Grčka filozofija, vrline i mane, nada u Papajanisa i enigma Dorsi - šta Srbiju čeka na Kritu?

Reprezentacija je ponovo u centru pažnje. Posle nešto više od dva meseca odmora, potom i priprema za nadolazeću sezonu, došlo je vreme i za početak druge runde kvalifikacija za Svetski kup u Kini naredne godine. Za Srbiju - posle dva poraza u inicijalnoj fazi - to znači samo jedno: Borba do poslednjeg daha!

Već na prvom koraku Srbiju čeka utakmica označena etiketom „najvažnija“ - gostovanje na Kritu i okršaj s Helenima (RTS, 20.00).

Ali Srbija ima moć! Drži sudbinu ovih kvalifikacija u svojim rukama. Ono što će razlikovati emocijama nabijeni okršaj sa Grčkom, te dolazak Estonije u odnosu na sve što smo dosad imali prilike da vidimo u ovoj predigri za Svetski kup jeste - tim!

Prvi, zasigurno i jedini put u ovim kvalifikacijama selektor Aleksandar Đorđević moći će u najvećoj meri da računa na sastav kojim je upravljao otkako je preuzeo kormilo državnog tima. S izuzecima Miloša Teodosića i Bobana Marjanovića, kojima su čelnici Los Anđeles Klipersa savetovali da preskoče ovaj deo takmičenja i posvete se radu u klubu, prve zvezde Denvera Nikole Jokića, rovitih Ognjena Kuzmića, Marka Gudurića i Stefana Birčevića, teško povređenog Milana Mačvana i Dejana Todorovića, kome novi klub nije dozvolio da se na vreme uključi u pripreme, Srbija praktično ima najmoćniji tim na raspolaganju. I, pominjali smo to nedavno, nekoliko „debitanata“ u kvalifikacijama. Bogdana Bogdanovića, Nemanju Bjelicu, Nikolu Kalinića, Nemanju Nedovića, Vladimira Lučića, Stefana Jović i Uroša Lukovića.

Zbog kompleksnosti celih kvalifikacija, ali i određenih zdravstvenih faktora, na Krit je pošlo 14 igrača. Svi izuzev Ilije Đokovića, kome je odobreno da se vrati u Borac i nastavi da se sprema za novu sezonu. Inicijalni plan stručnog štaba je da se tokom naredne dve utakmice ukaže šansa - svima. Bez izuzetaka. Kako su Nemanja Bjelica, Miroslav Raduljica i Vasilije Micić donekle pod opterećenjem zbog određenih povreda, vrlo je izvesno da će pomenuti triling pokušati da izvuče svoj trenutni maksimum upravo protiv Grčke, a da će već za meč sa Estonijom doći do rotacija i da će oni biti pošteđeni. Dobra vest je da su Bjelica, Raduljica i Micić trenirali sa ekipom i uspeli da krenu putem dostizanja bar minimalne takmičarske forme.
"Saigrači me malo bockaju da sam 'privatizovao' loptu, jer sam se zaista uželeo. Propustio sam dve godine u reprezentaciji, sada imam onu ulogu koju sam imao pre odlaska u Ameriku i baš to mi je trebalo za samopouzdanje. Igra sa loptom mi je najbitnija, da kreiram za sebe i za saigrače. Osećam se super, zadovoljan sam i spreman", s osmehom je rekao Bjelica, koji je poslednji reprezentativni meč odigrao protiv Francuske 2015. godine, u borbi za treće mesto na Evrobasketu.

I dok smo situaciju u nacionalnom timu Srbije obradili iz više uglova tokom proteklih dana, naredni redovi biće posvećeni Grčkoj. Od situacije unutar ekipe, preko vrlina i mana ovog sastava, filozofije kojom se vodi selektor Tanasis Skurtopulos, misteriji zvanoj Tajler Dorsi, šta to nudi Jorgos Papajanis, izostanku Janisa Adetokunba...

Krenimo redom...

Kako se može čuti s krajnjeg juga Evrope, u Grčkoj ne vladaju preterano velika očekivanja uoči meča protiv Srbije. Razlog je jednostavan - u poslednjih sedam dana Grčka je imala četiri puna, timska treninga i dve prijateljske utakmice. Heleni, baš kao i mi, nisu ušli u takmičarsku fazu, nemaju ritam utakmica, samim tim ni idealnu hemiju. I to se na parketu osetilo, protiv Crne Gore i Francuske.

