Balša Koprivica stopama slavnog oca: Gledam snimke iz 1992, lepo bi bilo da se ponovi

April 1992. godine. Prva i za sada jedina evropska titula košarkaša Partizana. Željko Obradović na klupi, Slaviša Koprivica u sastavu. Mnogo godina kasnije – trenerska palica je ponovo u rukama istog čoveka, a u njegovom rosteru se otvorilo mesto za Balšu Koprivicu (21).

Mladi centar je prethodnih devet godina proveo u Americi, a ovog leta je stigao u tabor Partizana sa željom da u porodičnu kolekciju unese još velikih trofeja. Voleo bi da ponovi uspeh proslavljenog oca, ali vrlo dobro zna da je put do zvezda trnovit.

„Baš sam nedavno pronašao snimke utakmica iz te čuvene 1992. godine i bilo mi je mnogo zanimljivo da pogledam. I oni su tada imali veoma mladu ekipu, mi smo sada slični njima. Sigurno da bi bilo lepo da se takva sezona ponovi“, uz osmeh priča Balša Koprivica za Mozzart sport. „Tata je bio veoma srećan kada sam došao u Partizan. Znao je da su me zvali, ali nije želeo da se meša. Ostavio je meni da donesem sam odluku. Čekao sam tokom leta da vidim kako će se neke stvari odvijati i onda konačno prelomio da se vratim u klubu u kome sam nekad kao mali trenirao“.

Balša kaže da lako izlazi na kraj sa bremenom koje nosi zbog poznatog prezimena.

„Tata uvek kaže da treba da budem bolji košarkaš od njega. Drugačije su nam pozicije, pa nas je teško uporediti. On je više bio četvorka i igrao spolja, ja sam petica. Bio je izvanredan, a ja samo pokušavam da budem što bolja verzija sebe. Imamo mnogo sličnosti, ali i mnogo razlika“.

Koprivica je u Americi završio srednju školu i dve godine koledža Florida Stejt. Ove godine je izašao na draft, Šarlot ga je izabrao u drugoj rundi kao 57. pika pa prosledio Detroitu. Bilo je to krajem jula, a 23. avgusta je objavljeno da je on novi igrač Partizana.

„Poziv je stigao još u aprilu. Bilo mi je sve vreme u glavi da je Partizan jedna od opcija za nastavak moje karijere. Kada su neke stvari bile završene, nisam imao dilemu. Bio je to poziv koji nisam mogao da odbijem. Mislim da se sve poklopilo - Željko je trener, ekipa je mlada i perspektivna, igrači su željni napretka i pobeda. Vratio sam se u klubu u kome sam načinio neke prve ozbiljnije korake“.

Slaviša i Balša Koprivica (MN Press, AFP)

Potpisao je saradnju na tri godine i to vreme će pokušati da iskoristi za što veći napredak. Već sada se vidi da se bolje snalazi na terenu, nego što je to bilo na početku. Sinoć je u pobedi protiv FMP zabeležio sedam poena za 24 minuta, uz savršene procente (3-3 za dva, 1-1 sl. bacanja) i čak devet skokova. Za sada je to njegova najuspešnija partija.

„Nikada pre ovoga nisam igrao profesionalno košarku. Posle amaterskog bavljenja sportom u školi i na koledžu, stigao sam u najveći klub, tako da je potrebno vreme za prilagođavanje. Možda mi je čak malo lakše da se priviknem na igru koja se forsira u Evrokupu, nego na ABA ligu, jer u regionalnom takmičenju ima mnogo veterana i namazanijih igrača. Uz pomoć stručnog štaba i saigrača sam već posle mesec dana osetio veliki napredak. Svakog dana se osećam sve bolje i trudim se da od svih učim po nešto“.

Panteri žestoko oznojili crno-bele: Partizan neporažen čeka Crvenu zvezdu

Posle serije lakih utakmica, crno-beli su morali malo više da se oznoje da bi pobedili poslednja dva rivala – Huventud i FMP. Posevno dramatično je bilo protiv španskog tima, jer su veći deo utakmice bili u rezultatskom deficitu.

