Brendon Dejvis: Telefonski razgovor sa Željkom bitan faktor moje odluke, navijači imali svoj uticaj
Vreme čitanja: 8min | čet. 03.10.24. | 09:27
“Atmosfera koju prave Partizanovi navijači je nešto što bi svaka dvorana želela da preuzme za sebe. Inače sam tip košarkaša koji se hrani energijom navijača. Igrati ovde nikada nije lako, ali uživaš u tome kada dođeš ovde“, kaže iskusni centar za Mozzart Sport
Posle dve uvodne pobede u Jadranskoj ligi, za Partizan Mozzart Bet došlo je i vreme evroligaške premijere. Mesto gotovo ukleto za crno-bele, u kojem nisu slavili više od dve decenije, a protivnik takav da je poslednjih godina nekoliko puta uspevao da se izmigolji iz kandži...
Baskoniju Brendon Dejvis dobro poznaje iz svoje epizode u Valensiji i svi će vam reći da je klub iz Vitorije jedan od španskih velikana. Ipak, nivo iznad na košarkaškoj mapi ipak je, uz dužno poštovanje, Partizan Mozzart Bet u koji je Dejvis stigao letos i odmah dobio najozbiljnija zaduženja. Od toga da bude zamenik kapitena Vanje Marinkovića, do bitne uloge u timskoj rotaciji. Sa novim timom juri najviše ciljeve jer, kako sam kaže, Partizan je veliki klub koji ima tu obavezu.
Izabrane vesti
“Partizan je veliki klub, velika organizacija. Zadovoljstvo je što sam ovde, što sam deo klupskog projekta, ali i što će iza nas biti fantastična navijačka baza“, izjavio je Dejvis za Mozzart Sport.
Čak i pre nego što si potpisao za Partizan Mozzart Bet bilo je dosta spekulacija o tome da li dolaziš i kada bi to moglo da se dogodi. Nije tajna ni da te je klub želeo ranije. Koliko je uz sve ono što se dešavalo u medijskom javnom prostoru olakšavalo ili otežavalo u procesu donošenja konačne odluke?
“U životu nema mnogo lakih odluka. Bio sam u Valensiji u kojoj mi je bilo lepo i uživao sam, ali želeo sam da nastavim da igram u Evroligi. Tada se pojavila opcija da potpišem za Partizan, a posle telefonskog razgovora sa Obradovićem, bilo mi je dosta lakše da se odlučim i izaberem baš Beograd i Srbiju, da dođem ovde“, priča iskusni centar i ukazuje:
“Uz sve spekulacije pre mog potpisa, dok sam još ’filtrirao’ ponude i šta bih mogao dalje, vremenom sam počeo da dobijam mnogo ljubavi od navijača na društvenim mrežama. To je takođe imalo uticaja na moju konačnu odluku“.
Kako ti se čini ono što ste Partizan i ti sagradili u ovom periodu zajedničkog rada?
“Sve je super, ovo je prvi put da sam u timu koji je potpuno renoviran, izuzev jednog igrača, pa je s obzirom na to sve jako dobro. Navikavamo se na uslove, trudimo se da napredujemo u stvarima koje znače za dalje poboljšanje naše igre. Sada je sve u pravom tajmingu i taj momenat će doći. Trenutno sam srećan zbog svega što se dešava“.
Kakav je osećaj zapravo biti u ekipi koja je okrenula potpuno novi list i započela ceo projekat maltene od nulte tačke?
“Ume da bude izazovno, ali kada čovek dođe i prihvati to na pravi način, odmah imaš dobru osnovu. Kada dolaziš prvi put u Evroligu ili uopšte kada prvi put prelaziš Atlantik, sve ti je potpuno novo i tvoja želja kao igrača je da maksimalno pomogneš klubu da napreduje i pobeđuje. Trener Obradović nam je jasno stavio do znanja da je tim uvek na prvom mestu, za šta ipak treba malo vremena, da bi se stvorila ta konekcija. Ali, vidim da su svi od početka ovde sa pravim ’majndsetom’ i momci su pokazali da su spremni da budu svi na istim talasnim dužinama, kako bismo zajedno radili na uspehu“.
Rekao si da ti je posle razgovora sa Željkom Obradovićem bilo lakše da odlučiš, a kako je raditi sa njim?
“Igrao sam za mnogo izuzetnih trenera, koji su učili i upijali znanje od Željka, sada sam i ja na izvoru informacija... Smatram sebe učenikom koji je spreman da uči, a Željko je jedan od najboljih ljudi od kojih možeš da stičeš iskustvo i znanje. O takvoj saradnji maštaju mnogi košarkaši“.
Koliko je drugačiji trener Željko Obradović, u poređenju sa ostalima sa kojima si radio. A među njima su Svetislav Pešić, Etore Mesina, Šarunas Jasikevičijus...
“Neki su gradili svoj trenerski sistem sličan njegovom, znam da bi svaki stručnjak želeo da ima njegov rezime... Mnogo je mladih trenera koji su provodili vreme sa njim i učili od njega. Sama činjenica da sada ja mogu da budem tu sa njim je velika stvar za mene“.
Obradović ti je ukazao veliko poštovanje i poverenje kada ti je dodelio ’kapitensku traku’ u utakmicama kada Vanja Marinković nije bio u sastavu tokom priprema. Kako se osećaš zbog toga?
“Od prvog razgovora mi je jasno stavio do znanja da želi da budem lider ove ekipe, na terenu i van njega. Preuzeo sam tu odgovornost od prvog dana, radim mnogo na tome da se držimo zajedno kao ekipa, da budem primer za druge i naravno, da pokrijem Vanju kada nije tu. Kapitenska uloga je velika odgovornost, zato se trudim da ispunim očekivanja i radim ono što se od mene traži“.
