Borac od rođenja: Nije šuter onaj koji šutira, već onaj koji pogađa, naročito kada treba
Vreme čitanja: 9min | čet. 20.05.21. | 10:42
O igrama Ognjena Dobrića, njegovim počecima u Zvezdi, rastu i razvoju do jednog od lidera crveno-belih u plej-ofu Jadranske lige, ali i ličnosti, karakteru, poverenju koje ima od Dejana Radonjića pričali smo s kondicionim trenerom Draganom Gačevićem
Od 26 poena uz 6/10 za tri protiv Cedevite Olimpije usred Ljubljane, do 27 poena Budućnosti, ključne trojke i odbrane za pobedu, Ognjen Dobrić više nije ostavio ni trunku dileme u to ko je najbolji košarkaš Crvene zvezde u završnici sezone.
Iako su mu procenti šuta za tri u dva meča finala na tek 27 odsto, što je daleko ispod sezonskog proseka od 45,1 procenat, ali opet iznad onoga što Crvena zvezda pruža, Ognjen Dobrić igra košarku života i vodi svoj klub ka petoj tituli šampiona Jadranske lige. S prosekom od 25 poena u dosadašnjem finalu, odnosno 18 u celom plej-ofu, momak koji godinama s razlogom nosi nadimak Kobra iz Knina dodao je gas u pravom trenutku i bez njegovih minijatura više ne može ni da se zamisli Zvezdina igra.
Izabrane vesti
A, kako je zapravo došao do statusa lidera Crvene zvezde u možda najvažnijem finalu Jadranske lige poslednjih godina? Prošao je put posut trnjem, nedostatkom vere u njegove kvalitete, neretko imao minorne uloge i važni šutevi nisu išli u njegove ruke. Sve se okrenulo s povratkom Dejana Radonjića na mesto uspeha, jer je Dobrić konačno osetio bezuslovno poverenje kakvo mu je možda nedostajalo ranijih godina da konačno probije blokadu i preuzme odgovornost jednog od nosilaca igre.
Dok vreme odmora između druge i treće utakmice traje, mi smo o Dobrićevim igrama i igračkom rastu razgovarali sa čovekom koji ga dobro poznaje još iz perioda kada je tek ulazio u prvi tim Crvene zvezde. Kondicioni trener Dragan Gačević uživa poštovanje kolega iz sportskih krugova, a oni koji prate njegov rad znaju da je upravo on bio čovek zbog kojih je Crvena zvezda svojevremeno važila za najspremniji tim Evrope, u vreme kada su redom padale glave najvećih aždaja košarke na ovoj strani Atlantika...
“Ognjen Dobrić je igrač koji je u Crvenoj zvezdi dovoljno dugo da zna kako to sve izgleda. Dok je bio mlađi možda nije imao dovoljno veliku ulogu u ovakvim utakmicama, iako je imao svoje važne role tokom godina. Ali je i tada znao da odigra kvalitetno kao što to radi u ovoj finalnoj seriji“, otvara Gačević javljanje za Mozzart Sport i nastavlja:
“Zašto to kažem, zato što je on odavno naviknut na pritisak, na osećaj važnosti, čime ne može mnogo igrača da se pohvali. Kao ni neki mnogo stariji igrači od njega, možda čak i kvalitetniji, koji nisu rasli u sistemu gde se uvek traže pobede, titule... Ali to je njegova prednost, imao je priliku da gleda i uči od starijih prethodnika koji su nekada imali ulogu kakvu on ima danas“.
Subota, 20.30: (1,70) Budućnost (14,5) Crvena zvezda (2,30)
Dejan Radonjić mu je pokazao veru kakvu je retko kada imao poslednjih godina, a verovatno ne postoji bolji način da na poverenje trenera odgovori nego s ovakve dve partije?
“Uz iskustvo koje je sticao svih ovih godina opravdao je Radonjićevo poverenje koje je dobio od prvog dana Dejanovog povratka u tim. Dobio je ulogu kakvu realno nije imao ranije, što nije nikakva kritika prethodnicima. Sa tom ulogom je vratio samopouzdanje. Kroz sve partije ove polusezone je gradio sebe i praktično doveo do toga da bude spreman da pruža ovakve igre do sredine finalne serije“.
Ukazao je Gačević na podatak koji dobro pokazuje koji je nivo samopouzdanja kod Ognjena Dobrića...