Analizirajući oba susreta na turniru u Parizu, Grčka je pokazala dosta propusta u odbrani, te nešto bolju igru u napadu. Heleni su se možda i previše oslanjali na kvalitet Nika Kalatesa. Kome, treba biti realan, nedostaju utakmice visokog ritma. Istina, u odsustvu NBA zvezde Janisa Adetokunba plejmejker Panatinaikosa čini srž ovog tima, mozak cele operacije zajedno sa Kostasom Slukasom i Jorgosom Printezisom, ali vlada utisak da je ekipa očekivala mnogo više od iskusnog organizatora.

U meču protiv Crne Gore po jedan poen i asistencija, uz nešto bolji učinak kada je na suprotnoj strani bila Francuska - četiri koša i pet završnih dodavanja. Loš izgled Grčke polazio je upravo od Kalatesa, a ostali to nisu uspeli da nadomeste. Kalatesove igračke kvalitete selektor poznaje iz prve ruke, jer je upravo on insistirao na njegovom dovođenju leta 2015. godine, 

Odbrambeno, Grčka nije izgledala dobro. U obe utakmice nedostajao je momenat timske povezanosti, kohezije. Strane pomoći nisu dobro funkcionisale, komunikacija je samim tim bila slabija. To je posebno eksploatisala kombinovana ekipa Francuske, ubacivši čak 36 poena iz reketa, a selektoru Skurtopulosu zasmetalo je i to što je čak 16 koševa primljeno nakon ofanzivnog skoka protivnika. Trikolori su u tom duelu potpuno nadskočili Grčku (41-25), uz čak dvanaest ofanzivnih skokova, naspram samo pet Helena. Ni šut nije služio Grčku preterano, ali to i ne treba da čudi gledajući doba godine i nedostatak pravih utakmica.

Ipak, obe kontrole stručni štab Grčke iskoristio je kako bi isprobao neke nove stvari. Pre svega Skurtopulos je dosta filozofirao i miksovao petorke bez klasičnih centara. Dakle, bez Papajanisa i Burusisa na parketu. Lažne petice bili su kapiten Paoka Vangelis Margaritis i Konstantinos Mitoglu, koga je Aleksandar Đorđević veče uoči polaska na Krit apostrofirao kao igrača na koga treba obratiti pažnju. Istina, selektor Skurtopulos je na kraju odlučio da Margaritisa ne prijavi za meč protiv Srbije. 

Zajedno sa Margaritisom i Mitogluom petorke su uglavnom kombinovane sa Slukasom, Kalatesom Papapetruom, Papanikolauom, Printezisom i Vasilopulosom. Sada će Grčka imati i važan faktor prisustva Jorgosa Printezisa. Njegovo iskustvo, kvalitet i neverovatna hrabrost hranila je Grčku prethodnih godina. Mada, već je u poznim godinama i njegova reprezentativna karijera je na zalasku. Njegovi izlivi nezadovoljstva zbog vremena koje je ekipa dobila za pripreme, nedostatka hemije i takmičarskog ritma malo su probudili ekipu, mada je pitanje koliko će to biti dovoljno uoči meča protiv Srbije. 

Dirigent grčkog tima je tokom priprema očigledno razmišljao i o budućnosti bez prekaljenog Janisa Burusisa, koga nije uvrstio u tim za meč protiv Francuske. Tako je Skurtopulos dao veći prostor Papajanisu, momku koji je projektovan da bude sledeći veliki centar grčkog nacionalnog tima posle Burusisa. 

Papajanis je sada na velikoj prekretnici. Napustio je NBA, stigao u Grčku, potpisao za Panatinaikos i sada prvo mora da zacementira svoje mesto u redovima atinskog velikana, pre nego što preuzme reprezentativnu štafetu od Burusisa. Očekivanja od ovog momka variraju, ali je uglavnom viđen kao nosilac centarske pozicije u budućnosti. Što, opet, donosi svoju problematiku.