A, kako je sarađivati sa Vanjom? Dobro se poznajete iz Španije, sada ste u istom klubu...
“Vanja je sjajan, poštujemo se jako i igrali smo mnogo puta dosad jedan protiv drugog, pa je naša veza počela da raste otkako smo zajedno u klubu“.
Ovo će ti biti osma evroligaška sezona u petom različitom klubu, kako ti deluje najkvalitetnije evropsko takmičenje sada, u odnosu na prvo iskustvo?
“Dolazak u Evropu nije mi odmah doneo evroligaški angažman, ali mi je Evroliga bila primarni cilj. Trebalo mi je vremena da sve procesuiram, da naučim igru, da se bolje uklopim kao mlad košarkaš koji je došao sa željom da bude još čvršći, snažniji, skočniji, energičniji... U Evropi je košarka mnogo više od čistih atletskih karakteristika. Kada sam to shvatio i naučio kako da koristim mozak na terenu, iz godine u godinu mi je uz pomoć trenera postajalo sve lakše“, kaže Dejvis i dodaje:
“Kada sam došao u Evroligu, rastao sam kao igrač sa godinama, ali isto tako mogu da kažem da se nabolje menjao i nivo košarke. Sve više košarkaša iz svih krajeva sveta dolazi ovde, takođe i iz NBA lige, klubovi imaju sve jače budžete i igrače... Osećam sve to kao efekat snežne kugle, koja raste kako prelazi put, tako verujem i da košarka u Evropi sve više raste“.
Izjavio si malopre da ti je drago što ćete imati jaku navijačku bazu iza sebe. Kakav su ti utisak ostavili navijači Partizana u dosadašnjem kontaktu?
“Kao što sam rekao, odmah su mi pokazali ljubav, pa mi je to jako prijalo. Atmosfera koju prave Partizanovi navijači je nešto što bi svaka dvorana želela da preuzme za sebe. Inače sam tip košarkaša koji se hrani energijom navijača, nebitno da li je okruženje neprijateljsko ili pruža podršku. Igrati ovde nikada nije lako, ali uživaš u tome kada dođeš ovde. Kada imaš takav izvor energije iza sebe daje mi veliku motivaciju. Od prvog dana je tako, dovoljno je samo videti šta se desilo na Simfoniji, na kojoj su nam navijači pokazali samo deo onoga što mogu. Pokazali su nam ljubav, podršku i da su uz nas. Iz tog razloga svi jedva čekamo da vidimo prepunu Arenu i da osetimo kakav je doživljaj sa ove strane“.
Partizan Mozzart Bet je jedan od onih klubova u kojem je pritisak moranja nešto sa čim svaki košarkaš mora da se nosi. Da neko ne shvati pogrešno, ali utisak je da Valensija ipak nije bila ta sredina, za razliku od recimo Barselone ili Real Madrida u Španiji...
“Lično uvek sebi ’nabijem’ pritisak sa nekim ličnim ciljevima koje želim da ostvarim i niko ne može da ti stavi toliki teret na leđa od sebe samog. Kada nešto jako želiš, kada hoćeš da pobeđuješ i budeš najbolji, to je prava stvar i ako to nemaš ili ne osećaš, ne treba da budeš u Evroligi. U svakom klubu to sebi govorim, bez obzira da li postoji pritisak na tim ili ne. Razumem kako navijači gledaju na klub i šta žele od nas, isto tako i mi želimo od njih da uvek budu uz nas, da nas podrže. Verujem da će se sve videti na parketu, koliko svi želimo iste stvari. Uz takvu konekciju, možemo dosta toga“.
Govorio si o odnosu sa Vanjom, a da li si sa nekim već uspeo da stvoriš posebnu konekciju na parketu ili van njega?
“Svi smo novi, pa se i dalje svi još tražimo. Mnogi od nas imaju decu, dosta je sličnosti, oženjeni smo ili imamo devojke. Gledaš da sa svakim stvoriš određenu vezu, neki momci su igrali u Španiji i onda čak malo pričamo na španskom jeziku, da bismo zadržali rutinu. Trenutno smo svi jednako povezani, ali vremenom će se veze dodatno iskristalisati. To je jedan od razloga što verujem da stvari trenutno u klubu idu u pravom smeru“.
Prošle godine si delio svlačionicu sa Stefanom Jovićem. Iako je on jedan od miljenika navijača Crvene zvezde, da li si možda razgovarao sa njim o tvom dolasku u Partizan?
“Dobar sam prijatelj sa njim i Vasom Micićem. Sa njima sam u baš dobrom kontaktu i njih sam pitao dosta toga oko Beograda, pre nego što sam došao. Naravno, agent mi je takođe iz Beograda, to su sve ljudi na koje sam se oslanjao kada mi je nešto bilo potrebno da se razjasni. I dalje su mi oni osobe kojima se obratim kada mi nešto treba, a da je vezano za život ovde. Stefan i ja smo se dobro snalazili na terenu, baš kao što je to bilo sa Vasom. To su prijateljstva koja se prirodno neguju, oni su sjajni igrači. Mnogo su mi pomogli, ali i naravno ostali domaći košarkaši iz Partizana. Dosta sam se dobro pripremio za dolazak ovde“.
A, da li si uspeo da vidiš nešto od Beograda?
“Nisam mnogo, dosta smo na putu, a uz to su treninzi. Sve je zasad dobro, moja porodica se lepo uklopila, počela je i škola, dosta je novih stvari koje treba videti. Svakako, Beograd je već prevazišao moja očekivanja i lepo nam je. Nadam se da će sve biti još i lepše“.