Evropa protiv Amerike: Jaz sve manji, Jokić i drugovi bi se ravnopravno nosili sa Drim timom

Od 1946. godine stvari su se značajno promenile u američkoj košarci. Tada je Kanađanin Henk Bijasati postao prvi stranac u NBA (tada pod nazivom BAA), a liga ih je brojala ukupno pet. U takmičarskoj godini 2016/17 zabeležen je rekordan broj od 113 igrača koji nisu iz SAD, trenutno ih nastupa 109 u najkvalitetnijoj ligi u igri pod obručima na svetu. Ne samo da su brojniji, nego su i daleko uticajniji, što najbolje pokazuje podatak da su u prethodne tri sezone MVP nagradu osvojili Evropljani - dva puta Janis Adetokunbo i minulog leta Nikola Jokić. Zato je pravo vreme da se zapitamo da li bi tim satkan od najboljih igrača Starog kontinenta bio u stanju da savlada američki drim tim?

Tim pitanjem pozabavio specijalizovani košarkaški portal Fejdavej Vorld (Fadeaway World), a španska Marka je postavila još jedno interesantno pitanje, da li bi ovaj model mogao da se prenese na Ol star mečeve? Zaista je utisak da bi se podigla popularnost same utakmice, ali i njen takmičarski značaj. Nema sumnje da bi Amerikanci ozbiljno zagrizli da odbrane čast, a Evropljani da im pokažu da nisu više tako neprikosnoveni.

Kako bilo, od 109 stranaca koji danas za hleb zarađuju u najjačoj ligi sveta dominiraju naravno Kanađani (18), po sedam predstavnika imaju Australija, Francuska i Nemačka, Španija, Nigerija, Srbija i Turska po pet. U ovom slučaju su nam potrebni samo evropski igrači, a pomenuti portal je u petorku uvrstio Luku Dončića (Slovenija, Dalas Mavs), Bojana Bogdanovića (Hrvatska, Juta Džez), Janisa Adetokunba (Grčka, Milvoki Baks), Rudija Gobera (Francuska, Juta Džez) i naravno najkorisnijeg izgrača iz minule NBA sezone Nikolu Jokića (Srbija, Denver Nagets).

Što se tiče američke selekcije očekivano su prednost dobili Stef Kari (Golden Stejt Voriors), Džejms Harden (Filadelfija Seventisiksers), Lebron Džejms (LA Lejkers), Kevin Durant (Bruklin Nets) i Entoni Dejvis (LA Lakers). Čini se objektivno gledano najbolji američki tim, s ozbirom na sve što su pomenuti uradili tokom karijera. Zastrašujuće je samo što bi ova petorka mogla da zaigra zajedno na nekom zvaničnom takmičenju pod bojama Sjedinjenih Američkih Država.

Fejdavej Vorld je prosto postavio stvari. Uporedio igrače sa istih pozicija i napravio pretpostavku na osnovnu brojnih faktora ko bi dobio seriju na četiri pobede. U njihovoj simulaciji trijumf za dlaku odnosi selekcija SAD-a (4-3).

Luka Dončić vs Stef Kari

Jasna prednost bivšeg igrača madridskog Reala su fizikalije, Kari ne bi mogao da mu parira u reketu. Dončić je pritom bolji i u organizaciji igre, a na sve to je i strašan skorer (27,2 poena po meču ove sezone). S druge strane, Kari bi u ovakvoj ekipi SAD imao ulogu primarnog šutera, ali ne bi lopta tako često kao u Golden Stejtu bila u njegovim rukama. Trčkarao bi oko blokova i radio ono što najbolje ume - šutira trojke. Teško bi Dončić uspevao da prati njegova kretanja, pa se čini da bi as Vorirosa imao dosta otvorenih situacija - Džejms i Harden bi retko propuštali priliku da ga proigraju kada je u poziciji da opali sa distance, piše Fejdavej Vorld.

Bojan Bogdanović vs Džejms Harden

Hrvatski reprezentativac važi za odličnog defanzivca i vrlo pouzdanog šutera u NBA okvirima. Visok je 201 centimetar, težak preko 100 kilograma i to mu omogućava da se nosi sa sjajnim atletama i igračima izrazitih fizičkih mogućnosti. Šutem sa distance bi konstatno opterećivao Hardena, koji ne voli preterano da se umara igrajući odbranu. Bio bi Bogdanović prva šuterska opcija evropske selekcije, a građa bi mu omogućila da napada i kroz reket. Bradonja je sa druge strane jedan od najveštijih igrača na svetu, može da kreira za sebe i druge, a o njegovim ofanzivnim sposobnostima najbolje svedoči podatak da je u tri navrata bio najbolji strelac lige. Teško bi Babo izašao na kraj sa novom vedetom Seventisiksersa. Koliko god da je dobar defanzivac - Hardena je gotovo nemoguće sačuvati, napominje specijalizovani košarkaški portal.

Harden opalio još jedan "šamar" Netsima: Blokirao novajlije Bruklina da debituju protiv Majamija

Janis Adetokumbo vs Lebron Džejms

Epski duel na krilnoj poziciji. Janis je dokazao da je jedan od najdominantnijih igrača na svetu. Dvostruki osvajač MVP nagrade i od prošle godine NBA šampion (MVP finala) spada u defanzivni krem najjače lige sveta, o njegovom atletskim sposobnostima ne treba trošiti reči, a uz Dončića i Jokića bi mogao da pomogne i u organizaciji igre. Svakako bi pravio velike probleme odbrani SAD-a, čini se da bi jedino Entoni Dejvis mogao da mu isparira na pravi način. Lebron je sa druge strane jedan od najvećih u istoriji lige, odnedavno i najbolji strelac svih vremena (regularna sezona + plej-of). Bio bi nesumnjivo vođa ove selekcije, mozak američkog tima i neko ko bi na najbolji način iskoristio njegov ofanzivni potencijal. Ističe ipak Fejdavej Vorld da bi morao dobro da se oznoji i u odbrani kako bi usporio Janisa i pokrpio rupe koje bi s vremena na vreme ostavljali Kari i Harden.

