Džejlin Smit: Dobićemo Virtus na F4

Spojio je dve sezone u crno-belom, zato je razumljivo što mu i dalje pred očima nekad zasvetluca Virtus, iako je Džejlin Smit fokusiran na Partizan. Ujedno, siguran da će njegov sadašnji tim ući ne samo u doigravanje (plej-in), već se plasirati na Fajnal for Evrolige, a onda na završnom turniru dobiti prethodnu ekipu za koju je igrao.

Dosta toga bi moralo da se poklopi da se taj scenario realizuje, naročito ako se zna da je ovo osetljiv trenutak sezone, da maltene svaki meč vredi duplo, ali Amerikanac je uveren u uspeh beogradskih crno-belih.

Bez obzira što je srpski predstavnik tek na 11. poziciji evroligaške tabele, a prethodni tim, Virtus, peti.

„Nisam razočaran. Želim sve najbolje momcima koji su u Italiji. Došao sam u Partizan da bih igrao, a igram kako-tako. Samo bih voleo da se moji bivši saigrači plasiraju na Fajnal for, to im želim. Nadam se da ću ih tamo sresti i pobediti ih. To bi bilo lepo“, pojasnio je Smit tokom intervjua za Basket News.

Da bi zajedno sa ostatkom Partizanovog tima bio u prilici da se nada završnici kontinentalnog takmičenja, potrebno je da u četvrtak veče savlada Andolu Efes (20.30. TV Sport klub), u – očekuje se – još jednoj spektakularnoj atmosferi u Areni. Neuporedivo sa onim što je doživeo na prethodnoj adresi, iako je i tamo bila primetna veza publike sa timom.

„Rekao bih da su navijači Bolonje niži nivo u odnosu na Partizanove. Naročito ako znate da su glavni navijači stvarno zaljubljeni u igru. Partizanovi su svi u tome, ne samo vođe ili oni najvatreniji navijači, već svi u hali, 20.000 ljudi. Takvi su kompletnu utakmicu. Bez obzira da li igramo dobro ili loše, Grobari su uz nas 24 sata dnevno“.

Igračima Efesa se i dalje priviđa trojka Nanelija, sa setom u glasu pričaju o Vasi

Smitu je ovo treća sezona u Evroligi, jer je pre Virtusa bio član Albe.

„Iz Bolonje sam otišao kako bih igrao više. Zasad nije tako. Ne igram, takva je situacija. Samo učim, upijam savete, hoću da budem deo tima i to je najveća stvar koju mogu da naučim ove sezone. Zahvalan sam što mogu da delim svlačinicu sa sjajnim igračima od kojih su neki bili deo ekipa kao što su Fenerbahče (Džejms Naneli), Milan (Kevin Panter i Zek Ledej) ili imaju iskustvo igranja u NBA ligi, poput Pi Džej Doužera i Frenka Kaminskog. Zato sam samo učim i gledam ih koliko su dobri. Znam da postoji još jedan nivo na kom sam bio i sadašnji“, shvata Džejlen da je u drugom planu.

A i takav je imao ulogu kod Željka Obradovića.

„Uvek sam mislio da je Evroliga mešavina raznih igrača, ali sada imate timove iz donjeg doma tabele i one na vrhu, između kojih su male razlike. Svi se takmiče. To sam naučio u Bolonji, vidim i sad u Partizanu. Sada morate da pobedite, svi očekuju to“.

Dok je bio član Albe, Smit je važio za lidera ekipe. Sad je daleko od tog statusa.

„Moram da se dokažem i pronađem svoj nivo igre. Pokušavam da se nemetnem kao košarkaš koji može da pritiska rivale. Moram da pronađem način da se uklopim u tim koji vrvi od talenata u ofanzivnom delu i samo nam je potreban neko ko može sve da dovede na prave pozicije. To je ono što pokušavamo da radim na treninzima“.

Baš to je detalj na koji obraća pažnju stručni štab pod vođstvom Obradovića.

„Trener koji insistira na jednostavnim rešenjima. Kad sam stigao ovde shvatio sam da nisam baš atletski nastrojen. Ovde i ne pokušavam da šutiram trojke kao ranije, malo sam smanjio broj pokušaja. Igram jednostavnu košarku. Na najvišem nivou, kada pojednostavite igru, sve se čini daleko lakšim“, smatra Džejlin Smit.