“On je u drugoj utakmici šutirao trojke 1/7 pre nego što je pogodio onu ključnu pred poslednji minut. Nije to dobar procenat šuta, ali je opet verovao u sebe da uzme taj najbitniji šut na utakmici, što je zapravo rezultat Radonjićevog i poverenja saigrača. S tim što je svojim radom i zalaganjem na terenu zaslužio da uzme takav šut. Uvek govorim da igrač treba da zasluži takav status, a to može da učini na više načina. Pre svega ponašanjem, odnosom prema treningu, klubu, saigračima, treneru... Kada sve to radite, dobili ste preduslov da zaslužite da pogodite taj šut. Nije šuter onaj koji šutira, već onaj koji pogađa, naročito kada treba. Dobio je nešto i on je to oberučke prihvatio. Ne bih želeo da ga izdvajam od ostatka tima, jer je ovo timski uspeh, ali je njegova igra i proizvod vere saigrača u njegov šut i kvalitet“.
Često možemo da čujemo priče da su stranci potreba jer je premalo ili nema domaćih igrača koji mogu da igraju velike utakmice. A, Dobrić onda izađe na parket i u dva finalna meča ubaci 50 poena sam...
“Ono što je najvažnije jeste da on ima kapacitet i kvalitet da iznese teret ovako važne serije. Izrastao je u pravog igrača jer godinama podiže kvalitet. Pre svega toga, otkad ga znam, a to je od moje prve godine u Zvezdi s obzirom da je on uvek provodio po dva meseca priprema s nama, a kasnije išao na kaljenje u FMP, pokazuje da je odličan momak. Osoba je koja zaslužuje da mu se desi ovo što mu se dešava, da bude taj koji će da nosi ekipu. Dobar je karakter, a treba verujemo da dobrim ljudima treba da se dešavaju dobre stvari. Povukao bih delimično paralelu sa Nikolom Ivanovićem koji ima sve ove karakteristike kao Dobrić. Pre svega je odličan momak, jako dobar karakter, iskoristio je ukazano poverenje, glavni je igrač Budućnosti godinama unazad. To su momci s naših prostora koji imaju velike uloge što i te kako raduje. Naravno, ostaje da se vidi kako će da se završi serija. Njihove igre danas mogu da budu najbolji primer za klince iz mlađih selekcija koji sanjaju da jednog dana nose dres voljenog kluba“.
Izbor urednika
I danas se prepričava detalj sa utakmice protiv Panatinaikosa kada je promašio prva tri šuta s distance, ali ga je trener Radonjić hrabrio kraj aut linije da nastavi jer će proći sledeća, što je dovelo do toga da je ubacio naredna tri pokušaja. Koliko je za igrača važno da dobije takav podstrek?
“Pre svega je mnogo važno kada se igraču pruži šansa i ukaže poverenje da nastavi da šutira nakon ta tri promašaja. On je svaki svoj šut prethodno zaslužio na treningu ili u dobroj odbrani pre ili kasnije. Dobio je poverenje i zatim ubacio ta tri šuta. Hrabar je igrač, što je mnogo puta pokazao u dosadašnjoj karijeri, a kada je osetio da ima podršku i veru celog tima, lopta je počela da ulazi“, priča nam dugogodišnji Radonjićev saradnik i dalje pojašnjava:
“Ako je on uradio sve kako treba i na kraju samo promašio, onda je to dobar šut i trener sigurno neće da mu zameri. Da su to bili nerezonski šutevi, koji su van sistema igre, to bi bilo već nešto drugo“.
Nalazimo se u samoj završnici sezone, gde su igrači već dosta potrošeni od ritma igranja utakmica na svaka dva ili tri dana. Koliko je, iz ugla kondicionog trenera, teško za igrače da zadrže mentalnu i fizičku svežinu da spremno dočekaju finale i onda na parketu rade sve što smo dosad gledali?
“Moram prvo da kažem da niko ko nije igrao Evroligu u novom sistemu ne može ni da zamisli koliko je to drugačije od svega ostalog. Kada igrate Evrokup igrate dve utakmice nedeljno što je praktično idealno. Imate uvek dan posle meča da se odmorite, a onda i spremite za narednog protivnika. U Evroligi je potpuno drugačije. Veliki broj utakmice, igrate protiv najboljih klubova Evrope, uz neka jako komplikovana putovanja, što je možda u pandemijsko vreme još i više izraženo zbog manje letova. Često imate samo dan odmora i već sledeći vas čeka utakmica, što nije dovoljno ni za oporavak, ni za pripremu sledećeg meča“.
A onda se posle svega očekuje da zadržiš pribranost i optimalan fizički nivo da bi rešavao velike mečeve...