Kada je bio na parketu Papajanis je napadački izgledao solidno i zajedno sa Printezisom, Mitogluom i Burusisom praktično jedini pružao neka rešenja u i oko reketa. Odbrambeno, pak, bio je van takmičarske zone i to je Grčku učinilo ranjivom u neposrednoj blizini koša. Ni Burusis nije pokazao mnogo toga, ali treba razumeti njegove godine i činjenicu da su pred njim poslednje utakmice u dresu nacionalnog tima. Svetski kup u Kini biće mu oproštajni od grčkog dresa.

Velika enigma ovog tima je - Tajler Dorsi. Momak koji je uz Adetokunba i Papajanisa označen kao budućnost grčke reprezentativne košarke delovao je kao da mislima nije na ovoj planeti i to je dosta zabrinulo stručni štab. U ovom trenutku bek Atlante ne deluje kao neko ko bi mogao da doprinese boljoj igri Grčke i nije na istoj talasnoj dužini sa ostatkom ekipe. Razlog tome može se naći u činjenici da Dorsi nije bio u državnom timu punu godinu. I pored toga selektor Skurtopulos i dalje jako veruje u njega i smatra da će se forsiranje momka rođenog u Pasadeni isplatiti jednog dana. Baš kao i Papajanisa, koje je Skurtopulos gurao u vatru kako bi osetili važnost reprezentacije i pripadnosti sistemu.

U moru stvari koje treba popraviti, Grčka je uspela da izvuče i neke pozitivne elemente. Pre svega - Janulisa Larencakisa. Bek Aeka je dobro iskoristio svoje minute protiv Francuske i kroz dosadašnje kvalifikacije pokazao da bi mogao da bude interesantna figura u reprezentaciji i opasnost iz drugog plana. Ne treba zaboraviti da je uz Burusisa, Vasilopulosa i Margaritisa, odigrao sve dosadašnje utakmice u kvalifikacijama i beležio je blizu deset poena, tri skoka i nešto više od jedne asistencije. I Larencakis je, baš kao i Margaritis, zbog trenutne konkurencije ispao iz sastava.

Svoje vreme je tokom kvalifikacija i priprema dobro potrošio i Panajotis Vasilopulos, koji je prošao završnu filtraciju pred meč. Jako iskusan krilni centar, sa mnogo utakmica u nogama i ozbiljnih igračkih godina - 34. Vasilopulos je bio treći strelac Grčke u dosadašnjim kvalifikacijama sa blizu 12 poena i pokazao se kao vrlo kvalitetno rešenje u odsustvu nekih standardnijih imena. Sada će tu poziciju deliti sa Mitogluom, Printezisom i Adetokunbom. Ono što je za Grčku najbitnije u ovom trenutku - eventualni poraz od Srbije ne bi upalio crvenu lampicu. Procene su da su samo dve pobede potrebne za prolaz dalje, jer je Grčka iz prve faze odnela svih šest recki. Zato je verovatno selektor odlučio da za ovu fazu kvalifikacija proba neke nove stvari.

Na kraju - o izostanku Janisa Adetokunba. Grčka ponovo neće na delu videti svog najboljeg igrača i jednu od prvih zvezda NBA. Osim činjenice da će se Adetokunbo pojaviti tek narednog leta, donekle razum muti i to što Grčka još nije iskoristila Adetokunba kao superzvezdu, kakva i jeste. Na Mundobasketu 2014. tek je počeo svoj reprezentativni uspon. Naredne godine, u Nemačkoj i Francuskoj nije uspeo da se probije, kao ni na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre. Prošle godine je u Istanbulu imao najbolju šansu da se pokaže u pravom svetlu, ali ga nije bilo. Zato postoji određena priča da bi u narednim mesecima trebalo da se razradi strategija kojom će se igra Helena nadalje podrediti Adetokunbu. Ali razgovori tek predstoje.

Što se utakmice na Kritu tiče - Srbija ima odličnu poziciju da nastavi seriju pobeda, koja sada stoji na koti četiri, a navijačima ostaje nada da bi mogla da se ponovi repriza one osmine finala sa Mundobasketa u Španiji. Tada je Grčka dobila lekciju od koje se još nije oporavila...

FIBA KVALIFIKACIJE ZA MUNDOBASKET

GRUPA L

18.00: (1,85) ESTONIJA (hendikep 22,5) NEMAČKA (1,85)
19.00: (1,55) IZRAEL (14,50) GRUZIJA (2,70)
20.00: (2,55) GRČKA (14,50) SRBIJA (1,60)

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: FIBA Basketball, Star Sport