„Sve utakmice pre toga su laganije bile, a onda je meč sa Huventudom pokazao naš karakter i kakav smo tim. Nismo odigrali najbolje što možemo, a zabeležili smo trijumf. To je mnogo bitno. Sigurno da je taj susret lekcija za budućnost i da iz njega možemo mnogo da naučimo“.

Od dolaska Željka Obradovića ovaj klub nema nijedan poraz. Ostvareno je deset pobeda – sedam u ABA ligi i tri u Evrokupu.

„Željko je drugačiji od svih ostalih trenera, najbolji je u Evropi i ne treba da se poredi ni sa kim. Srećan sam što radim sa njim“.

Željko Obradović i Balša Koprivica (MN Press)

Sada Balša ima priliku da radi sa najtrofejnijim evropskim trenerom, a moglo je da se desi da i dalje nosi dres fakulteta.

„Kad sam završio drugu godinu koledža, konsultovao sam se sa porodicom i sa ljudima iz moje okoline koju su povezani sa košarkom. Došli smo do zaključka da je najbolja opcija za mene da se prijavim za draft i da sa ekipama u SAD treniram tokom celog leta. A onda da vidim šta me čeka na kraju toga. Dve nedelje pre drafta sam imao opciju da se povučem, ali je nisam iskoristio. Dobio sam informaciju da je nekoliko ekipa zainteresovano za mene. Šta god da se dogodilo oko svega toga, planirao sam da dođem u Evropu. Mislim da je najbolja opcija da igram evropsku košarku i da napredujem“.

Pored Koprivice na ovogodišnjem draftu od srpskih igrača biran je samo Filip Petrušev sa 50. pozicije.

„Za mene su mnogi mislili da će treća godina na koledžu da mi pomogne da možda uđem i u prvu rundu drafta. Međutim, bio sam siguran da ću više napredovati ako budem odmah igrao profesionalnu košarku. Zato sam se i odlučio za ovakve korake. Tokom leta sam se na nekoliko utakmica oprobao u Letnjoj ligi, i bilo je lepo što sam mogao da vidim i kako cela ta priča funkcioniše“.

Slaviša Koprivica o sinu: Mene je u Partizanu trenirao početnik, a Balšu će najbolji trener u Evropi

Posle tih utakmica vratio se u Srbiju. Čak devet godina je proveo preko okeana i za to vreme je samo dva puta dolazio u rodnu zemlju.

„Moja mama i ja smo osvojili zelenu kartu i sa 12 godina sam otišao put Amerike. Bilo je u početku čudno, dobro se sećam tog perioda, ali kasnije sam se navikao. Bio sam u Beogradu 2015. tokom leta i dve godine kasnije kada sam igrao za reprezentaciju i osvojio evropsko zlato“.

Baš te 2015. kaže da je poslednji put bio u dvorani „Pionir“, pre nego što je ove sezone istrčao na taj poznati parket.

„Sećam se da sam tada bio na derbiju. Mislim da je to bila poslednja sezona kada je Bobi Marjanović igrao za Zvezdu. Potpuno je drugačiji doživljaj kada igraš pred takvom publikom. Ja stvarno uživam dok nas bodre navijači sa tribina. Bilo ih je naravno i u Americi, ali tamo je atmosfera više pozorišna. Ovde je emotivnije i prisnije“.

Košarkaši Partizana (Starsport)

Balša je u SAD pre odlaska na koledž pohađao školu Montverde.

„Bili smo tamo Filip Petrušev i ja, kao i njegov mlađi brat. Posebna škola stvarno. Na mojoj poslednjoj godini bilo je učenika iz 90 i nešto različitih zemalja. Imao sam priliku da upoznam različite ljude i kulture. Posle sam se odlučio za Floridu stejt jer sam video da je to ozbiljan univerzitet. Imao sam 38 ponuda za koledž pre početka poslednje godine u srednjoj školi. Neke sam pozive dobijao još u prvoj godini. Ne znam kako mogu tada da razgovaraju sa igračima kad toliko toga može da se desi tokom naredne četiri godine. Bilo je koledža koji ti nešto ponude tako rano, pa se u međuvremenu promene treneri, pa ti više ne znaš da li važi poziv ili ne. Kada je došlo vreme, ja sam video da Florida ispunjava sve tačke koje su mi važne i odlučio se za nju“.

