INTERVJU - Jan Veseli: Vidim sebe u Kusturici, nema strah da uđe u borbu; strpljivo sa Murinenom

Kada to kažete, evroligaši su godinama u obavezi da funkcionišu sa rosterima od 16-17 igrača, kako bi se izdržao pretrpan raspored, mada ni to nije uvek garancija stabilnosti i kontinuiteta. Kako gledate na odluku Evrolige da u već punom godišnjem kalendaru proširi takmičenje za još dve ekipe, odnosno četiri utakmice?
“Iskreno, okej mi je da se igra, da ima više u Evroligi, ali treba drugačije da se reši sa domaćim takmičenjima i reprezentativnim kvalifikacijama. Evo, baš smo u busu Satoranski i ja gledali raspored. U januaru ćemo igrati u petak, gde zapravo nije u programu Evroliga, nego ACB, pa onda u nedelju. Onda idemo u novu duplu nedelju Evrolige i ceo haos... Kada pričamo o rasporedu, više treba gledati – šta sa domaćim ligama? Mi posle duple sedmice Evrolige idemo protivniku koji uglavnom čeka cele nedelje samo na nas i sprema tu utakmicu“, zastaje na trenutak Veseli, pa dodaje:
“Španska liga je vrlo zahtevna, sve ekipe znaju da igraju košarku, pametno, nije to samo 'trči i pucaj' već se spremaju za tebe. Svi hoće da te nadskoče, pretrče. Jeste brža košarka, ali pametna. Nama nije lako da posle ovakve dve utakmice, recimo, u sedmici, dođemo na noge nekom protivniku u ACB ligi i da se spremimo na pravi način. Tu najveću ulogu igra psiha, ali opet, treba fizički da igraš, da se trošiš... U nekom trenutku prosto se ugasiš jer si umoran. Dobro, sad je još okej jer smo još na početku sezone, ali kako će to da izgleda u januaru – videćemo. Neću da prizivam, ali povrede su deo sporta, ali sa ovim rasporedom, ko zna šta može da se desi. Zasad nije bilo ništa strašno, ima nekih povreda, ni mesec dana pauze nije dug period u ovakvom rasporedu, jer ima dosta utakmica da se odigra. Svakako, jeste teško“.

Povrede jesu sastavni deo sporta, ali svedoci smo toga da su se već u prvih osam dogodile neke jako teške povrede igrača. Evo, u Beogradu imamo slučajeve od Karlika Džonsa u Partizanu, do brojnih izostanaka u Crvenoj zvezdi na duži vremenski period...
“Nije to samo od početka sezone. Pogledajte samo koliko se igrača povredilo na Evrobasketu, pa koliko je igrača moralo da odustane od priprema za Evropsko prvenstvo... Možda ne zbog ozbiljnih povreda, ali su se mnogi osećali nespremnim i izabrali su oporavak svog tela, kako bi bez problema dočekali klupsku sezonu. Kada je Satoranski ispao iz reprezentacije, ja sam baš bio u Beogradu i radio sa svojim trenerom, baš smo pričali tada kako će Tomaš biti šesti igrač koji neće igrati. Već je dosad ispalo iz ritma dosta igrača, a tek smo počeli“.

Nismo stigli da pitamo na početku – jeste se možda čuli sa Džabarijem Parkerom pred utakmicu?
“Nismo, nismo uopšte. Otkad je došao u Partizan, nismo se čuli... Nisam ga pripremio, što mnogi vole da kažu“.

