Finansijska pravila Evrolige za 2026/27: Veća osnovica i izmenjene odredbe za plate igrača

Evroliga je objavila detalje o izmenjenim finansijskim regulativama koje će stupiti na snagu u sezoni 2026/27. Ove promene, koje se odnose na "seleri kep" i finansijski fer plej, trebalo bi da predstavljaju važan korak ka postizanju veće ravnoteže među klubovima, ali i ka boljoj kontroli rasta plata igrača.

Ova pravila, inače deo sistema pod nazivom Competitive Balance Standards (CBS), omogućavaju Evroligi da kontroliše finansijsku održivost, što takođe sprečava neravnotežu među ‘bogatijim’ i ‘siromašnijim’ klubovima, kao osnovu za konkurentnije takmičenje.

Centralni element novih finansijskih pravila jeste parametar ALCDR (Average Licensed Clubs Defined Revenues), koji predstavlja prosečan prihod svih suvlasnika takmičenja u poslednje tri godine. Ovaj broj igra ključnu ulogu u određivanju limita plata i predstavlja osnov za sve buduće finansijske kalkulacije.

Za sezonu 2026/27, ALCDR iznosi 22.298.591 evra, što znači da se svi proračuni plata zasnivaju na ovom iznosu. Prihodi koji ulaze u ovaj parametar uključuju prodaju ulaznica, komercijalna prava, marketinške ugovore i druge izvore prihoda vezane za takmičenje. Prošle godine je ALCDR iznosio 19.489.944 evra.

Evroliga će za sezonu 2026/27 imati dva finansijska nivoa plata, koji moraju da se poštuju od strane svih klubova, dok će treći nivo biti najavljen kao element koji će stupiti na snagu od takmičarske 2027/28. Prvi nivo, nazvan LRL ili Donji nivo plate (Low Remuneration Level), predstavlja minimalni iznos koji klubovi moraju da potroše na plate svojih igrača. Za ovu sezonu, minimalni iznos je 6.689.577 evra za licencirane klubove, što je 30 odsto od pomentuog ALCDR, zatim 5.351.662 evra za klubove sa vajld kartom iliti 24 odsto od ALCDR, tež 4.682.704 evra za klubove koji dolaze iz Evrokupa.

Ove sume garantuju da će svi klubovi trošiti minimum na svoje igrače, čime se sprečava da neki timovi potpišu ugovore sa igračima koji bi mogli da poremete konkurenciju.

Drugi i verovatno ključni finansijski nivo jeste BRL iliti Bazični nivo plate (Base Remuneration Level). Isti se odnosi na neto sumu koju klubovi mogu da potroše na registraciju igrača bez kazni, isključujući dvojicu najplaćenijih, igrače ispod 23 godine, one koji su na dužoj pauzi i one koji su duži period članovi istog tima. Za 2026/27, ovaj iznos je postavljen na 10.000.000 evra što je 40 odsto od ALCDR i za dva miliona je viši u odnosu na prošlu godinu. To znači da će klubovi imati 10.000.000 evra za neto platu, na šta će moći da dodaju dvojicu najplaćenijih, pa U23 igrače, pa “medium range“ izuzetke sa platom...

Treći nivo, HRL (High Remuneration Level), odnosi se na neto iznos koji klub može da potroši za plate svih igrača, ali njegova puna primena očekuje se tek od sezone 2027/28. Ovaj nivo neće biti aktivan u predstojećoj sezoni.

Ukoliko klubovi premaše BRL, aktivira se sistem Competitive Balance Compensation (CBC). To je mehanizam sličan porezu na luksuz, koji kažnjava timove koji probijaju postavljene finansijske limite. Klubovi koji pređu seleri kep moraju da plate određenu kompenzaciju, što je 50 evrocenti po premašenom evru u rangu do 10 odsto neto plata, zatim 75 evrocenti po premašenom evru u rangu od 10 do 30 procenata i jedan evro po premašenom evru za raspon od 30 do 50 odsto iznad granice. Ovaj novac će se redistribuirati među ostalim klubovima koji su poštovali pravila.

Cilj ovog sistema je da se spreči prekomerno trošenje bogatih timova i da se stvori fer tržište koje favorizuje sve timove, a ne samo one s najvećim budžetima.

Koji igrači su izuzeti iz "seleri kepa"?

Evroliga je omogućila određene izuzetke za određene tipove igrača, čime se omogućava većim klubovima da zadrže svoje zvezde ili potpišu mlade talente, bez negativnog uticaja na finansijske limite. Igrači koji ne ulaze u "seleri kep" su:

- Anchor players – ključni, najplaćeniji igrači tima
- Igrači mlađi od 23 godine
- Igrači koji su dugi niz godina u klubu
- Igrači sa dugoročnim povredama
- Srednjoročni izuzeci koji se odnose na specifične situacije u ugovorima

Ovi izuzeci omogućavaju veću fleksibilnost prilikom izgradnje tima, ali i zaštitu od prekomernih troškova.

Evroliga je jasno istakla da cilj ovih promena nije samo kontrola troškova, već i postizanje veće finansijske stabilnosti svih klubova, sprečavanje ekonomske neravnoteže i povećanje konkurentnosti među svim učesnicima. Pravilnik Competitive Balance Standards treba da donese dugoročnu ravnotežu, osiguravajući da i klubovi sa manjim budžetima mogu da konkurišu na visokom nivou.

Ovaj sistem je inspirisan NBA modelom, ali je prilagođen specifičnostima evropskog tržišta.