Himki - još jedna ruska bajka kojoj preti tužan kraj

Himki je ne tako davno bio strah i trepet za dobar deo Evrope. Pred očima NBA i najkvalitetnijih evropskih klubova uspeo je 2016. da "otme" Alekseja Šveda i godinama ga učini najlpaćenijim košarkaškim radnikom na Starom kontinentu. Ali sada simpatizeri Himkija strahuju da se klub iz Podmoskovlja ne surva u bankrot.

Da li će predsednik Mihail Golubkov pokušati da umanji štetu u Himkiju nastalu besparicom (igračima se za tri meseca duguje oko 2.800.000 evra), koja iz nedelje u nedelju sve jače steže omču oko vrata kluba, ili će pak dopustiti da rasulo dvostrukog osvajača Evrokupa i dugogodišnjeg kandata za stalno članstvo u Evroligi bude potpuno, pokazaće naredni meseci.

Četvrtak, 20.45: (1,45) Crvena zvezda (15,0) Himki (3,05)

Tek, slučaj Himkija samo je još jedan od surovih primera ranjivosti evropske košarke u kojoj bitisanje nemalog broja velikih klubova, posebno na istoku, zavisi od volje i apetita jednog ili dva pojedinca. S nestankom gladi za trofeje, ali i zbog prekomernog trošenja novca, prestaje dotok u žilu kucavicu - kasu kluba - ispred koga su obično dva iznuđena izbora. Prvi je da ubrzano uvene, kao što su uvenula nekadašnji tri nacionalna šampiona: moskovski Dinamo, Spartak Sankt Peterburg i Ural Grejt.

Posle nekoliko sezona mučenja, i manje od decenije pošto je finansijsku moć pokazivao angažovanjem, između ostalih, trenerskih velikana Dušana Ivkovića i Svetislava Pešića, moskovski Dinamo je nestao sa lica zemlje 2016. godine, ali je pre tri sezone "vaskrsao" u Moskovskoj ligi, poput Spartaka iz Sankt Peterburga koji se pojavio niotkuda 2017. tri godine posle gašenja, dok je Ural Grejt put od dvostruke ruske titule do propasti prešao samo sa šest godina, da bi na ostacima kluba iz Perma nikla današnja Parma.

Drugi izbor je da se pronađu novi "donori" (donatori) koji bi "oživeli" klub, ali uz promenu različitih matičnih podataka i često na različitoj adresi, kao što je to u dva navrata uradio sadašnji Zenit. Nikao je 2003. godine kao Dinamo Moskovski Region, da bi se već 2007. ugasio, ali je sva prava preneo na novoosnovani Trijumf Ljuberci. Pošto ni sa tim imenom nije bilo preterano sreće, iako je na početku bilo (pre)mnogo novca, čelnici kluba su 2014. odlučili da ga presele u Sankt Peterburg i prekrste ga u Zenit...

Četvrtak, 18.00: (1,55) CSKA (14,5) Olimpija Milano 2,70)

Slično je uradio i Avtodor čiji je gazda Vladimir Rodionov nezadovoljan pomoći loklanih vlasti, 2004. godine prebacio (skoro ceo) klub iz Saratova u Sankt Peterburg i nadenuo mu novo ime - Dinamo. Nije štedeo na pojačanjima, pa je sa Dejdviom Blatom na klupi, Kelijem Mekartijem, Ognjenom Aškrabićem i još nekolicinom igrača sa repektabilnim evropskim renomeom, osvojena FIBA Evropska liga već u proleće 2005. godine. Ali tek nešto više od godinu dana, u leto 2006, počeli su finansijski problemi, koje je vlasnik kluba pokušao da reši eventualnim spajanjem sa Spartakom. Gradske vlasti to nisu dozvolile, pa je sa opadanjem jesenjeg lišća, opalo bilo kakvo interesovanje za spas Dinama koji je utonuo u bankrot i zaborav.

Svi, bar oni iskreni ljubitelji košarke nadaju se da uskoro u zaborav neće pasti skoro dve i po decenije Himkija (osnovan 1997), kluba na čijoj klupi su sedeli Serđo Skariolo, Duško Ivanović, Jorgos Barcokas, a čiji je dres oblačio zavidan broj igračkih veličina poput Horhea Garbahose, Karlosa Delfina, Đanmarka Poceka, Kita Lengforda...