KUSTURICA? KUPIO ME PONAŠANJEM, NIJE KAO DRUGI KLINCI

Nikola Kusturica (©FIBA Basketball)

Da pređemo na malo vedrije teme... Vi ste započeli svoju 15. sezonu u Evroligi, dok je Nikola Kusturica tek na početku svog puta u elitnom takmičenju. Kako vam izgleda zlatni momak srpske košarke, kada ga gledate na treninzima i utakmicama?
“Ih, on već mora da časti“, ozbiljnim će tonom Čeh, ali se na licu nazire osmeh:
“Ne večeru, ali u timu imamo dogovor da igrač mora da časti za neke velike stvari. Već sam ga naterao da časti suši zbog toga što je najmlađi debitant u istoriji kluba (smeh). Dobar je, tri meseca radimo zajedno i baš sam ga zavoleo, mnogo je dobar i drag dečko. Ne pričam igrački i košarkaški, već ljudski. Retko se vidi da tako mlad dečko, a one 2009. godište, što je iz mog ugla katastrofa (smeh) jer sam ja sa svojih 16 godina bio u Slovanu“.

Znate jako dobro kako je jednom mladom igraču na početku profesionalne karijere...
“Naravno, znam kako je to biti mlad igrač u seniorskoj ekipi i trenirati sa starijima od sebe. Iz ove perspektive znam šta znači za starije igrače, prisustvo novih momaka u timu. Znaš kako treba da se ponašaš, da se postaviš... Što se tiče Nikole, on je sjajan momak. Recimo, kada nije u protokolu za utakmicu, on stoji na sredini terena dok se mi zagrevamo i bodri nas, daje nam podršku... Hoće da uči, sluša, stvarno je dobar momak, radnik. To je stvarno retkost danas“.

Kao neko ko je sada pripadnik generacije jednog drugačijeg doba, verovatno dodatno cenite takve stvari. Pogotovo jer današnji klinci umeju prerano da polete...
“On nije takav. Ima tih primera, klinaca koji misle da su carevi i da im niko ne može ništa i sve je to okej, možeš tako da se osećaš. Mogao bi i Nikola da bude takav, osvojio je zlato, bio MVP, može da dođe pred nas sa takvim stavom, ali nije takav. On kada je na treningu krene u 'tuču' sa Klajburnom... Naravno, ne pravu tuču, nego košarkaški u borbu, ne plaši se, trenira, daje uvek 100 odsto, trči... Baš smo pre neki dan pričali, kaže da je porastao ne znam koliko centimetara otkako je osvojio zlato. Vidi se kako mu se telo 'vuče', treba mu da poklopi noge i ruke. Razumem ga, isto sam bio takav oduvek, visok, mršav...“

Zato teško da može da ima boljeg mentora od vas.
“Pa, trudim se stvarno da mu pomognem, da mu pokažem, podelim savet, kako da pristupi treningu... Ponekad se desi da padne, odmah skočim i kažem mu: 'Dečko, imaš 16 godina, šta je sa tobom?' On trenira sa nama i posle ide momcima svog godišta, tamo treba da pokaže da je najbolji. Kada je sa nama, za njega nema greške, sve je proces učenja. Na njemu je samo da radi 100 odsto uvek i nema problema. A, on je takav, nemam zamerke. Mene je najviše kupio ponašanjem, više nego samom igrom, jer on je dete, tek treba da nadograđuje sebe i svoju košarku. On je primer kako treba da se ponaša mladi igrač, kada je sa starijima. Tako je meni bilo pre 15-20 godina“.

Pošto ste rekli da dosta pričate, na šta najviše obratite pažnju u razgovorima ili oko čega vas on najviše zapitkuje? Pošto možete da pričate na srpskom, još je i lakše...
“To što možemo da pričamo na srpskom je bio ključni okidač. Vidim sebe u njemu. Ne kažem da sam bio igrač kao on sa svojih 16 godina, totalno sam bio druga pozicija, ali fizički kada ga pogledam – velika stopala, dugačke noge i ruke, mršav... Vidim se u njemu. Razmišljam tako povremeno, da sam ja sada igrač od 16 godina i da sam u timu kao što je Barselona, šta bih pitao starije, šta bi meni značilo da čujem... Pričamo o dosta toga, ali nikad mu ne pričam da, recimo, mora da trenira ovako ili onako, da radi to i to... Nego, ukažem mu na neki detalj. Pošto sam neko ko je imao 16 godina i sada sa 35 imam nakupljeno iskustvo, mogu da sagledam obe pozicije. Zato i kažem, pomislim tako nekad šta bi mi značilo da čujem kao neko od 16 godina, pa to sa njim podelim, kako bi se osećao komforno“.

