Boris Dijao za Mozzart Sport: Nekad se znalo šta igraju Srbija ili Španija, danas svi rade iste stvari

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Berlina)

Fijasko u Istanbulu je davna prošlost za Francusku. Od tada je selekcija pod vođstvom Vensana Kolea osvojila bronzu na Svetskom kupu u Kini 2019, zatim i olimpijsko srebro u Tokiju dve godine kasnije.

Jedan od onih koji najbolje znaju koliko je reprezentaciji i naciji teško pao neuspeh te 2017. je Boris Dijao. Tada kapiten na oproštaju od dresa sa nacionalnim timom, danas tim menadžer Francuske koju jedan loš rezultat nije naterao da pravi velike rezove i promene, već da iz lošeg iskustva nauči bitne lekcije i nastavi da veruje u sistem.

Oni koji dobro znaju dešavanja u redovima Trikolora kažu da je nekadašnji NBA as bio među najsrećnijima što će protivnik u finalu biti Španija. Zbog velikog rivalstva, kvaliteta dve košarkaške velesile i postojao je utisak da se Dijao vratio kroz vreme i stvari posmatrao kao igrač...

Nedelja, 20.30: (2,30) Španija (14,5) Francuska (1,80)

Šampion najjače lige sveta sa San Antonio Sparsima odvojio je vreme za Mozzart Sport i najavio finale Evrobasketa, ali i pričao o tome koliko se košarka promenila, iznenađujućem ispadanju Srbije u osmini finala, promašajima Džedija Osmana i Simonea Fontekija sa penala koja su ga vratila u 2005. godinu, kada se i sam našao u sličnom položaju...

“Definitivno me je to najviše iznenadilo na dosadašnjem turniru. Naravno, nema takmičenja gde se iznenađenja ne dogode, ali na ovom nisam očekivao da vam se ovo desi. Srbija je izuzetno jak tim, koji je trebalo da dogura daleko po kvalitetu igrača. Možda je vaš problem bio u tome što ste imali suviše laku prvu fazu, u poređenju sa onim što smo mi imali“, s osmehom će Dijao na startu razgovora za Mozzart Sport.

Bilo je i priče o tome da je nedostatak jakih utakmica u prvoj fazi možda uticalo na to da se na prvom “kamenu“ spotaknemo...

“Naša prva faza je bila izuzetno teška, to nas je možda i spremilo za ono što se dešava sada. Gledajući spisak igrača zaista sam se iznenadio ranom eliminacijom Srbije. Očekivao sam da će biti više kohezije, da će igrači biti komplementarni. Nešto poput Španije, da će uvek naći način da ti naštete kada je teško, da te povrede svojim kvalitetom, pametnim igrama u napadu i odbrani, da te izbace iz zone komfora“.

Nikola Jokić je držao svoj nivo, ali se čini da su se drugi možda previše oslanjali na njega...

“Srbija je kvalitetna ekipa čak i kada se Jokić stavi na stranu. To su sve igrači u jakim klubovima, igraju jaku košarku... Jokić je neverovatan igrač. Gledao sam ga tokom NBA sezone, onda i u reprezentaciji. Stvari koje radi su zaista neverovatne, zadivljujuće“.

Dok su svi gledali u Jokića i Srbiju, Luku i Sloveniju, odnosno Janisa i Grčku, za medalju igraju dva tima sa možda najjačom hemijom... Da li ste saglasni sa ovom konstatacijom?

“Košarka je i dalje timski sport, igra se pet na pet, nikada ne može sve da zavisi od jednog igrača. Osim toga, sada je više nego ikada ranije potrebno da imate duboku klupu, 10-12 igrača u rotaciji da biste mogli da razmišljate o dobrom rezultatu. Jokić, Luka i Janis su sjajni igrači, neverovatni, ali svi moraju da budu uključeni u akciju i igraju dobro. To važi za svaku ekipu, svakog kandidata za zlato, svaki tim na planeti koji želi nešto više. Odlično je kada imaš ekstraklasu, ali je isto tako potreban i sistem podrške koji će uvek biti uključen u obe faze“.

Ko je košarkaški Ngolo Kante kome se klanjaju Gober i Furnije: Zarađuje 130.000 evra, vredi suvo zlato

Da li je u ovom trenutku Teri Tarpi savršen primer timskog igrača koji pravi razliku u nekim stvarima koje se ne vide kroz statistiku?

“Upravo tako. Ljudi ga nisu poznavali ranije, igrao je u Francuskoj. Mi smo ga pratili i rešili da ga pozovemo tokom novembarskih kvalifikacija za Mundobasket. Igra odlično, sjajno napreduje, ima pravi stav, takmičarski. Njegov pristup igri je pravi, kakav bi svaki igrač trebalo da ima. Kada sam pomenuo sistem podrške, jedan od najboljih primera je Tarpi. Nema ego, ne traži ništa, uvek je spreman da radi prljav posao za ekipu i donosi ogromnu energiju. Sjajan je u odbrani, uvek prvi na skoku. Radi sve što treba ekipi“.

Videli smo šta se dogodilo Francuskoj protiv Turske i Italije, da su Džedi Osman i Simone Fontekio promašili ključna slobodna bacanja što je direktno uticalo na konačni ishod. Vama se nešto slično dogodilo na Evrobasketu 2005. u susretu sa Srbijom i Crnom Gorom. Promašili ste dva bitna slobodna bacanja, ali ste na kraju ipak uzeli pobedu. Kako se igrač oseća u trenutku kada zna da ima dva šuta koja mogu da reše utakmicu, a promaši?

