji živi za košarku i dobro radi, tako da i mi radimo i rastemo zajedno sa njim. Svako zna svoj zadatak i tako ispunjavamo svoj dan, ma o čemu da se radi. Alimpijević je odličan pre svega kao čovek, mi smo i kućni prijatelji, ali smo veliki profesionalci kad govorimo o poslu. Šta više da kažem o njemu, kada je izabran za trenera godine u Evrokupu? To govori o njegovom radu. Klub se razvija uz Alampijevića i njegove ideje, igrači ga vole, sve je jako pozitivno. On je mlad i perspektivan stručnjak, ovo mu je nagrada i uspeh sa Bursom može da bude prekretnica u njegovom životu. Ovaj uspeh mu donosi veliku motivaciju za dalje, ali i težinu, jer je naredna sezona uvek teža od prethodne ako imaš veliki uspeh. Nadam se da će sa Virtus Bolonjom još više nadovezati uspehe i da će titula biti nagrada za ono što je uradio u klubu".

Na početku sezone, Bursa je bila u velikoj rezultatskoj krizi. Ali prekretnica je počela posle pobede protiv giganta Fenerbahčea na svom terenu.

"Od te pobede nada Fenerbahčeom krenuli su bolji rezultati za nas, iako i posle toga nismo bili toliko stabilni. Bilo je pobeda i poraza, ali naravno najveći uspesi su usledili posle Nove godine jer smo do tada imali smenu u igračom kadru. Egemen je otišao u Anadolu Efes, zatim Frimen u moskovski CSKA, pa Braun u Izrael. Dakle, od tada nam je ostao mali broj stranaca, imali smo ukupno četiri. Počeli smo više da igramo sa domaćim igračima i tako smo ušli u dobru seriju i ritam, kasnije smo kompletirali tim i krenuli sa dobrim rezultatima i u Evropi", rekao je pomoćnik Alimpijevića.

Evrokup je kroz istoriju nudio iznenađenja, ali nema sećanja da je tim kalibra Burse igrao meč za titulu. Ovo je prvi turski klub posle Darušafake iz 2018. koji igra u finalu. Prethodno je Galatasaraj uspeo to 2016. godine.

"Igramo dobru košarku, imamo dobar tim, igrače koji su borci i ne žele da izgube. Podržavaju jedni druge, postoji hemija i funkcionišemo kao porodica. Ako jednom pođe po zlu, ostali su tu da to isprave. Kada smo završili meč protiv Olimpije Cedevite, moji prijatelji koji su gledali meč su mi rekli: ‘Svaka čast, vi ste stvarno porodica’. Sve nam se pogodilo i rezultati su došli sami od sebe. Niko nije mogao da predvidi da će se ovako nešto desiti, bili smo najniže rangirani od svih, bili smo 20. tim u Evrokupu. Ako pobedimo u sredu, ambicije kod gazda će samo rasti. Onda će i druge stranke sigurno pomoći. Ovo što smo uradili nije mala stvar. Još nisam svestan gde smo stigli i šta smo uradili".

Alimpijević: Sada nije vreme da budemo skromni; u Andori sam izgubio glas i razum, ako sam ga ikad imao

Pobeda protiv Partizana u meču u punoj „Areni” zauvek će ostati u sećanju i Alimpijevića i Petreskog.

"Tako nešto se može samo doživeti, ne može se objasniti. Utisak posle pobede nad Partizanom ostaće deo mene za ceo život. Pobedili smo najtrofejnijeg trenera Evrope, velikog i bivšeg šampiona koji je sa budžetom i igračima bio spreman da uđe u Evroligu. Bilo je pravo zadovoljstvo za sve nas koji smo deo Burse. To je vrhunac, hajlajt moje karijere. Nemamo prvoklasne igrače, naši momci nisu skupe zvezde, ali igraju srcem", rekao je Petreski.