TEŠKO JE DANAS BITI MLAD IGRAČ...

Košarka se, opet, dosta promenila za ovih 19-20 godina, koliko ste vi u seniorskoj košarci...
“Eto, baš nedavno smo pričali, kada smo gostovali Makabiju ovde, kako sam igrao u prvoj petorci u Pioniru, kada se on tek rodio (smeh). Nikola je duhovit momak, možemo da pričamo ozbiljno, ali i da se zezamo, razumemo se. Okej, gleda on mene kao starijeg igrača, ali smo drugari. Recimo, persirao je mojoj ženi, ona se iznenadila i odmah smo mu rekli da to ne radi više (smeh)“.

Da li vam je iz ove perspektive čudno što se, recimo, nekada dosta lakše davala šansa mladim igračima, dok je danas skroz drugačije?
“Teško mladi dobijaju šansu danas, to je tačno. Kada pogledamo prosek godina u Partizanu, kada smo otišli na Fajnal for, bilo je recimo između 24 i 25. Imao sam 20 godina, Aljoša Mitrović je godinu dana mlađi, Bane Đekić isto mlađi... Dule Kecman i Pera Božić su tada imali 33 i 32 godine i bili najstariji. Bilo je drugačije nekada, od ekipa, do sistema takmičenja, manji pritisak... Nekada se dešavalo da po nekoliko sezona ne sretnete neke učesnike Evrolige. Neću da me neko shvati pogrešno, ali Zvezda tih godina, recimo, nije bila ni blizu onoga što je danas, mi smo sva finala mahom igrali protiv Hemofarma. Bili smo jedini evroligaši tada, pa nismo imali taj pritisak. I da smo izgubili sve utakmice u Evroligi, bili bismo okej, jer bismo onda osvojili ABA ligu i Superligu. Danas je pritisak na trenerima. Da bi igrao, moraš da budeš stvarno veliki talenat, da imaš veliki uticaj na igru kako bi dobio šansu. Teško je danas biti mlad košarkaš i da imaš minutažu“.

Kada već pričamo o mladim igračima, ovde se pre mesec dana digla velika prašina zbog potpisa Mike Murinena. Svi su povlačili paralelu sa tobom i vremenom kada si ti došao u Partizan 2009. godine. Obojica mladi, atlete, pa još simbolika dresa sa brojem '24'. Da li ste ispratili Murinenove igre na Evrobasketu i kako vam je izgledao na parketu?
“Mlad momak, skače baš ozbiljno, možda i više od mene tada (kad sam došao u Partizan). Iskreno, nisam ga nešto detaljno pratio, pogledao sam malo na Evrobasketu. Okej, znam za 'hajp' koji je postojao kada je dolazio. Video sam da ima šut, da je skočan, ima 18 godina, ali... Reprezentacija teško može da se poredi sa klupskom košarkom. Ovo je potpuno drugi nivo. U reprezentaciji se igra na atmosferu, pojave se možda neki igrači koji nisu poznati široj javnosti, ali igraju srcem i daju po 15 poena. Klupska je košarka drugačiji sistem, teško je uklopiti se odmah kad imaš 18 godina. Pritom, on nije prošao pripreme sa Partizanom, došao je naknadno, kada se već oformio tim. Teško je doći sa strane i uklopiti odjednom kad imaš 18 godina. Treba vremena i malo strpljenja, njemu najviše. Teško je doći u takav hajp i sada sediš na klupi i igraš ABA ligu. Ne znam kakva su bila njegova očekivanja, ali treba biti strpljiv, pogotovo on. Ima 18 godina, u evroligaškom je timu. Put do 35. ili 36. godine, gde sam ja, je jako dug. Samo treba da nastavi da radi i sluša Željka“.

