Beverli uporedio težak život u Izraelu sa detinjstvom u Čikagu: Slično je...
Vreme čitanja: 2min | pet. 04.10.24. | 16:24
Iskusni plejmejker vratio se sa timom u Tel Aviv iako je imao opciju da ostane u Bugarskoj
Ponovo izraelski timovi konstantno moraju da putuju i igraju domaće utakmice na neutralnim terenima, a u svom podkastu „Pat Bev Pod“, o životu u Izraelu govorio je Patrik Beverli, košarkaš sa ozbiljnom NBA karijerom koji ovog leta rešio da pojača Hapoel Tel Aviv.
Treba istaći da se sa Beverlijem vratio i Džo Regland, nekadašnji plej Crvene zvezde, a da su u Sofiji ostali trener Stefanos Dedas, kao i igrači Džonatan Motli, Brajan Angola, Markus Foster, Iš Vejnrajt, Bruno Kaboklo i Ben Bentil, još jedan bivši prvotimac crveno-belih.
Izabrane vesti
Oni sada čekaju da košarkaši koji su se vratili u Izrael krenu za Istanbul, gde će Hapoel u trećem kolu Evrokupa gostovati Bešiktašu.
Nakon pobede nad Vulvsima iz Viljnusa, igrači su imali dve opcije, da ostanu u Bugarskoj ili da se vrate u Izrael. Beverli je bio jedan od onih koji se vratio na Bliski istok, a u podkastu je pojasnio svoju odluku:
„Pozvao sam Omrija Kaspija sa kojim sam igrao u Hjustonu i pitao ga: 'Da li je bezbedno da se vratim, moram da idem po dva sata autobusom, a želim da bude kod kuće, želim da se odmorim'. Dobio sam pozitivan odgvor, a i ostali su rekli da je sve bezbedno i zato sam se vratio“, počeo je iskusni plejmejker.
Otkrio je Beverli i da na „iksu“ redovno dobija preteće poruke u kojima ljudi priželjkuju da bi bombe trebalo još više da padaju dok je on u Tel Avivu. Nekadašnji igrač Olimpijakosa i potom brojnih NBA klubova uporedio je život u Izraelu sa onim u Čikagu, u kome je odrastao.
„Navikao sam na ovakvo okruženje. Kada sam bio klinac, u Čikagu je bilo više ubistava nego u Iraku, tako da sam navikao da gledam kako nažost mladi ljudi umiru ili kako sahranjujemo one koji su nas odgajili. Tako da za mene ne postoji problem bezbednosti, poznato mi je ovo stanje u kome živim. Sada mi svi pitaju da li sam dobro, kako mi je ovde, a dok sam igrao u Čikagu nikoga nije zanimalo to što sam sahranio drugara ili što sam platio troškove sahrane majci koja je ostala bez 16-godišnjeg sina. Niko ne govori o tome...“, iskren je Beverli.
Sjajni defanzivac istakao je i da je velika doza napetosti bila prisutna u svlačionici pred meč sa Vulvsima, budući da je ekipa tada saznala da je Iran ka Izraelu uputio rakete. Posle susreta igrači su imali sastanak u svlačionici posle koga je pola ekipe rešilo da neće da se vrati.
„Pitao sam ih da li su im porodice dobro, to mi je jedino bilo važno. Znam da su svi u 'bezbednim sobama' ali glasni alarmi za opasnost smetaju svima, pogotovo deci. Nažalost i njima nije stran ovakav život i onda kada vam takvo stanje postanje norma, jednostavno se naviknete“, završio je Beverli.