“Po rečima kritičara se vidi da oni ne razumeju kako stvari funkcionišu. A izuzetno je teško. Imala je Zvezda dosta problema sa virusom korona, povredama, bilo je komplikovano sve uklopiti, ali je ipak osvojen Kup, došlo se do finala i to je rezultat timske reakcije, zajedništva među igračima. Dobrić je imao takvu situaciju da se nije previše istrošio u prvom delu sezone, pa je mogao da odgovori izazovu i zajedno sa ostatkom tima iznese težak period koji je doveo do sadašnje pozicije. Sada su treninzi više usmereni na pripremu utakmice, tako da se igrači ne troše dodatno. Zvezdin problem je nekompletan roster, dok Budućnost nema tih problema, ima kvalitetan i dugačak roster“.
S obzirom da poznaješ Ognjena Dobrića praktično od momenta kada je došao u Zvezdu i da si imao prilike da gledaš njegov rast i razvoj od prvih dana, koliko se toga promenilo iz tog vremena u odnosu na danas i šta je to što najbolje opisuje njega kao igrača?
“Ono što ga karakteriše od prvog dana jeste da je imao pravu košarkašku građu. Izuzetno eksplozivan, brz, agilan, što je s godinama samo nadograđivao i sada gledamo nebrojano puta situacije kada protivnik pomisli da ima čist put iz kontre da položi loptu na obruč ili zakuca, a on se pojavi gotovo niotkuda i blokadom ga zaustavi. Na pripremama je uvek trenirao odlično, vidno napredovao s vremenom, trudio se maksimalno da upije znanje i gleda kako to rade stariji od njega. Bio je u grupi s još nekim mlađim igračima koji su ostajali na dodatnom radu, uz individualne treninge. Ono što je možda i najvažnije jeste da je on uvek pokazivao da voli da radi, verovatno je negde i sam tada osećao da je to za njegovo dobro, što pokazuje i zrelost za taj period života“.
Ali ste ipak sačekali malo s njegovim potpunim integrisanjem u tim, zašto?
“Da ne bi, kako se to kaže, izgoreo prerano. Nije lako igrati u Crvenoj zvezdi, zbog toga je išao na kaljenje u FMP gde je sticao potrebno iskustvo i postepeno se uvodio ka prvom timu Zvezde gde su očekivanja ipak mnogo veća. Na to bih dodao i da je za mlade, domaće igrače dodatno teže to što oni imaju priliku da vide i čuju sve što se piše i priča o njima, ekipi, rezultatima... Nije lako da se od svega toga odbraniš i onda je mnogo važno da se vodi računa da njihov prelazak na viši nivo ne dođe prebrzo. On je gradio sebe polako, išao stepenicu po stepenicu i zasluženo došao do toga da bude jedan od glavnih igrača Crvene zvezde“.
Ukazao nam je Dragan Gačević na detalj koji možda najbolje pokazuje Dobrićevu crtu borca, jer je od malih nogu morao da prolazi put kojim malo ko ide... Sve s bitnim razlogom.
“Znate da je on iz Knina i šta se dešavalo devedesetih. On je borac od rođenja, proživeo je mnogo toga od prvih dana svog života, samim tim ne bi ni mogao da opstane da nije borac. To kažem zato što je takav i na košarkaškom terenu - pravi borac u životu, onda i na parketu. Nenametljiv je dečko, dobar, strpljivo je čekao svoju šansu, ćutao i radio. U pogledu mu se vidi kakav je tip ličnosti“, kaže Gačević i dodaje:
“Kasnije je rastao sa Zvezdom i sećam se da su se ranije pominjali oni video snimci Marka Gudurića kako navija u onom meču protiv Budiveljnika, kada je Čarls Dženkins zatrpavao koš. Tada je uz Guduru bio i Ognjen, gledao je Dženkinsa koji je tada pogađao velike šuteve, upijao sve to što se dešava na terenu i tribinama, a onda i sam počeo da to radi jer živi dečački san, a to je da igra za Crvenu zvezdu i vodi je ka uspesima. Nekada je bio deo publike koja je nosila igrače, sada je on taj kome navijači daju vetar u leđa i on to sigurno oseća na poseban način“.
Kao zaključak cele priče...
“Ognjena Dobrića izuzetno cene protivnici iz drugih klubova. Vide njegov kvalitet, znaju da je dobar momak, a čak i oni koji ga ne poznaju odmah vide o kakvom se liku radi. Poštovanje igrača i trenera je zaslužio zalaganjem na svakoj utakmici, zato što igra pošteno, sportski i takve ljude treba uvažavati. Nekada će pogoditi, nekad neće, nekad će igrati dobro, nekad ne, ali uvek daje sve od sebe i zato je cenjen. Kada se komentarišu utakmice i neka dešavanja s parketa, uglavnom se on istakne kao protivnik koga poštuju“.