NIJE TEŠKO SLUŠATI ŽELJKA; NE ZNAM KAKO BI NBA FUNKCIONISAO U EVROPI

Da li je lako ili teško slušati Željka Obradovića, odnosno kao igrač da sprovedeš u delo sve ono što je on zamislio?
“Nije, nije“, kao iz topa će Veseli:
“Iskreno, kod Željka ne smeš da slušaš celu rečenicu, šta on sve može da izgovori u afektu, već da izvučeš suštinu. Znaš da mogu kroz te priče da se provuku i neke psovke ili neka teža reč, ali sve to ne treba da gledaš tako, već da čuješ ono što on zaista hoće da ti kaže u tom trenutku. Radio sam s njim šest godina i znam kako je. Treba samo pristupiti pametno njegovom radu, ništa što on želi od tebe nije teško, on samo traži koncentraciju od tebe. Ima, naravno, nekih trenutaka, ali ako si malo pametan i koncentrisan, nije uopšte teško“.

Kako komentarišete priče o ulasku NBA lige na evropsko tržište? To je poslednjih meseci najaktuelnija tema, čujemo sve više detalja, ali i komentara zagovornika i protivnika tog projekta...
“Nemam mišljenje. Ne znam kako bi to uopšte funkcionisalo, koje bi ekipe igrale, da li bi to bili sadašnji timovi ili bi se uključili fudbalski klubovi sa svojim timovima... Ako bi se to desilo (stvaranje NBA lige u Evropi) tržište bi postalo duplo veće. Recimo, ako bi bilo 10 ekipa, kako se priča, to je bar još 150 igrača koje treba stvoriti, napuniti rostere... Ne znam kako bi sve to funkcionisalo. Nisam deo svega toga, a opet neću da gubim vreme kod kuće i razmišljam o tim stvarima, kako bi to izgledalo. Iskreno, kad se desi – desi se. Ili se ne desi... Dotad bijem neke svoje bitke. Prošle godine sa povredama, u mojoj glavi je samo želja da budem zdrav, da uradim što mogu da preguram ovaj haos od rasporeda. To mi je cilj, a šta će se desiti sledeće ili dve-tri godine, ne zanosim se razmišljanjem“.

Eto, da zaključimo razgovor pitanjem – koliko sebe još vidite u profesionalnoj košarci?
“Ako bude sve okej, kao što je sada, onda još tri godine. Ova sigurno, pa onda još dve, možda tri godine. Sad sam igrao protiv Brajanta Danstona, čovek ima 39 godina i kreće se sjajno, pravi odlične stvari za ekipu, detalje koji prave razliku. To su stvari koje volim i ja da radim, a dokle god budem mogao – voleo bih da ih radim za tim. Znam da mogu da pomognem ekipi na dosta načina. Okej, nemam 30 poena u proseku kao Panter (smeh), ali i to se nekad dogodi. Moje je da radim druge stvari i njih radim dobro. Znam da mogu da pomognem ekipi. Naravno, sve zavisi od zdravlja. Ako ne mogu da se krećem – ne vredi igrati. Sada je sve dobro, tako se i nadam da mogu još tri godine da budem u košarci kao igrač“, zaključuje Jan Veseli intervju za Mozzart Sport.

EVROLIGA, 8. kolo

Četvrtak

Žalgiris - Asvel 96:59
/Fransisko 15 - Votson 14/

Makabi - Crvena zvezda 92:99
/Hord 20 - Miler Mekintajer 23/

Valensija - Dubai 80:78
/Tejlor 19 - Elis 18/

Bajern - Virtus Bolonja 86:70
/Obst 21 - Smailagić 17/

Olimpija Milano - Pariz 86:77
/Buker 13 - Hifi 24/

Real Madrid - Fenerbahče 84:58
/Maledon 15 - Boldvin 14/

Petak

19.00: (1,80) Monako (14,5) Panatinaikos (2,15)

20.15: (1,60) Olimpijakos (14,5) Hapoel Tel Aviv (2,55)

20.30: (2,30) Baskonija (14,5) Efes (1,70)

20.30: (1,85) Partizan Mozzart Bet (14,0) Barselona (2,05)

*** Kvote su podložne promenama