“To je nešto o čemu stalno razmišljaš kad si mlad. Zamišljaš situacije kada igraš polufinale velikog takmičenja, na semaforu je još 10 sekundi, ti imaš dva slobodna bacanja za pobedu i rešavaš utakmicu. Stalno vežbaš tako nešto, zamišljaš šta će da bude... Tek kada se nađeš u takvoj poziciji, možeš da osetiš koliko je teško. Drugačije je. To su teški šutevi. Najbolje je da pokušaš da razbistriš glavu, da tada razmišljaš kako oko tebe nema 10.000 ili 15.000 protivničkih navijača koji ti zvižde i pokušavaju da te dekoncentrišu. Mnogo je tu faktora koji mogu da ti remete koncentraciju, ali ti treba da ostaneš hladan, da izneseš odgovornost koja ti je poverena u tom momentu, jer na tvoje poene računa možda i cela nacija. Sve je to deo igre“.

Osvojili ste pet medalja sa Francuskom na velikim takmičenjima, sada ste tim menadžer i možete da ispratite sve što se dešava iz prvog reda. Koliko se košarka promenila u poslednjih nekoliko godina?

“Promenila se dosta. Pre svega kako ekipe igraju. Sada je sve to podignuto na viši nivo, ekipe rade dosta toga sličnog u odnosu na druge. Zbog toga je sveukupni nivo košarke u Evropi i SAD dosta sličan. Čak i kada pogledamo ekipe na našem kontinentu, kvalitet je dosta ujednačen. Ako vratimo film na period od pre 20 godina, znao si da će Srbija igrati na jedan, Italija na drugi, Španija na treći način, Poljska na četvrti... Sada svi manje-više rade iste stvari. Svi se u napadu fokusiraju na španski pik’n’rol, ili rade neke stvari koje su postale karakteristične za Evroligu. Osećam da je sada teže da predvidiš neke stvari, da izdvojiš šta je to što izdvaja jedan tim od drugog. Pripreme za utakmice su mnogo teže jer su ekipe sada razmišljanja da uzimaju ono što je aktuelno ili najbolje iz igre u tom momentu i to rade. Ako je pik’n’rol najbolja stvar trenutno, svi će to da vrte. Ako je to šut za tri, onda to... Zato je ekipe sve više ujednačene“.

A, da li su utakmice uzbudljivije?

“U odnosu na vreme kada sam ja igrao”, pita s osmehom Dijao i nastavlja:

“Meni je svakako teže da sve to gledam sa strane. Utakmice na Evrobasketu su dobre, kvalitetne, videli smo iznenađenja. Definitivno nismo videli završnicu kakvu su mnogi očekivali u smislu ko će se tu naći. Ali, košarka je kvalitetna”.

Protivnik u finalu je Španija, između dve reprezentacije postoji duga istorija...

“Biće nesumnjivo teška utakmica. Od prvog do poslednjeg minuta očekujem tvrdu borbu za svaki poen. Osećam da su oba tima jako motivisana da osvoje zlato. Tako je uvek kada igrate protiv Španije, oni nikad ne odustaju i idu do kraja svim silama. Uvek nađu način da te nateraju da igraš drugačije od onoga što si zamislio, u tome su jako dobri. Jednostavno, izbacuju protivnike iz zone komfora. Verujem da će utakmica biti uzbudljiva, baš kao i gotovo sve koje smo gledali u Berlinu“.

Toma Ertel: Nismo ovo očekivali, naša odbrana napravila je odličan posao

Šta očekivati od Gobera u finalu? Najbolju utakmicu do sada!

Ovih dana svi pričaju o tome kako je Francuska došla do finala, da je prošla kroz iglene uši protiv Turske i Italije, a onda se u polufinalu susrela sa Poljskom. Ipak, nije bilo lako izvući pobede u prve dve nokaut faze?

“Utakmice kao što su one protiv Italije i Turske mogu i te kako da pomognu ekipi da se stabilizuje, da pronađe ono što joj možda u tom trenutku nedostaje. Bilo je u oba meča dobrih i loših momenata, uspona i padova... Protiv Turske smo dozvolili seriju 19:0 i bili u lošoj poziciji. Uvek imate takve stvari, ali na kraju dana upravo te situacije grade karakter tima, čine te boljim. Bolje je nekad i kada se pomučite za pobedu, najviše za nastavak takmičenja. Očvrsne te. Znamo da možemo da igramo dobro i to pokazujemo, jer i u pored toga što smo imali velike padove, uspevali smo da se podignemo i dobijemo. Pokazujemo da smo tim i to je mnogo važno, kada svi igramo odbranu kao jedan, mnogo je lakše doći do cilja. Tada možemo da pobedimo svakog, to je naš najveći talenat, najveća snaga“.

Selektor Kole iskoristio je utakmicu sa Poljskom da rasporedi minute i odmori ključne igrače, koliko to može da bude značajno za finale sa Španijom?

“Iz ugla fizičkog odmora – da. Prvenstvo je dugo i logično je da su igrači umorni posle ovoliko utakmica. Dobra je stvar za nas što najbolji igrači nisu ulazili na teren u poslednjoj četvrtini, pomoći će nam sigurno. Istovremeno, finale je potpuno drugačija utakmica od svih ostalih. Igrali smo dobro protiv Poljske i pobedili relativno lako, sada je fokus kompletno na finale. Gledamo video analize, spremamo se maksimalno za tu poslednju utakmicu na turniru. Pokušaćemo da budemo ekipa koju Španija neće izvući iz zone komfora. Imaćemo možda svežije noge od njih, ali u finalu umor ne postoji”.