Nakon eliminacije Partizana usledio je meč protiv Cedevite Olimpije. Slovenački tim je preko Džejkoba Pulena dao trojku za pobedu, ali je vreme za šut isteklo i iskusni španski sudija Luiđi Lamonika poništio je poene.

"Uf, i taj meč je bio prava drama. Video sam da je vreme isteklo posle šuta za tri, ali pošto je Lamonika pokazao znak za tri poena, rekao sam sebi da je sve moguće. Svi smo ćutali, gledali, mirno pratili... ali, eto, odluka je na kraju bila ispravna. Imamo sreće što smo u ovim utakmicama gde smo gostovali imali evroligaške sudije. Oni ispravno sude, nema pritiska zbog publike i terena, već se profesionalne odluke donose na licu mesta".

Posle ove dve pobede – fešta! Svečanosti u gradu bile su slične onima 2010. godine kada je fudbalski klub prvi put u istoriji postao šampion. U gradu je sada drugačija situacija, fudbaleri se bore za opstanak u drugoj ligi, dok je košarkaški klub u usponu.

"Grad i ljudi trenutno žive za košarku. Ne mogu da opišem koliko nas je ljudi dočekalo. Bilo je vozila, ljudi na sve strane, baklje, sala u kojoj treniramo bila je puna. Ljudi su tražili autograme, fotografije, suvenire. Ranije je situacija bila ovakva za fudbal, ali sada, pošto je ekipa u lošoj poziciji, navijači su fokusirani na košarku. Kada smo izgubili glavne igrače, navijači su prepoznali našu borbu. Oni koji su išli samo na fudbal počeli su da nas bodre, jer su se igrači borili srcem. Čak i sa Turk Telekomom kada smo igrali poslednji meč, sala je bila puna", rekao je Mirko.

U polufinalu pala je španska Andora.

"U grupi smo u ravnopravnom meču izgubili u finišu od Budućnosti. Da smo pobedili, bili bismo peti i otišli na Andoru. Ali smo izgubili, bili sedmi, sudarili smo se sa Partizanom i pobedili. Onda smo slavili nad Cedevitom, pa nam je došla ta Andora. Iskreno, ona nije tim za potcenjivanje, osetili smo to. U defanzivi, ova ekipa je bila najteža za protivnika. Mnogi je gledaju sa prezirom jer je poslednja u Endesa ligi, ali to nije tako", rekao je strateg.

Poslednja prepreka za istoriji Bursaspora biće italijanski gigant sa milionskim budžetom – Virtus Bolonja. O ovom timu nema mnogo da se priča, dovoljno je reći samo Serđo Skariolo, Miloš Teodosić, Tornike Šengelija, Marko Belineli...

"Nesportski je reći da su bolji i tako odustati. Činjenica je da smo autsajderi u svakom smislu te reči kada se pogledaju imena na papiru i njihov milionski budžet. Ipak, naš tim čine igrači koji su borci. Već smo navikli da igramo pred punim halama, imali smo tri gostovanja. Za nas je ovo sad ili nikad, ko zna da li će opet biti takve šanse u Evrokupu? Svesni su igrači, svesni smo mi. Nemamo pritisak. Sada nas čeka meč u subotu sa Gazijantepom gde ćemo pripremiti utakmicu, tako da imamo nekoliko dana da pripremimo taktiku za Bolonju i to je što je. Idemo na teren, pa neka pobedi bolji", zaključio je Alimpijevićev pomoćnik u Bursi.

Finale Evrokupa sa Bursom je najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri

Petreskog. Kao igrač celu karijeru je proveo u makedonskom Gostivaru (kasnije Nikol Fert) sa kojim je osvojio jednu šampionsku titulu i dve titule Kupa. Kao trener radio je u rodnom Gostivaru, a bio je i u reprezentaciji Makedonije do 16 i 20 godina. Rukovodi i privatnom akademijom košarke „Petreski“ u rodnom Gostivaru.

Piše: Martin TANASKOVSKI