Evropski plan NBA lige: Bez Srba, Grka i Turaka u inicijalnom planu?! Mete su Real, PSŽ, Siti…
Vreme čitanja: 5min | čet. 30.01.25. | 15:48
Neće se ovo dopasti ljubiteljima evropske košarke
Sistem je u startu postavljen drugačije. U Evropi su decenijama rezultati bili jedino merilo. U SAD – finansijska stabilnost. Ako ne zarađuješ novac tamo – ne postojiš. Pa iako su se mnogi ponadali da će namera NBA lige da uđe na evropsko tržište biti korak napred za ovdašnju košarku izgleda se bar u jednome neće previše razlikovati od ideja Evrolige.
Jer kao što je Evroliga godinama držala Crvenu zvezdu i Partizan Mozzart Bet na marginama – uporno tragajući za “novim tržištima” kakva nikada nisu u potpunosti proradila u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj – i NBA liga će pažnju prioritetno usmeriti ka najbogatijima.
Izabrane vesti
Specijalizovani portal Basket News tako piše da se u inicijalnom planu Amerikanaca za Evropu večiti beogradski rivali ni ne pominju. I ne samo oni, kako piše Donatas Urbonas, nema tu ni klubova iz Grčke ni Turske.
To naravno ne znači da ih u budućnosti neće biti, ali ideja NBA lige je prvo da oformi finansijski jaku kičmu novog takmičenja. A to znači da će osloniti na one najbogatije u Evropi – na fudbalske klubove.
Prva meta je tako madridski Real, od starta i jedan od vlasnika A licence Evrolige, ali se u jednačini prvi put pominju i fudbalski velikani koji do sada nisu imali dodirnih tačaka sa košarkom – Mančester Siti i Pari Sen Žermen.
Opet napominjemo: ovo je samo prvi nacrt, detalji će se tek razrađivati, pa će možda u celu priču uskočiti i crno i crveno-beli. Ali prema izvorima Basket Newsa sasvim je očigledno da će NBA liga prioritet staviti na ekonomsku moć, a ne na već postojeću navijačku bazu. Uostalom, i u SAD smo se nagledali slučajeva kada se jedna franšiza jednostavno preseli u drugi grad, jer se smatra da će tamo imati bolje uslove za zaradu. Navijači iz prethodnog grada tu uglavnom ne mogu ništa.
Zato je akcenat na onima koji iza sebe imaju velike fudbalske klubove. Madridski Real je prva želja NBA lige i to objašnjava što Kraljevski klub za sada okleva sa potpisivanjem novog, desetogodišnjeg ugovora sa Evroligom. Ćute čekajući poziv s druge strane Atlantika. Ako bi Real prihvatio, Barselona bi bila sledeća koja bi dobila poziv.
Onda idu Francuzi i Englezi, koje je i Evroliga uporno pokušavala da “osposobi” za košarku sve vreme sklanjajući pogled od srpskih velikana. Asvel Tonija Parkera svakako je kandidat, iako je i u Evroligi sada već standardno uvek pri samom dnu, ali znamo svi šta ime nekadašnjeg asa San Antonio Sparsa predstavlja u Americi. Parker je uostalom javno i govorio da bi bio zainteresovan za evropski NBA projekat, iako je on i vlasnik evroligaške licence, koju možda u startu nije ni zasluživao.
Ali, Evroliga je htela na francusko tržište, a hoće i NBA. Basket News zato piše da će baš Parker da predlog NBA lige predstavi evroligaškim klubovima u februaru, pre isteka krajnjeg roka za odlučivanje o potpisivanju desetogodišnjih licenci sa Evroligom.
Drugi francuski klub u NBA ligi bio bi lociran u Parizu, ali to možda ne bi bio ovaj klub koji sada na terenu predvodi Ti-Džej Šorts. Izvori Basket Newsa kažu: glavna meta je Pari Sen Žermen i NBA liga će pokušati da ubedi njegove vlasnike iz Katara da ponovo otvore košarkašku sekciju. Nakratko je funkcionisala 90-ih godina prošlog veka, toliko “dobro” da se samo retki sećaju da je i postojala. Ali ako bi Naser Al Kelaifi i kompanija sa Bliskog istoka rešili da ulože to bi promenilo mapu evropske košarke.
Idemo dalje, do Engleske, još jedne zemlje koja je apsolutni liliputanac u košarkaškom smislu, ali čiji je finansijski potencijal među najvećima u Evropi. S tim da NBA ne bi kao Evroliga polagala veru u London Lajonse, već bi se odmah obratila Mančester Sitiju i njegovim vlasnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa prostim pitanjem šeiku Mansuru bn Zajedu Al Nahjanu: želite li sa nama, biće para?
Na kraju, tu je i Nemačka, cilj je naravno Berlin, ali ne baš Alba, jer ona ni s licencom Evrolige nije uspevala da obezbedi konkurentan budžet. Amerikanci bi to rešili tako što bi osnovali sasvim novu “franšizu”, da počnemo već da se navikavamo drugačije termine.
Minhen bi naravno dao drugog predstavnika iz Nemačke, dok bi u Italiji garantovano mesto imao Milano kao grad, a videli bismo tek da li bi to bili Bajern i Olimpija Milano što nam se čini logičnim, a opet, ko zna? Možda se izrode neki Minhen Fortinajnersi ili Milano Modelsi.
Grčke, Turske i Srbije, rekosmo već, za sada nema u priči, videćemo da li će se tu nešto promeniti. Poslovni model u Americi takav je da se verovatno neće ni razmišljati o onima koji zavise od države, već samo o onima koji mogu da donesu profit. Ili bar mir što se tiče dugoročne finansijske stabilnosti.
Zato NBA razmatra strukturu sa svega deset timova, s jakim akcentom na prihode od TV prava i samih utakmica, računamo tu ulaznice i zaradu od ostalih aktivnosti u dvoranama. Ceo projekat bi mogao da bude finansiran iz novog NBA sponzorkog ugovora o medijskim pravima, koji stupa na snagu u sezoni 2025/26. I koji će za 11 sezona doneti ligi otprilike 76.000.000.000 dolara. I slovima dakle: sedamdeset i šest MILIJARDI dolara. Pa nek se nama više sviđa evropska košarka, te pare ovde ne mogu ni da se zamisle niti mi umemo da ih zaradimo.
Doduše, ceo projekat tek treba da odobre vlasnici svih 30 NBA klubova. Odluka bi mogla da bude donesena na sastanku vlasnika u martu. Zašto bi oni mogli da je odbiju? Zato što prosto nisu sigurni da će im Evropa donosi stalan profit. A kako rekosmo, u Americi je sve biznis. S tim da je NBA liga ovde krenula agresivno, jer plan je da novo takmičenje krene već u 2026. godini.