Hronologija jedne odluke: Tačke koje su dovele do odlaska Željka Obradovića

I zaista, sled događaja koji su doveli do ovog momenta svima, osim Željku Obradoviću, nisu poznati, ali su neki znakovi na putu bili jasno vidljivi onima koji su pomno pratili dešavanja u Partizanu iz dana u dan.

Kako se došlo do toga da Partizan, pred početak sezone sa jasnim ambicijama da napadne plej-of, dođe u situaciju da najtrofejniji trener u istoriji Evrolige prvi put u karijeri ode tokom sezone? Početak pucanja mogao je da se nasluti još u Francuskoj na meču protiv Asvela sredinom novembra. Već tada je Partizan bio u lošem momentu, na učinku 4–6, ali su svi videli utakmicu protiv Asvela kao idealnu priliku da se izađe iz krize, jer je tim iz Vilerbana, po svemu prikazanom, bio ubedljivo najlošiji u takmičenju, i uz sve to drastično oslabljen.

Međutim, ono što se desilo nije bio samo neočekivan poraz, već izdanje koje je toliko iznerviralo Željka Obradovića da je dao jednu od najžešćih izjava u karijeri, direktno upućenu svojim igračima.
„Počeli smo utakmicu na nedopustiv način, sramno kako smo izgledali. Igrači se ponašaju nenormalno, treba dobro da se zapitaju. Dolazi veliki broj ljudi da ih podrži i zaslužuju da vide tim koji će da se bori i pokaže želju. Razlozi su jednostavni – igrači ne razmišljaju o utakmici. Kada sam ušao u svlačionicu pred meč, svi su na telefonima. Pokušao sam da ih podignem, da radim izmene tokom meča. Ne znam kako više da reagujem. Ne da sam razočaran, nego nemam reči da objasnim koliko se loše osećam“, rekao je Obradović u kameru Arene Sport.

Na sve to, dogodio se i čudan momenat sa Tajrikom Džonsom, koji je neposredno pred utakmicu prijavio bol zbog kojeg nije mogao da igra, odluka igrača koja se nije svidela Obradoviću, ali koju je on odlučio da ispoštuje. Već tada je bilo jasno da nešto na relaciji pojedinih igrača i trenera Obradovića ne funkcioniše. Najprostije rečeno, ono što Obradović govori neke jednostavno nije zanimalo u potrebnoj meri.

Dan posle katastrofalnog izdanja u Vilerbanu oglasio se i predsednik Partizana, Ostoja Mijailović.
„Željko Obradović će uvek imati moje poverenje, dok sam ja ili on u klubu. Padovi i loši rezultati su mogući tokom jedne sezone, isto kao što je moguć i dobar rezultat. Mislim da imamo sve što nam je potrebno da budemo bolji, očekujem da krenemo da pobeđujemo. Planiram da povučem potez u narednom periodu, o tome ću razgovarati sa saradnicima, a ne sa medijima“, rekao je prvi čovek crno-belih za Sportklub.

Dani posle poraza od Asvela protekli su u znaku Džabarija Parkera, koji je propustio meč zbog porodične tragedije, ali se vratio na vreme da se u potpunosti spremi za Fenerbahče. Kako je i sam istakao dan pred duel sa timom iz Istanbula, baš ta utakmica mogla je da bude prekretnica cele sezone. Sve oči bile su uprte u nekadašnjeg drugog pika na draftu, jer se očekivalo da najzad pokaže zbog čega je doveden kao najveće pojačanje.

Međutim, umesto da zablista, usledio je novi šok. Džabari Parker je u jutarnjim satima na dan utakmice prijavio medicinskom osoblju da oseća bol u butini i da nije spreman da igra. Vanja Marinković je takođe imao bolove u leđima, povredu koja ga je mučila već neko vreme.

Obradović je ponovo ostao bez planiranih igrača i dogodio se još jedan težak poraz, u meču u kojem Partizan u pojedinim momentima nije ni postojao na terenu.
„Igrači su kritike prihvatili na najbolji način. To je samo jedna od stvari za koju sam mislio da im odvlači pažnju. Pravila moramo da poštujemo svi. Ja sam neko ko ne nosi telefon na trening, doručak, ručak ili večeru. Ono što tražim od igrača, dajem im primer. Disciplina, obaveze, da se dolazi na vreme. Boriću se za disciplinu i da znaju za koga igraju. Sa samim sobom nemam nikakav problem“, rekao je Obradović između ostalog.

Kratak predah od problema dogodio se u ABA ligi protiv Studentskog centra, pre svega zbog već toliko pominjanog Parkera, koji je prvi put ove sezone zablistao. Istina, protiv tima iz Podgorice, ali su se mnogi nadali da bi to mogao da bude nagoveštaj nečeg boljeg. Blagi optimizam vladao je kod navijača pred put u Atinu, gde ih je čekao Panatinaikos.

A onda… noć u Atini iz horor filmova i konačna kap koja je prelila čašu.

