Danilović, Rađa i Stevanović se oprostili od Zorana Sretenovića: Mirno more, burazeru

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Zoran Sretenović preminuo je od posledica srčanog udara 28. aprila 2022. godine, u 58. godini života. U prostorijama Košarkaškog saveza Srbije održana je komemoracija velikanu srpske košarke, a prisutnima se prvi obratio predsednik KSS Predrag Danilović.

"Govoriti o čoveku koji je bio među omiljenim igračima istovremeno i ne tako omiljenim među rivalima je teško. Noseći dres reprezentacije Zoran Sretenović i ja prošli smo godine uspeha, ali i izolacije, kada smo se okupljali u Atini kako bi bilo zajedno i dočekali bolje dane. Ti dani su došli, pa smo posle četiri godine ponovo zaigrali u dresu reprezententacije i ponovo postali prvaci Evrope. Pričati o zajedništvu i svemu što nas je tada naučilo da živimo kao jedan, bojim se da nemamo toliko vremena. Dok je svih nas Sreta neće biti zaboravljen i uvek ćemo ga nositi u našim srcima, kao saigrača, druga, dobrog prijatelja i čoveka. U ime KSS i svoje ime upućujem zahvalnost Sreti za sve što je dao košarci, istovremeno upućujem saučešće porodici i prijateljima", rekao je Danilović koji je sa Sretenovićem branio boje državnog tima, ali i delio megdan u nekadašnjem šampionatu Jugoslavije.

Poslednji pozdrav velikom prijatelju poslao je i Sretenovićev dugogodišnji saigrač iz Jugoplastike Dino Rađa.

"Di si burazeru? Tako smo do zadnjeg dana on i ja komunicirali. Svi su oni bili moja braća, ali svakog sam zvao nadimkom. Jednog sam zvao Toni, Tonči, Sobina sam zvao tata, Burića - Bura, Perasa . Pekmen, a njega sam uvek zvao burazeru. Kada je došao u Split 1986, bili smo klinci i nekako smo se najviše povezali. Možda zato što su nam cure bile košarkašice, pa smo imali zajedničke teme. Pričati o njemu kao čoveku, mislim da ne bi voleo da plačemo i tugujemo, bio je veseljak. Ceo život mu je bio za***ancija. Ako omašiš obruč na treningu ili ne daj Bože utakmici, sedam dana si bio njegova meta. Nije imao talenat Tonija Kukoča, nije bio atleta kao Divac, ali je imao takav kompjuter u glavi. Da su mu mogli Stiv Džobs i Bil Gejts ući u glavu, kakve bi kompjutere napravili. Zahvalan igrač velikog srca, kada je trebalo šutnuti loptu na kraju, kada je trebalo pogoditi penal, dodati... Radio je sve što je trebalo, a čim se završi utakmica osmeh na lica i za***ancija. To je bio Streta kakog ću ja pamtiti i kakvog bi voleo svi da pamte. Mirno more, burazeru", rekao je Rađa.

Prisutnima se obratio i Zoran Stevanović, član čuvene Partizanove generacije koja se 1992. godine popela na krov Evrope. Sa Sretenovićem je branio boje crno-belih u sezoni 1993/94.

"Srećka sam upoznao pre 30 godina, a kao juče da je bilo. Bio si vođa u svemu. Imao sam tu čast da mi budeš, kum, brat i prijatelj. Kad god smo se videli to je za nas bio doživljaj. Uvek je bila šala, na bilo čiji račun. Budi gore pravi vođa kao što si bio ovde, kad budeš igrao basket, fudbal, karte... To je najviše voleo - i da se šali, kao što su rekli Dino i Sale. Neka mu je večna slava", teško zadržavajući suze govorio je Stevanović.

##GALERIJA##

Sretenović će ostati upamćen kao jedan od igrača koji su tokom karijere nosili dres i Crvene zvezde i Partizana. Profesionalni put počeo je u OKK Beogradu, a kasnije je igrao i za Jugoplastiku, Bamberg, Olimpik Antib, Borovice iz Rume, Radnički iz Beograda i Stal Ostrov.

Igrajući za Jugoplastiku (kasnije POP 84) osvojio je tri titule prvaka Evrope. U trećem finalu, protiv Barselone 1991. godine Sretenović je postao jedini Evropljanin ikada koji je odigrao svih 40 minuta meča za šampionsku titulu.

Po završetku igračke karijere je radio kao trener u podgoričkoj Budućnosti, zatim Hemofarmu, Železničaru iz Inđije dva puta. Sa klupe je predvodio i Igokeu, Vojvodinu, Polfarmu iz Gdanjska, AZS i Stal iz Ostrova.