Bogdan Bogdanović i drugovi preslišali su Kinu i Srbiji bilo dovoljno da nastavi da sanja o još jednoj svetskoj medalji, što da ne, i zlatnoj? Jeste da nismo na Filipine odleteli u najjačem sastavu, jeste da ima i drugih reprezentacija sa možda i većim pravom da se nadaju odličjima, ali kad u Srbiji kažete "košarka", pobede su nešto što se podrazumeva. Čak i kada objektivne okolnosti kažu da to baš nije realno, čak i kada izgleda nemoguće.

Košarkaški uspesi su ovde jednostavno deo kolektivnog DNK i valjalo bi napraviti ozbiljnu sociološku analizu zašto je tako. Delom je sigurno i zbog toga što smo uz pobede stasavali. Tako smo uostalom odrasli.

Stariji uz Praju i Kiću, svi oni kojima su prve uspomene ukorenjivane tokom mračnih 90-ih setiće se Đorđevića i Danilovića, mlađi uz Bogdana i Tea, Čačani na čuvenom Želovu, a lopta je tupkala i po terenima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu, Somboru…

Baš o tome, o tim našim prvim uspomenama i emocijama govori i dokumentarni film “Kako smo zavoleli basket?”. Videostroj i Fondacija Mozzart vam predstavljaju priču o jednoj od najvećih legendi naše košarke Aleksandaru Đorđeviću koji je odrastao i napravio prve košarkaške korake upravo na kultnom košarkaškom igralištu Ranč. Baš tu je mladi Sale maštao o košu koji postiže u poslednjoj sekundi i na taj način svoj tim dovodi do pobede i titule.

A da bismo ispričali priču o Ranču moramo da ispričamo priču o našoj košarci. Zašto, kako i gde smo je zavoleli? Ko je glavni krivac što nam je košarka ušla u DNK? To je priča o basket terenima širom naše zemlje. Ima ih svaki grad i svako naselje. Kako u Beogradu, tako i u Čačku, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu, Somboru...

Dokumentarni film “Kako smo zavoleli bakset?” predstavlja omnibus od četiri priče koje su međusobno isprepletane, a kao centralnu nit imaju košarku, preciznije basket i basket terene, na Novom Beogradu, na Adi Ciganliji, u Čačku i na Vračaru…

Taj duh i odnos prema igri godinama se prenosio i na našu reprezentaciju. Tako smo sa basket terena imali priliku da vidimo Kiću i Moku koji odigraju „odbojku“ u finalu Evropskog prvenstva. A i sam Kića je ima čuvenu izjavu: „Lakše mi je da osvojim Svetsko prvenstvo nego da pobedim basket na Želovom igralištu u Čačku“. Posle njih imali smo još majstora „organizovane improvizacije“ poput Saleta, Divca, Bodiroge, preko Teodosića, pa sve do Nikole Jokića koji je najbolji reprezent tog stila igre. Ili je to ipak stil i način života?

Lagano pogodi kvotu 1,30 na Srbiju i osvoji 200.000 dinara

Kroz dokumentarni film “Kako smo zavoleli basket?” pratimo osvedočenog uličnog repera, čije rime u sebi sadrže isti mentalitetski pristup kao i Jokićevi no “look-passovi”, Mokina odbojka ili bezobrazluk jednog Saleta Đorđevića i Saše Danilovića - iako stihovi obiluju humorom, poruka pesme je ozbiljna. Nikola Jelić, poznatiji kao Mikri Maus, osim što je poznat širom regiona kao član grupe Prti BeeGee, podjednako je poznat pravim besketašima po svojim skilovima pod obručima.

Mikri nas fizički vodi po basket terenima, ulazi u priču sa lokalcima, ali i u igru protiv njih. Sa njima se šali i rečima i fintama i zajedno se prisećaju legendarnih trenutaka domaće škole košarke, ali i legendarnih trenutaka sa basketa iz kraja - jer to su razlozi zašto i Kako smo zavoleli basket?

Uživajte.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Fondacija Mozzart i Videostroj predstavljaju: Kako smo zavoleli basket?

Uživo

Košarka

Tenis

Rukomet

Basket 3x3

eKošarka

Stoni tenis

eFudbal

Najava mečeva