Iza sebe ima dve uspešne sezone u univerzitetskom dresu.

„Tamo se igra drugačija košarka. Preuzimao sam igrača na pola terena, hvatao skokove i išao na pik end rol – na neki način bio sam defanzivac. Ja na koledžu nisam mogao da primim loptu na niskom postu i da napravim neki potez iz driblinga, kao što ovde može da se igra leđima. Pravila su drugačija, odbrane, sistemi. Ovde mnogo ekipa igraju zonu i udvajanje...“.

Sada je i zvanično: Balša Koprivica novi centar Partizana, ugovor na tri godine

I posle devet godina u Americi Balša nije zaboravio srpski. Sada može podjednako dobro da se sporazumeva i na maternjem i na engleskom jeziku.

„Kad sam tek krenuo u Srbiji da dajem izjave i intervjue, malo sam tražio reči u glavi. Stvarno pokušavam da se izražavam na što bolji način. Dok sam tamo bio, čuo sam se svakog dana sa mamom i pričao na srpskom. Koristio sam ga i u razgovoru sa drugarima koji su odavde“.

Da ne bi pokvario odlično znanje engleskog, dobro mu dođe priča sa strancima iz ekipe.

„Lepo mi je što sa njima mogu da se uklopim podjednako dobro kao sa srpskim igračima. Ja mogu i tamo i ovamo. Generalno se svi lepo slažemo van terena i mislim da se to vidi na utakmicma. Da nije tako, bilo bi teško igrati. Sa Amerikancima sam često diskutovao i o koledž košarci. Igrao sam protiv univerziteta koje su pohađali Panter, Ledej i Mur... Tako da imamo i tu zajedničku temu“.

Iako trenutno ne radi na svom obrazovanju, njega mesto na koledžu čeka sve dok ne nađe vreme da nastavi sa izazovima u studentskoj klupi.

„Imam sve pokriveno i plaćeno na koledžu dok igram profesionalno, tako da mogu da nastavim kad želim. Odlučio sam da pauziram dok se ne stablizujem košarkaški. Kad budem hteo mogu da završavam i preko leta. Mnogo toga može onlajn, tako da neće biti problem. Meni su prve dve godine bile opšte, a od treće kreće uža specijalizacija. Odabrao sam sportski menadžment, ali ako budem hteo mogu da promenim“.

Koprivica protiv Turk Telekoma (Starsport)

Iz Beograda je otišao još 2012. godine, a kada se vratio nije mogao da ne primeti velike promene.

„Drugačije je mnogo toga. Izgradilo se sve i svašta – nove ulice, zgrade... Nije mi bilo teško da se naviknem ponovo na život ovde, sem možda pomalo na zimu. Sve ostalo je u redu. Eto možda uz hladnoću, samo je malo problematičan saobraćaj, uži su putevi, ima preticanja više – teže je ovde voziti“.

I dalje ne može da kaže da se u potpunosti oseća kao da živi u Srbiji.

„Imam osećaj kao da sam na nekom odmoru, pošto slobodno vreme koristim da se nađem sa svim ljudima koje dugo nisam video. Svaki dan pokušavam da nadoknadim propušteno i sa porodicom i sa prijateljima. Mislim da ću i kad završim karijeru živeti na relaciji Srbija – Amerika, jer nisam osoba koju drži jedno mesto. Ima mnogo toga što mi se sviđa ovde, a isto tako i tamo – tako da ću se verovatno odlučiti da imam dom i tamo i ovde“, zaključio je Balša Koprivica na kraju razgovora.

PIŠU: Miljana ROGAČ i Đorđe MATIĆ