Dogovoren istorijski sastanak: Evroliga i NBA sedaju za isti sto

Evropska košarka nalazi se na prekretnici, a naredni dani mogli bi da odrede njen pravac u decenijama koje dolaze. Predstavnici Evrolige i NBA sastaće se u utorak u sedištu FIBA u Ženevi, sa ciljem da pronađu zajednički jezik i izbegnu scenario koji bi mogao ozbiljno da uzdrma evropski basket, piše španska Marka.

Na stolu je potencijalni ulazak NBA na evropsko tržište već od sezone 2027/28, uz podršku FIBA, što automatski otvara brojna pitanja – od formata takmičenja, preko finansija, do sudbine postojećih sistema. Najveći strah svih uključenih jeste mogući raskol, sličan onom iz sezone 2000/01 kada su paralelno postojale Evroliga i Suproliga, što je tada unelo haos i podelu na kontinentu.

Zbog toga je osnovna ideja predstojećeg sastanka – saradnja umesto sukoba. Iz Evrolige dolazi izvršni direktor Čus Bueno, dok NBA delegaciju predvodi Džordž Aivazoglu, uz jasnu podršku komesara Adama Silvera.

Evroliga u ovom trenutku ima najveću prednost u vidu tradicije, klubova i baze navijača. Najveći evropski timovi i gradovi već su deo tog sistema, dok NBA tek pokušava da izgradi projekat i privuče investitore. Iako finansijska moć američke lige nije sporna, i sam Silver je priznao da bi projekat u početku donosio gubitke.

Dodatni problem za NBA predstavlja činjenica da većina klubova koji se pominju kao potencijalni učesnici novog takmičenja ne pripada samom vrhu evropske košarke. Izuzetak je Real Madrid, koji se pominje kao mogući „most“ između dva sistema, iako su i navijači tog kluba već jasno izrazili podršku ostanku u Evroligi.

Veliki znak pitanja visi i nad finansijskom konstrukcijom. Iako se govori o investicijama od 500 miliona do čak dve milijarde evra, konkretni investitori još nisu imenovani, što dodatno povećava oprez kod evropskih klubova. Posebno imajući u vidu da NBA planira da zadrži čak 45 odsto profita, što je daleko više od postojećeg modela.

Sa druge strane, Evroliga već radi na sopstvenoj ekspanziji i stabilizaciji. Dugoročne licence su produžene, a plan je da takmičenje u narednim godinama naraste na između 18 i 24 tima, uz sve veći interes investitora i procenjenu vrednost od čak 2,5 milijarde evra do kraja decenije.

U ovom trenutku jasno je samo jedno – podela ne odgovara nikome. Dve paralelne lige značile bi fragmentaciju tržišta, pad kvaliteta i potencijalni gubitak publike. Zbog toga sve više glasova ide u pravcu zajedničkog projekta, koji bi spojio snagu NBA brenda i sportski kredibilitet Evrolige.

U suprotnom, evropsku košarku mogao bi da čeka novi period neizvesnosti – i potencijalni „rat“ iz kojeg niko ne bi izašao kao pobednik.