Dvejn Vašington odigrao sve pogrešno u finalu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Za samo 24 sata, Dvejn Vašington je prikazao dva potpuno različita lica. Najpre najbolje, a onda i najlošije. Za njega i njegove saborce u redovima Partizan Mozzart Beta je šteta što se ovo drugo pojavilo u najvažnijem meču. Onda kada to nipošto nije smelo. U finalu Mozzart Kupa Radivoja Koraća protiv Crvene zvezde. Od američkog beka se očekivalo da, u ionako značajno smanjenoj rotaciji sa kojom su crno-beli došli u Niš, bude noseća snaga ekipe uz Sterlinga Brauna i Karlika Džounsa, međutim on je potpuno podbacio. U svakom pogledu, a pre svega na poenterskom i energetskom planu. Zato je bio najslabija karika u redovima tima iz Humske.

Može se reći da je jedan od, a možda i glavni razlog što ekipa Željka Obradovića nije ni posle pet godina u vitrine vratila Žućkovu levicu. Nije jedini, ali svakako više i od Brauna koji je takođe odigrao neubedljivu utakmicu pod pritiskom Zvezdine odbrane, a posebno od Karlika koji je skoro pa sam nosio Partizan Mozzart Bet u drugom poluvremenu. Mada je na kraju postao tragičar jer je promašio ključno slobodno bacanje u poslednjim sekundama četvrte deonice. Upirati prstom u reprezentativca Južnog Sudana bilo nekorektno s obzirom da je ceo meč, a pogotovo u četvrtoj četvrtini i produžetku bio jedini upotrebljivi igrač crno-belih.

Vašington je bez trunke dileme u finalnom obračunu odigrao sve pogrešno. Na parketu je proveo 23 minuta pre nego što je zbog pet ličnih grešaka napustio igru. Ubacio je samo četiri poena uz šut za dva 2/4, a za tri 0/4, dok je uz to još upisao jedan skok, dve izgubljene lopte te je dvaput dobio blokadu. Učinak ispod realnog i očekivanog nivoa za ovakvu utakmicu. Potpuno drugačiji od onoga što je samo dan ranije prikazao protiv Mege u polufinalu. Ali, da se neko ne naljuti, Zvezda je ipak najveći i najljući rival.

Protiv Mege samo što nije pojeo parket Čaira. Bio je nepresušni izvor energije. U nemogućnosti da se umori. Spakovao je 17 poena, tri skoka, četiri asistencije i dve ukradene lopte za identičnu minutažu kao u finalu. Ali, još i upečatljiviji utisak bio je njegov govor tela i stav. U par navrata prilikom nekih duela, toliko je grizao i bio agresivan da nije želeo ni po koju cenu da pusti loptu za koji se borio sa protivničkim igračem iako je ona već dosuđena kao "mrtva" od strane sudije.