Poraz od Panatinaikosa bio je takav da je Željko Obradović tokom utakmice, u momentu kada je protivnik pravio nestvarnu seriju 25:0, samo seo na stolicu i bez bilo kakve reakcije ispratio kraj meča. Već tada je delovao poraženo, ali ono što je usledilo posle utakmice niko nije mogao ni da pretpostavi.

Odmah po završetku meča, Obradović je, prema našim saznanjima, obavestio stručni štab da više nema nameru da bude trener ove ekipe i da će podneti ostavku — nešto što nije saopštio igračima. Zatim je svoj stav izneo upravi kluba sa predsednikom Ostojom Mijailovićem. Sve je ponovio i dan kasnije u hotelu.

Mozzart Sport je 26. novembra ekskluzivno otkrio da je Obradović zaista podneo ostavku i da nema nameru da se vrati, a od tog trenutka počinje lančana reakcija navijača koju je malo ko mogao da predvidi.

Ubrzo je i klub potvrdio naša saznanja, a Ostoja Mijailović obratio se putem društvenih mreža:
„Željko, obraćam ti se javno sa onim što sam ti rekao i prilikom našeg razgovora. I kao predsednik i kao prijatelj i kao navijač Partizana, biću ti večno zahvalan na svemu što si učinio za ovaj klub. I sada, kao odgovoran čovek kojem je čast iznad svega, kada si povukao potez za koji si uveren da je najispravniji. Tvoje nasleđe u Partizanu i našem sportu je neprevaziđeno i neizbrisivo“, napisao je Mijailović.

A zatim — famozno pismo Željka Obradovića koje je objavljeno na zvaničnom sajtu Partizana.

"Poštovani navijači Partizana,

Pre četiri i po godine sam se vratio u moj voljeni klub i krenuo zajedno sa vama da živim najlepši san. Imao sam želju i cilj da naš Partizan ponovo posle 10 godina postane deo Evrolige, uspeli smo svi zajedno u tome. Utakmice našeg voljenog kluba su postale nešto više od košarke, zahvaljujući vama koji ste najzaslužniji za to. Na žalost, došao je trenutak kada sam morao da preuzmem odgovornost za sve loše stvari koje su se desile ove sezone i podnesem neopozivu ostavku.

Želim da se zahvalim svim ljudima koji su pomagali naš klub sve ove godine, predsedniku kluba i svim članovima Upravnog odbora, svim ljudima iz radne zajednice kluba, kao i svim sponzorima. 

Veoma sam zahvalan svim igračima koji su bili sa nama u ove četiri i po godine, članovima mog stručnog štaba (mnogo puta sam isticao, najbolji koji sam imao) i naravno velika zahvalnost svim navijačima Partizana! 

Hvala vam za bezrezervnu podršku, poštovanje i ljubav koju ste mi davali svih ovih godina u svakoj prilici! 

Uvek jedan od vas, večno zahvalan!"

Izgledalo je da je to bio kraj. Partizan se oprostio od svoje najveće legende, sam Obradović istakao je da je ostavka neopoziva, a već su počela da se pominju i imena potencijalnih naslednika, među kojima je najglasnije bilo ime Andree Trinkijerija.

Međutim, naredni dani doneli su nešto što srpski sport do tada nije pamtio. Najžešću reakciju navijača ikada viđenu na ovim prostorima, toliku da je pokrenula niz događaja koje je teško i dokumentovati. Već 27. novembra Partizan je organizovao hitnu sednicu Upravnog odbora na kojoj je izglasano da se ostavka Obradovića odbija, ali glavni događaj dana dogodio se na aerodromu „Nikola Tesla“, gde se možda i do 10.000 navijača Partizana spontano okupilo kako bi razuverili Obradovića i nagovorili ga da se predomisli.

Mnogi su verovali da će baš taj antologijski doček biti ključni momenat u preokretu, pa je Obradović pristao da se sastane sa upravom 28. novembra. Ipak, posle višesatnog razgovora, nikakav pomak nije napravljen, osim što je ozvaničen odlazak sportskog direktora Zorana Savića. Najavljen je i novi sastanak. Dan kasnije, taj sastanak nije održan i opet su se pojavili znaci da Obradović ostaje pri odluci.

Bio je to novi signal navijačima da se ponovo okupe, ovog puta kod Beogradske arene, pred trening ekipe koja se prvi put okupila od poraza u Atini. Međutim, skup se umalo pretvorio u ozbiljan incident, jer je u tom periodu Partizan na zvaničnom sajtu objavio da Obradović nije prihvatio ponudu da nastavi, potom tu objavu povukao, pa ponovo vratio.

Sve je to u međuvremenu došlo do navijača ispred Arene, koji su želeli da uđu na parket. Policija je sprečila incident, a Vanja Marinković pokušao je govorom da smiri situaciju. Ali sada je već kristalno jasno, poslednja utakmica Željka Obradovića kao trenera Partizana ostaće poraz od Panatinaikosa u Atini.

Ovo su samo neki od događaja koji su uticali na njegovu konačnu odluku, ali nema dileme da je bilo još situacija nepoznatih široj javnosti i verovatno će ostati nepoznate, osim ako sam Željko Obradović jednog dana ne odluči da ih obelodani.