Evroligini "lovatori": Mirotiću pet puta manje nego Jokiću, Micić i Teo u top 10, Milutinov “prognan”

NBA liga je svet za sebe, Evropa u košarci ipak – drugi izbor. Pa čak i kada pomnožimo naredne sume sa dva, kako bismo došli do bruto zarada koje bismo mogli da poredimo sa onima u SAD, jasno je da najplaćeniji igrači Evrolige ne mogu ni da priđu kolegama s one strane bare.

Dovoljno je samo da pomenemo da je Nikola Jokić potpisao petogodišnji ugovor vredan 264.000.000 dolara, odnosno 52.800.000 po sezoni. Taman i da prepolovimo to sa dva, jer otprilike toliko će mu otići na ime poreza, doći ćemo do zaključka da je centar Denvera nekih pet puta plaćeniji od najplaćenijeg igrača Evrolige.

A to je, pokazuje istraživanje specijalizovanog sajta Eurohoops, i ovog puta Nikola Mirotić, koji u Barseloni prima 5.000.000 dolara godišnje. Neto. Dakle, ako bi ga poredili sa NBA ligom trebalo bi da tu sumu množimo sa dva otprilike. Kako bilo, Mirotićev ugovor može da se meri samo sa onim koji je još 2008. sa Olimpijakosom potpisao Džoš Čajldres – 20.000.000 dolara za tri sezone.

Sledeći je bekovski tandem Anadolu Efesa: Šejn Larkin ima 4.000.000 dolara, dok gazda kluba, milijarder Tundžaj Ozilham, za ugovor Vasilija Micića godišnje plaća 3.300.000 dolara. Navodno je baš opasnost da Micić ode u NBA ovog leta podigla Larkinovu platu sa 3.700.000 godišnje. Povišicu od 300.000 dolara u odnosu na prošlu sezonu je uostalom dobio i Vasilija Micić .

Na četvrtom mestu još jedan Srbin: Miloš Teodosić se vratio u Evroligu sa ugovorom od 2.100.000 dolara godišnje. Virtus je morao da se isprsi kako bi Teodosića uopšte doveo u periodu kada je igrao Evrokup. S 35 godina biti četvrti na listi najplaćenijih? Govori samo o ugledu koji Teodosić uživa u Evropi.

Od petog to desetog mesta grupa igrača poravnata na zaradi od 2.000.000 dolara godišnje. Predvodi je i treći Efesov član Vil Klajburn, pa Monakov Majk Džejms, koji ima manje od 2.500.000 koliko je zarađivao u moskovskom CSKA, sledi tandem milanske Olimpije Nikolo Meli – Kevin Pangos (hteo ga je i Partizan, ali nije mogao da priđe toj sumi), za kraj TOP 10 tu su Tomaš Satoranski iz Barselone i Virtusov Tornike Šengelija.

Zanimljivo, više od svih njih u Moskvi ima Nikola Milutinov, tačno 2.500.000 dolara, ali kako CSKA ne igra Evroligu sajt Eurohoops je srpskog centra izostavio s liste.

Što se tiče ostalih, plate Jana Veselog i Nanda de Koloa značajno su pale nakon što su napustili Fenerbahče u kome je ovaj prvi imao 2.300.000 dolara, a drugi 1.900.000. Barselona i ASVEL nisu toliko darežljivi.

Kostas Slukas i Kori Higins su ostali na platama od 1.800.000 godišnje, ali to više nije dovoljno za TOP 10, dok nije najjasnije koliko je u Fenerbahčeu dobio Nik Kalates, koji je u Barseloni imao 1.800.000, a klub je inicijalno tražio i 1.500.000 kao naknadu za odlazak iskusnog beka. Ako bismo računali i taj novac za naknadu Katalonaca Kalates bi prebacio granicu od 2.000.000 dolara, ali preciznih podataka nema.

Nemanja Bjelica je za povratak u Fenerbahče dobio 1.500.000 dolara, više od minimalnih 2.000.000 evra zagarantovanih u NBA (minus otprilike 50 odsto na ime poreza), ali manje od 2.000.000 koliko mu je klub isprva nudio. Bjelica je navodno sam spustio prohteve, jer je želeo nazad u Evropu.

Interesantno je i da Real nema igrača u najplaćenijih 10 u Evrope pošto je prema brojnim izvorima Valter Tavares morao da prihvati smanjenje na ispod 2.000.000 dolara. Real i Fener imaju svoj sistem rada, nikoga ne preplaćuju, ali svi fino zarađuju, pa nema nekih preteranih razlika.