Branko Jorović: Nadam se da ću ovog leta pronaći klub sa ozbiljnim namerama i sa pravim sistemom rada

Nekadašnji košarkaš Branko Jorović je tokom karijere nastupao za veliki broj klubova poput Zvezde, FMP – a, Borca, Igokee…Igrač koji je sa timom iz Železnika uzeo dve Jadranske lige i Kup Radivoja Koraća stigao je do reprezentacije SiCG i učestvovao na SP u Japanu. Zbog povrede mu je propao milionski ugovor sa Đironom, a trenutno se pitamo da li je realno da za populanog Joreta nema mesta u nekom od čačanskih klubova.

“Očigledno da je realno. Vratio sam se u Čačak zbog porodice, ali i zbog posla. Svojevremeno, dobijao sam čvrsta obećanja iz Borca, kluba za koji sam igrao, da me čeka mesto u klubu. Na osnovu mog ponašanja, zasluga, dok sam bio igrač, dobio sam obećanja, ali posle pet, šest, godina ništa se nije desilo. Imao sam želju da vratim deo znanja koje mi je i Borac pružio. Da znanje koje sam sticao, energiju, prenesem na mlade igrače jer mislim da sam u dobrim trenerskim godinama. Borac je institucija, a svi mi smo prolazni. Vreme će da sudi kako je ko radio i koliko je doprineo klubu”, podvlači Jorović.

Jedno vreme ste kao trener proveli i u čačanskom Želeničaru.

“U delikatnom momentu za Žele dobio sam poziv da preuzmem prvi tim. Imao sam moralnu obavezu da prihvatim poziv jer sam kao igrač bio član Železničara kod trenera Milana Pece Petronijevića. Nisam pitao za uslove, prihvatio sam ulogu trenera i ostali smo u ligi, što je bio cilj. Mislio sam da ću nastaviti sa radom, da će nam to biti odskočna daska, odbio sam i dve, tri, ponude, a ljudi iz kluba su imali drugačije planove. Najviše mi je zasmetala kasnija priča, koja se proširila po čaršiji, da sam ja bio problem, da sam tražio više novca što verujte nije istina”.     

Bivše krilo Igokee ne odustaje lako od namere da se kvalitetno bavi trenerskim pozivom.

“Imam svoju školu košarke gde pokušavam da znanje i iskustvo prenesem na mlade snage. Polaznici su dečaci i devojčice, ne samo iz Čačka već iz okolnih gradova, čiji roditelji znaju da njihova deca mogu dosta da napreduju. Poštujem vrednu, talentovanu, decu i ne biram ni mesto, ni vreme gde ću da ih treniram. Prošlog leta često ste me mogli videti na raznim otvorenim terenima u Čačku, a rezultati su vidljivi. Deca su napredovala i vodeći su igrači u svojim ekipama”.

Međutim, ne zadovoljavate se samo u radu sa mlađim kategorijama.

“Ne, imam još više ciljeve, želim da vodim seniorske ekipe. Nadam se da ću ovog leta pronaći klub sa ozbiljnim namerama, sa pravim sistemom rada. Da ću naći klub koji zna šta može da očekuje od mene kao trenera i čoveka. Žao mi je što u svom gradu nisam imao ljude koji su me razumeli”.

Nedavno ste posetili Pantere iz Železnika.

“Za FMP me vežu tri lepe, trofejne godine. Ostali smo u odličnim odnosima, često sam na utakmicama Pantera…Ukoliko prepoznaju moju ozbiljnost, trenerski potencijal saradnja nije isključena. To je sistem u kojem bi svako poželeo da radi. FMP godinama pruža šansu mladim trenerima i košarkašima”.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva Jorović smatra da je Srbija puna talentovane dece.

“Pre svega to mogu da potvrdim za Čačak. Puno je talentovanih dečaka, ali potrebno je da se promeni način, sistem rada. Ne kažem da se loše radi, rezultati kadeta Borca, pionira Mladosti sve govore. Međutim, organizaciono se mnogo toga mora unaprediti. Kvalitetan rad ne može se ostvariti sa 30 dečaka na treningu. To nije dobar put za pravljenje igrača za prvi tim. Potrebni su prostor, vreme, dobar trener…Ima prostora za bolji rad na treninzima mlađih selekcija, bolji rad sa seniorima, u klubovima, u košarkaškoj Srbiji. Nisam srećan što imamo ovoliki broj stranaca, što naši igrači ne dobijaju šansu, ali sad je pitanje koliko košta stranac, a koliko domaći igrač”.

Utisak je da smo uleteli u začarani krug.

“Poenta je da trenerska organizacija, ljudi iz Saveza sednu i uspostave konsenzus o standardima, a sve u interesu srpske košarke. Naravno, da svi volimo medalje, i u mlađim selekcijama, ali pravi zadatak je tehničko – taktički obučiti igrača i stvoriti košarkaša za seniorski tim. Samo tako mogu napredovati igrači, srpski klubovi, reprezentacija od koje nacija uvek očekuje zlato. Pitanje je do kada će reprezentacija imati mogućnost za najviše domete. Pa naši mladi igrači se razigravaju po španskim, italijanskim ekipama…Osnovno je dati priliku trenerima koji mogu i hoće da mukotrpno rade, da stvaraju, ali sistemski se rešavaju stvari. Ne može trener da prvi plaća ceh i nije moguće istovremeno stvarati igrače i vrhunski rezultat. Za to je potrebno vreme”, konstatuje Branko Jorović.

PIŠE: Đurđe Mečanin

[email protected]