Miroslav Berić je čovek koji iza sebe ima četiri velika finala i tri zlata, a od četvrtog ga je odvojio američki Drim tim u Atlanti pre više od 20 godina. I sa tim bogatim iskustvom osvajanja dva evropska i jednog svetskog zlata, hladnokrvno je analizirao ono što čeka izabranike Aleksandra Đorđevića u finalu Evropskog prvenstva sa Slovenijom sa zaključkom - ovo je ekipa koja se izborila sa svim problemima pre i za vrema turnira, zbog čega ima velike i realne šanse za zlato.
“Očekujem kvalitetnu utakmicu u finalu i naravno pobedu, onako navijački. Nama će dosta toga zavisiti od Stefana Jovića, jer je on mozak ekipe. Bio bi veliki hendikep da ne može da igra. Sigurno će da pokuša, ali ako bude zaigrao videćemo za koliko je spreman. Takođe, verujem da Slovenci pamte onaj poraz u polufinalu EP 2009. godine i želeće da se revanširaju”, rekao je Berić u razgovoru za MOZZART Sport.

MOZZART KVOTE
(1,80) Srbija (14,5) Slovenija (2,15)

Kao prvu violinu Đorđevićevog tima istakao je, logično, Bogdana Bogdanovića, ali Berić ima zanimljivu teoriju ko bi mogao da iznenadi Slovence.
“Nadam se da će večeras da iskoči neko u našoj ekipi. Fokus Slovenaca će da bude na Bogdanu, on će svoje da odradi. Imam osećaj da bi Gudurić mogao da bude iks faktor. Dao je i on važnu trojku u polufinalu. Očekujem dosta od Bobija, protiv Rusa je bio baš dominantan. Lučić igra izvanredno, koliko je imao skokova u napadu i u odbrani… Doneo nam je potrebnu agresivnost. Mačvan je pravi kapiten, izuzetno je pametan igrač, neće da siluje kada mu ne ide”.

I to nisu jedine prednosti koje Berić vidi za srpski tim u borbi za titulu evropskog šampiona u Istanbulu.
“Slovenija nije navikla na ovu vrstu pritiska, a naš tim je već igrao finala i zna šta ga čeka. Moguće da će to više uticati na Slovence, odnosno da će biti naša prednost”.

Naš sagovornik navodi da je očekivao visok plasman Slovenije, ali ipak ne i plasman u finale šampionata.
“Znao sam da je Kokoškov sjajan trener i da može da izvuče 200 posto iz ekipe. Već posle nekoliko mečeva u videlo se da mogu daleko da doguraju. Mada, da se sada ne pravim pametan, nisam mogao da pretpostavim da će igrati u finalu, ali verujem da to nisu mogli ni najveći navijači Slovenije. Onaj njihov meč protiv Letonije u četvrtfinalu je najlepši na šampionatu. Slovenci deluju kao pravi tim, zna se ko kosi, a ko vodu nosi”.

A kose, naravno Dragić i Dončić, međutim, svakako nisu samo njih dvojica opasni po ambicije Orlova.
“Imaju dvojicu zaista velikih igrača - Gorana Dragića i Luku Dončića koji kao da igra već peti evropski šampionat, a ne prvi. Ali i ostali deluju sjajno. Tu pre svega mislim na Prepeliča koji je pun samopouzdanja, ali i Vidmara koji se lavovski borio pod košem sa Špancima”.

Vraćamo na Srbiju. Berić smatra da Đorđevićevi igrači u polufinalu pokazali još jedan ozbiljan kvalitet - da se izvuku iz problema kada je protivnik u naletu.
“I meni je 10 minuta pre kraja delovalo da je gotovo kada smo poveli sa 15, 16 razlike. Ipak, oni su nas stigli, pa se povredio Jovića. A onda je Šved promašio trojku za vođstvo... Zanimljivo, baš taj šut je bio iz najčistije situacije koju vežbaš 1.000 puta na treningu”, navodi Berić.

I ističe trojke Milosavljevića i Micića kao koševe koji su odbili opasne ruske napade.
“Pokazali su momci da su pravi tim, da mogu da izađu iz problema. Mnogo je bitna bila trojka Micića kojom je prekinuo seriju Rusa. A podjednako je bila važna i ona Milosavljevićeva iz ćoška u trećoj četvrtini kada smo vratili plus osam. Ta dva koša pamtim kao jako bitna. Naravno, Bogdan i Bobi su pokretači cele ekipe. I zna se, kada je teško lopta u ruke Bogdanu i to je pobeda” .

Na Svetskom šampionatu u Atini pre 19 godina reprezentacija tadašnje Jugoslavije bila je u sličnoj situaciju kada su u pitanju povrede.
“Te 1998. godine samo su nas tri novinara sa aerodroma ispratila u Atinu. Tek tada niko ništa nije očekivao od nas. Kakvi su nam igrači nedostajali… Danilović, Divac… Pa Đorđević je bio povređen i tek se kasnije je zaigrao. Ovaj turnir me podseća na to, nedostaje nam sada sedam,osam ključnih igrača. Jeste Atina 1995. bila specifična zbog sankcija, ali ovo tri godine kasnije…”

Poruka za kraj - samo hrabro putevima koje je utabala zlatna generacija 90-tih.
“Ne želim sada da stavljam neki pritisak ovim momcima, već su napravili fenomenalan uspeh. Ipak, ovde je košarka stil života, samo se zlato pamti, ali i to je posledica velikih uspeha prethodnih generacija. Verujem da će sve biti dobro”, zaključio je Berić.

500