Nikola Jokić vs Kevin Durant

Možda bi bila greška staviti Jokića na poziciju četvorke, jer je najbolja petica na svetu, ali analitičari i novinari sa Fejdavej Vorlda su odlučili da nađu mesta i za Gobera u petorci Starog kontinenta. Tako je srpski košarkaš logično pomeren poziciju niže, što bi mogao da i da iskoristi na pravi način jer bi naspram sebe imao čoveka koji teško da može da ga sačuva. Durant ume da odigra kvalitetnu odbranu, ali ovde je velika razlika fizikalijama. U ovakvim postavkama Jokić bi bio noćna mora za tim SAD-a, pre svega u reketu. Dokazao je da spada u sam vrh svetske košarke, pre svega zbog svojih ofanzivnih kvaliteta. Ne bi as Bruklina mogao da mu parira u unutrašnjoj igri, pa bi morao da traži Dejvisovu pomoć, a svi znamo šta se desi kada protivnički tim udvoji Nikolu - sledi pas otvorenom igraču. S druge strane, iako je košarkaš Denvera ozbiljno popravio igru u odbrani, protiv jednog od najboljih skorera u istoriji lige bi bio na teškim mukama. Durant bi ga konstatno izvlačio iz reketa, tražio šuteve sa distance i poludistance i svako kašnjenje srpskog košarkaša surovo kažnjavao.

Jokić blizu tripl-dabla, zabavljao se i odmorio kada je sve bilo rešeno (VIDEO)

Rudi Gober vs Entoni Dejvis

Veliku prednost bi Evropljani imali u reketu. Dok je Jokić jedan od ofanzivno najdominantnijih igrača lige, Gober je najbolji defanzivac. Tri puta je osvajao i nagradu za Defanzivca godine, a mnogi veruju da će je uskoro osvojiti i po četvrti put. Sa visinom od 216 centimetara, rasponom ruku od 235 prava je noćna mora u blizini obruča, što dokazuje i ove sezone sa 2,3 blokade po utakmici. Borbu u reketu bi sa Dejvisom bez većih problema dobio, ali je prednost košarkaša Lejkersa što uvek može da se izvuče i pogodi sa distance. Izuzetno je svestran i pritom je odličan i u odbrani. S ozbirom na ofanzivne talente saigrača iz američke petorke, fokus bi mu bio na pomaganju Durantu sa Jokićem, kontrolisanju Gobera i traženju što boljih pozicija za šut na protivničkoj polovini.

Prednosti američkog tima

Prosto rečeno - napad. Pomenuta petorka iz SAD u svojim redovima ima zvanično najboljeg šutera svih vremena u Kariju, verovatno i najboljeg skokera u Kevinu Durantu. Kada na sve to dodamo jednog od najvećih u istoriji lige, maestralnog Hardena i svestranog Dejvisa - dobijamo tim koji je gotovo nemoguće zaustaviti.

Prednosti evropskog tima

Morali bi Dončić, Bogdanović, Adetokunbo, Jokić i Gober da zaigraju odbranu na najvišem nivou kako bi ostali u igri. Imaju ipak dovoljno aduta, s obzirom da mnogi grčkog i francuskog reprezentativca smatraju za najbolje defanzivce u ligi. Janis bi poneo veliki teret, jer je zbog atletskih sposobnosti u stanju da brani gotovo svaku poziciju, pa bi nesumnjivo morao da menja priporitete. Gober bi čuvao reket i to bio bio još jedan veliki adut Evropljana, a na drugoj strani bi Jokić uz centra Jute dominirao pod košem američkog tima.

Janis Adetokunbo i Nikola Jokić na Ol star utakmici (Foto: AFP)

Trijumf Amerikanaca posle preokreta i drame - 4-3

Prvi meč dobija evropski tim (99:95) uz 32 poena, 14 skokova i 10 asistencija Janisa Adetokunba. U drugom su Amerikanci prilično ubedljivi (122:105) uz Džejmsovih 33 poena i 13 asistencija. Usledio je preokret, mada nije navedeno kojim rezultatom, ali drim tim slavi u trećem susretu uz 40 poena Kevina Duranta. Četvrti meč i izjednačenje i to pogotkom Luke Dončića za pobedu od dva razlike. Amerikanci ispuštaju prednost od 10 poena, a Harden je ovoga puta najefikasniji sa 29 poena. U petom meču Kari i Harden potpuno podbacuju, muče se Lebron i Dejvis, ali Durant ubacuje 15 poena u poslednjoj četvrtini, okreće rezultat i krade pobedu za 3:2 u seriji. Sledi odgovor Evropljana, Dončić u šestom meču beleži tripl-dabl, Janis je najefikasniji sa 31 poenom, Jokić dolazi do 19 skokova.

U majstorici se budu Stef Kari i ubacuje 40 poena, te Amerikanci odnose pobedu u dramatičnoj seriji od sedam mečeva. Za MVP-a izabran je Kevin Durant.