Dok Amerikanci sele klub, Trinkijeri spasava decu: Od vrata do vrata za novu košarkašku akademiju
Vreme čitanja: 4min | pon. 18.05.26. | 17:07
Da novac nije uvek jedini motiv vidimo na primeru italijanskog trenera
Kako vreme odmiče, sport se sve više gleda kroz brojke i suvu statistiku. Nagrade su ključne, bitno je ko ima kakav prosek, ko je prvi u kojoj kategoriji, ko će moći da se izbori za najbolji ugovor… Generalno i broj utakmica, te takmičenja se povećava svake sezone, a u takvoj konstalaciji stvari pravo osveženje predstavljaju priče koje svoju srž imaju u sportskoj romantici, te nekom dubljem shvatanju same igre, koji je vremenom prilično skrajnut – sport je tu da povezuje ljude i piše lepe priče, kao što je ova koja nam dolazi iz Italije.
Naime, pisali smo o situaciji u košarkaškom klubu Kremona i planiranoj selidbi u Rim. Večni grad ostao je bez člana u elitnom rangu od gašenja čuvenog Virtusa, te je i „Palaco delo Sport“ dvorana ostala da zjapi prazna. Velelepna dvorana u Rimu prima preko 11.000 ljudi, a bila je domaćin brojnih manifestacija poput košarkaškog turnira na Olimpijskim Igrama 1960, Eurobasketa 1991. i Fajnal fora Evrolige 1997. godine. Istini za volju, Rim ima još dva kluba – Luis Romu i Virtus 1960, a oba se takmiče u trećoj ligi.
Izabrane vesti
Tu na scenu stupa – Kremona. Nju je preuzeo američki investicioni fond na čelu sa GM-om Dalasa Donijem Nelsonom, te je sledeći korak selidba ekipe u Rim. Kremona je ove sezone završila na 13. poziciji u prvenstvu, bila je svega jednu pobedu iza Trenta koji je obezbedio učešće u plej-ofu, te je procena uprave zajedno sa bogatim vlasnikom da je vreme za sledeći korak, koji podrazumeva selidbu u velegrad, a perma nekim navodima i kupovinu prava na ime od nekadašnjeg vlasnika Virtus Rome.
Petak, 17.00: (1,60) Olimpijakos (14,5) Fenerbahče (2,55)
Cela priča ima još veći kontekst, sa Lukom Dončićem čije ime se koristi kako bi projekat privukao što više pažnje sponzora i investitora, sa ciljem da se obezbedi učešće u nekom od evropskih takmičenja. Problem je u priči oko dvorane, jer velelpno zdanje poput PalaEur-a će definitivno imati više udvarača, a među prvima se pominje Trst. Naime, njegov vlasnik Pol Matijasik želi da preseli ekipu u Večni grad, te je prema navodima italijanskih medija spreman da izdvoji veliku sumu novca ne bi li želje pretvorio u realnost. Dok se moćnici raspravljaju oko biznis modela gledajući na klubove kao na poslovne projekte, postoji i druga stana medalje o kojoj malo ko brine – šta će biti sa košarkom u Kremoni?
Jasno je da jedan klub ne čini samo seniroski pogon, već su tu brojni drugi detalji, poput infrasrtrukture, menadžmenta, logistike, te mlađih kategorija. Šta će biti sa decom Kremone koja su svoje slobodno vreme provodila tapkajući narandžastu loptu, sanjajući velike snove o reprezentaciji i NBA-ju i nadajući se da će mralljivim radom uspeti da dosegnu sportske visine? Da li će im sve to biti oduzeto zbog drugačijih planova bogataša koji čak nemaju nikakve veze sa njihovim gradom? E pa, jedan čovek je čvrsto odlučio da spreči takav scenario, a njegovo ime je – Andrea Trinkijeri.
Nekadašnji trener Partizan Mozzart Beta nije zaboravio šta mu je ovaj lombardijski grad pružio na samim počecima karijere. Kao anioniman trener koji je tek krčio svoj put ka evropskoj eliti, dobio je priliku da vodi ekipu Triboldi Sorezina, koja se te 2004. takmičila u drugom rangu italijanskog prvenstva. Pogađate, radi se o ekipi iz Kremone, koja je bila odskočna daska za italijanskog trenera, a on je kasnije preko UNIKS-a, te Brose Bamberga, stigao do Evrolige. Trinki ne samo da nije zaboravio ovaj lep period, već je, prema pisanju italijanskog medijskog portala La Giornata Tipo, izuzetno blizu da spasi budućnost 250 dece iz Kremone koja su činila omladinski pogon ovog kluba.
Suština nije u tome da je Trinkijeri lupio šakom od sto i suprotstavio se vlasnicima klubova, već je tiho, praktično idući od vrata do vrata kako to opisuje pomenuti medij, uspeo da uključi lokalne kompanije kako bi ostvario pomenuti cilj, i održao košarku u Kremoni živom, makar kada je reč o omladinskom pogonu.
Ono što se ističe u celom planu je vizija italijanskog trenera, jer želi da stvori pravu košarkašku akademiju koja bi u budućnosti potencijalno pravila nove italijanske košarkaše. Inspirisan strukturom i metodologijom treninga koju je izbliza video tokom svog rada u inostranstvu, naročito u Žalgirisu iz Kaunasa koji ima jedan od najboljih mladih pogona u Evropi (što se vidi i po broju domaćih košarkaša u prvom timu), Trinkijeri je voljan da pokuša da implementira sličan pristup i na lokalnom nivou.
Ovakve priče jesu pravo osveženje u današnjem svetu sporta, te predstavljaju konkretan primer da empatija, zdravo razmišljanje i briga za opšte dobro i dalje mogu nadjačati surove kapitalističke principe. Makar u pojedinačnim slučajevima.