Anđušići - luda priča iz Rija (ovo je moralo da se slegne): Daj mu još 10, hoćeš da nas rokne zbog 300 dinara?!

Na put dugačak gotovo 10.000 kilometara uputili su se sa jednim zadatkom, neformalnim - da podrže suprugu i snajku, srpskog barjaktara sa ovogodišnjih Igara Ivanu Maksimović u pohodu na još jedno olimpijsko odličje.

Srebrna dama iz Londona 2012. godine nije uspela. Međutim, to ne znači da se braća Anđušić, Danilo i Luka, iz Rio de Žaneira vraćaju pognutih glava. Sa sklopljenim pasošima u rukama u otvorenom razgovoru za MOZZART Sport otkrili su nam nekoliko krajnje zanimljivih detalja iz najveće i najmnogoljudnije zemlje u Južnoj Americi.

I zato, ne kupujte priču „brazilskoj bajci“. Biće to loš pazar.

„Što sam duže bio, to sam više imao želju da se vratim“, počeo je Danilo priču o putešestvijama iz Rija.

„Ljudi ovde nisu svesni šta se tamo zapravo dešava. Popnete se na Glavu šećera, uživate gore nekoliko sati, a onda siđete i razmišljate hoćete li živi stići u smeštaj. Na primer, odlučili smo da odemo do Olimpijskog sela, da se vidimo sa Ivanom. Pozvali smo taksi i istim se vozili dva i po sata, umesto 30-40 minuta. Kako bismo izbegli gužvu u povratku, vozač je krenuo sporednim putem. U jednom momentu je zaključao automobil i narednih nekoliko kilometara konstantno gledao u retrovizore, verovatno u strahu da nas neko ne presretne i opljačka. Kroz crveno svetlo je prolazio kao da je zeleno. Pomislio sam da je daltonista, dok nije uzviknuo 'Uh!'. Tada mi je bilo jasno da smo prošli kroz veoma opasan kraj“.

Možda ste prolazili kroz favelu?
„Moguće, ne znam... Mada možemo da se pohvalimo da smo jedan dan Ivana, Luka i ja obišli favelu i eto vidite, živi smo“.

„Ispričaj čoveku kako si se cenkao za prevoz kroz favelu“, ubacuje se Anđušić junior.

„Šali se malo Luka... Odlučili smo da idemo mopedima do vrha, moraš tuda da prođeš kako bi stigao do nekog restorana. Tražili su nam 60 reala (brazilska valuta, prim. aut.), želeo sam da proverim da li će upaliti i ponudio 50, nekoliko puta. Usledio je opasan pogled jednog od potencijalnih vozača“.

„Daj mu još deset! Samo mi još fali da nas rokne zbog 300 dinara “, vršio je pritisak Luka, dok je Ivana u neverici gledala supruga i njegove sulude ideje. Danilo je poklekao. Avantura je mogla da počne.

„Kojom brzinom oni voze, kako se mimoilaze. Sačuvaj Bože! Šta da vam kažem kada Ivana nije htela da se vraća mopedom. Četiri točka ili ništa. Taksista koji vozi kombi nam je u povratku uzeo duplo manje... Častio sam ga 10 reala. Krenuo je da maše parama kao da sam mu dao 100 evra i ponavlja čuveno 'Hasta la vista amigos'“.

Puni ste neverovatnih priča...
„Mogli bismo do sutra ovako“, smeje se nekadašnji bek Partizana.

Slušamo...
„Odlučili smo da obiđemo plažu Flamengo, koja se nalazila blizu smeštaja. Na putu nas je zaustavio čovek, verovatno primetivši da nismo domaći. Savetovao nas je da nije pametno da nastavimo dalje, jer tamo gde smo krenuli ima puno droge i gej seksa. Samo smo se okrenuli za 180 stepeni i vratili odakle smo pošli“.

„Na Kopakabani smo, recimo, videli da čovek sa pištoljem juri nekog tipa, najverovatnije zbog droge, jer nam je nuđena svakodnevno, u više navrata”.

Nosite i lepe uspomene iz Rija?
“Naravno! Puni utisaka smo se vratili u Beograd. Treba sve to doživeti i osetiti… Radi se o potpuno drugačijoj kulturi i načinu života. Neverovatno su gostoljubivi, trude se da se osećate kao kod kuće, ukoliko mogu da pomognu, učiniće to bez pogovora”.

Brazilke?
“Na to pitanje ću ja da vam odgovorim. Loš je on sagovornik za takve teme. Zar ne vidite da dečko nosi burmu?”, dobacuje Luka i u šaljivom tonu nastavlja: “Zadnjice ‘sevaju’ sa svih strana. Sa leđa vidite savršeno izvajanu figuru, a onda se okrene gospođa od 40, 50 godina”.

“Vrat mu se ukočio od gledanja”, uputio je “otrovnu strelicu” stariji brat.

Da smirimo strasti i pređemo malo na sportske teme. Ivana se, za razliku od Londona, vratila u Srbiju bez odličja. Kako je to uticalo na vas?
“Kao njen suprug, možda nisam kompetentan da pričam na tu temu. Određena doza subjektivnosti mora da postoji. Nažalost, u javnosti je stvorena slika kao da je sve osim medalje neuspeh i kao da sportisti idu u turizam, a ne na takmičenje. Velika je sramota da se jedan Novak Đoković posle poraza izvinjava naciji, a svi znamo koliko nam je radosti doneo prethodnih godina. Dakle, nikome put na Igre nije poklonjen, niti ga je bilo ko oteo. Sve je to zasluženo krvavim radom i brojnim odricanjima”, vidno razočaran govori Danilo.

Pored streljaštva, bili ste u prilici da posmatrate i druge sportove?
“Uživo smo gledali vaterpoliste i košarkašice. Imao sam želju da gledam i košarkaše, ali mi je iz Košarkaškog Saveza Srbije rečeno da karata više nema i da nisu u mogućnosti da nam obezbede ulaznice”.

Posetili ste Ivanu u Olimpijskom selu. Kakve utiske nosite odatle?
“Na jednom mestu mnogo ljudi! Predivan osećaj. Tu sam prvi put u Riju osetio duh Olimpijskih igara. Tamo baš svašta može da se čuje, kao na primer da Jusein Bolt nekada hoće da se slika, nekada neće… Da sestre Vilijams izbegavaju blic u širokom luku...”.

Zar Muti Nikoliću nije pošlo za rukom da se slika sa Serenom?
“Pa, šta se čudite? To je sve normalno!”, podvukao je Danilo Anđušić crtu na nezaboravno iskustvo iz Rio de Žaneira.

PIŠE: Nikola Drenovac