Batum: Mladi odlaze u NBA nespremni, kopiraju vršnjake iz SAD, rizikujući da postanu kopija, a ne original
Vreme čitanja: 4min | sre. 19.10.22. | 11:23
"Kada je moja generacija stigla u Ameriku, nije imala više šta da dokazuje u Francuskoj, bili smo spremni za ono što nas čeka u NBA. Ranije se niste usuđivali ni da pomislite da se prijavite na draft ako niste dominirali u Prvoj ligi (Francuske), a danas se smatra neuspehom ako ne stavite svoje ime tamo..."
Nije kao vino - što stariji, sve je bolji. Međutim Nikola Batum iako je na pragu 34. rođendana, dovoljno je dobar da mu ovog leta LA Klipersi ponude garantovanih 22.554.168 miliona dolara za dve sezone, o kojima nijedan igrač u evropskoj klupskoj košarci, pa čak ni najbolji, ne mogu da "sanjaju". U čemu je tajna dogovečnosti NBA karijere francuskog internacionalca koji će u noći između petka i subota (4.00 po srednjevropskom vremenu), protiv gradskog rivala, Lejkersa, zagaziti u 15. sezonu najgolamuroznije lige na svetu koja je postavila rekord po broju stranaca (120), za razliku od vremena kada je on došao u NBA.
Izabrane vesti
"Za strance je uvek bilo komplikovanije. Ali prava razlika je u tome što kada smo mi stigli u SAD nismo imali više šta da dokazujemo u Francuskoj. Borili smo se da se nametnemo, steknemo kredibilitet i poštovanje, bili smo spremni za ono što nas čeka. Vensan (Kole, selektor Francuske i bivši trener Batuma u Le Manu) dao mi je 'ključeve' evroligaškog tima sa 18 godina, Toni (Parker) je dominirao sa PSŽ-om, Boris (Dijao) i braća Pjetrus su bili šampioni i glavne poluge u Ortezu, Rudi (Gober) je bio najbolji defanzivac u elitnom rangu. Da je Evan (Furnije) ostao još godinu dana, ubacivao bi više od 20 poena po utakmici... Ranije se niste usuđivali ni da pomislite da se prijavite na draft ako niste dominirali u Prvoj ligi (Francuske), a danas je neuspeh ako ne stavite svoje ime tamo", rekao je Batum za Ekip.
Od Rudija Gobera 2013. godine, Francuska se trudi da prizvede igrača sa važnom ulogom u NBA ligi... Ipak, bezuspešno.
"Morate da se zapitate zašto? Gledajući unazad - ne samo Toni (Parker), Žoakim (Noa), Boris (Dijao), Evan (Furnije) , Rudi (Gober) ili ja, ali i Jan Mahinmi, Roni Turijaf, Mikael Pjetrus... zašto smo uspeli? Moje prve nedelje u Portlandu 2008. godine Monti Vilijams, tadašnji pomoćnik mi je rekao: Lako je biti draftovan u NBA. Igrati? Teško je. Ali ostati? Veoma je komplikovano. Upozorio me je da će za pet godina biti neki novi Nik Batum koji bi stigao i želeo bi, kao i ja, da napravi sebi mesto i igra. To mi je omogućilo da sagledam sve ono što me čeka."
Iz svega rečenog, izvlači se zaključak da talenti odlaze u NBA prerano.
"Nisu stavljeni u najbolje uslove. Nisu samo oni krivi, sistem je takav. Podigli smo ih veoma visoko, prerano. Vidim klince od 15 godina kojima pričaju da su spremni iako nisu kročili u profesionalce, nazivaju ih novim Parkerima i slično. A ja kažem: Pokušajte da dominirate u nacionalnoj ligi, da dominirate na treninzima profesionalnog tima pre nego što pomislite na NBA. Ne dovodim u pitanje njihov rad, ali postoje koraci. Viktor Vembanjama je izuzetak, 'zver', fenomen. Ako potvrdi potencijal, NBA neće razumeti šta mu se dešava. A ako tamo ima nekoliko igrača kao on, onda moram da povučem reč..."
Mladi se sve teže odupiru ranom odlasku u SAD.
"Imamo ludi talenat, fenomenalan fond igrača, trenere, strukture, istoriju... da napravimo uspeh. Ali, moramo da ih zaštitimo. Potrebna je reforma obuke, pravila da odgovorimo na nove načine novom talasu - Australiji, Razvojnoj ligi, koledž košarci. Teško je da se suprotstavite finansijskim argumentima i razumem da u nekim kontekstima porodice ne mogu da kažu 'ne'. Ali imaju izbor. Sa 17 godina sam 2005. postao profesionalac. Tada su mi nuđene primamljive sume, mogao sam da odem na mnoga mesta. Međutim moji najbliži su me savetovali da ostanem u Le Manu, u svom okruženju, sa 'pripravničkim' ugovorom. Rekli su mi: Pusti sad novac, zaradićeš ga posle. Ako si dobar, pametan, doći će."
Bila su velika očekivanja od pojedinih koji su izabrani visoko na draftu (Kilijan Hejs 7, Frank Ntilikina 8, Seku Dumbouja 15, Geršon Jabuzele 16. pik).
"Pogledajte nas. Ja sam bio 25, Parker 28, Dijao 21. pik... Mnogo nas je izabrano na kraju prve runde. Dakle, ne samo da su očekivanja manja, već smo odlazili u mnogo jače timove, koji igraju plej-of i sve mečeve punim plućima. To je akcelerator. Roni Turijaf se direktno na treningu 'pronašao' sa Kobijem (Brajantom), Furnije (20. pik Denvera) je odmah igrao plej-of. Takođe je važno podvući da mi je reprezentacija Francuske mnogo pomogla. Čak i ako sam odlučio da propustim ovo leto, svoje prve tri godine u NBA najviše sam napredovao igrajući međunarodna takmičenja."
Trofejni francuski reprezentativac (šest medalja sa nacionalnim timom) istakao je i važnost Evropljana da ostanu "svoji" u NBA.
"Lakše je utonuti u masu američkih igrača. Zapitajte se zašto Riki Rubio ili Goran Dragić toliko dugo traju? Lepota nas Evropljana je u tome što smo jedinstveni. Janis Adetokunbo je jedinstvena hibridna legura, Nikola Jokić jedinstven centar, Parker nije bio bek kao ostali, Gober je Mutombo modernog doba. Ja sam, sa svoje strane, u stanju da se prilagodim svemu... Nismo kao oni (Amerikanci). Pokušati da to postanete znači da idete pogrešnim putem. Danas mladi gledaju previše 'hajlajtse' vršnjaka iz Amerike, i na kraju reprodukuju iste treninge, iste pokrete, rizikujući tako da postanu kopije, a ne originali", otvoren je Batum.