INTERVJU - Kevin Panter: Majka mi plaćala račune, odlazak u Zvezdu promenio karijeru

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Barselone)

Hteo to neko da prizna ili ne, Kevin Panter je neko ko je obeležio Partizanovu noviju eru. Ostavio je neizbrisiv trag kao prvi izabrani strani kapiten, kao neko ko je izabran od strane Željka Obradovića da bude lider njegovog crno-belog tima. Ipak, ovo nije priča o njegovom trogodišnjem periodu u Partizanu, ovo je priča o tome kako je krenuo sa dna kako bi došao do toga da bude 'rok zvezda' u Beogradu, a danas verovatno najbolji igrač Barselone.

Desetogodišnji put od Lavrija, preko Belgije i Poljske, do AEK-a, Olimpijakosa, Crvene zvezde i Partizana nije bio lak, a još manje glamurozan. Bio je zapravo pun neizvesnosti, jednosezonskih ugovora, preispitivanja i trenutaka kada je bio na ivici da digne ruke od svega. Ipak, Panter je iz godine u godinu gradio sebe, učeći evropsku košarku, jer je shvatio da ga neznanje i američki mentalitet koče. Zbog NBA opsesije samo je želeo da se vrati u SAD, ali ispostaviće se da će se Kevin kao košarkaš i kao čovek izgraditi preko okena...

Beograd je bio prelomna tačka. Crvena zvezda mu je otvorila vrata Evrolige na pravi način, a Partizan ga je pretvorio u lidera, kapitena i lice projekta koji je obeležio jednu eru evropske košarke sa Željkom Obradovićem. U velikom intervjuu za Mozzart Sport, Kevin Panter bez zadrške govori o svojim strahovima, greškama, velikim odlukama, Obradoviću, Šakoti, Milanu, Zvezdi i Partizanu i putu koji je bio sve osim lak, ali je zato bio jedinstven.

Počinjemo intervju sa Kevinom u Blaugrani, sadašnjem Panterovom domu, dan pred duel sa Partizan Mozzart Betom (20.30, Arena Sport), ali da bi stigao do katalonskog giganta, morao je da počne od samog dna. Njegov evropski put počinje 2016. godine i zaista je filmska priča koju će najbolje ispričati baš on, čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u crno-belom dresu.
"Deset godina otkako sam u Evropi, odrastao sam kao čovek u Evropi. Toliko emocija sam doživeo. Sećam se tog momenta odlaska u Evropu 2016. godine. Tog prvog leta za Grčku. Sve mi je prolazilo kroz glavu, ali sećam se jedne emocije koja se svodi na: 'Nemoguće je da mi se ovo dešava. Ne može ovo da mi bude život'. Ne kažem da je bilo užasno, ali... Hteo sam u NBA ligu. Očekivao sam da igram NBA i tamo nisam otišao samo zato što sam slomio nogu. Nisam znao šta da očekujem u Evropi, ništa nisam znao o košarci u Evropi. Bukvalno sam prvi put u životu izvadio pasoš nedelju dana pre nego što sam otišao. Nikada nisam putovao tako daleko. Ništa nisam znao o Lavriju, o Grčkoj, tamošnjoj ligi. Samo sam prazgovarao sa trenerom i to je bilo to. Otišao sam", počinje Panter intervju za Mozzart Sport.

Panter u razgovoru sa novinarom Mozzart Sporta

Kako je bilo mladom momku iz Bronksa koji odlazi u Grčku? Kako ti je život izgledao?
"Užasno. Nije mi se svidelo. Mirisalo mi je sve čudno, hotel je bio loš. Mali krevet. Nisam mogao da punim telefon jer utičnica nije bila ista, a to mi niko nije rekao. Ništa nisam znao. Samo sam sve usput saznavao. Telefon mi nije radio kada sam sleteo, ma užas. Onda razlika u vremenu, po svaku cenu sam želeo da živim po američkom vremenu. Ništa se nije previše veliko desilo, ali prosto mnogo sitnica koje su mi smetale, ali iskren da budem, to je sve bio deo mog neznanja o kulturi i životu. To se, naravno, godinama kasnije promenilo, moja čitava percepcija o životu u Evropi se promenila, ali tada... Tih prvih nekoliko godina. Baš je bilo teško da se naviknem".

A košarkaški? Da li je bilo teško da se navikneš?
"Jeste, jer ništa nisam znao o košarci tada. Ja sam došao i mislio sam da ću da dominiram, samo mi dajte loptu i to je to. Ja šutiram i postižem poene. To nije bilo tako. U Evropi, kada dobiješ loptu, odmah se odbrane sužavaju, moraš da tražiš pas od 45 stepeni, ja kada sam prvi put došao u Evropu, nisam znao šta je taj pas i kako se to izvodi. Samo sam hteo da šutiram. Te sitnice su bile ključne, samo sam video obruč. Opet, moje neznanje. Klasično američko razmišljanje, dolazim da šutiram. Veoma brzo sam shvatio da to ne ide tako i da je mnogo teško. Ipak, ljudi su se raspitivali o meni, trenirao sam naporno. To je bio početak karijere, nije bilo lako, ali je bio početak..."

Šta se dalje dešavalo?
"Belgija. Kratak period sam proveo igrajući u Belgiji. Bilo je dobro, zapravo olakšavajuće. Ne kažem da je Lavrio bio loš, mnogo toga sam naučio, ali je bilo dobro što sam promenio sredinu. Belgija je bila potpuno drugačija, drugačiji stil, novi igrači. Onda idem u Poljsku i sećam se da sam zvao agenta i pitao ga: 'Zašto idem u Poljsku, zar Grčka nije bolja od Poljske?' Objasnio mi je i to je zapravo takođe bila dobra odluka jer sam igrao dve utakmice nedeljno u Poljskoj, što mi je pomoglo. Bio sam u malom gradu, nema nigde ničega i tada sam rekao sebi – moraš da se fokusiraš na košarku i to je to. Ja sam i dalje samo razmišljao o NBA ligi, kako da se vratim. Čak i tada nisam smatrao da je košarka u Evropi nešto što me zanima da budem posvećen samo tome. Vraćao sam se u Ameriku, gledao kako da treniram sa nekim NBA timovima".

Da li si pokušao da dođeš do NBA ugovora preko Letnje lige?
"Ne. Letnju ligu sam igrao samo posle koledža i rekao sam sebi – nikada više! Idem na pripreme, idem na treninge i ako im se svidi, OK... Možemo da razgovaramo i vidimo šta i kako, ali da se vratim na Poljsku. Igrao sam tamo i to dobro, ali i dalje potpuno nesvestan šta sve zapravo evropska košarka nosi sa sobom. Posle te sezone u Poljskoj pojavljuje se AEK i Dragan Šakota. Verujem da su me mnogi tada u Evropi prvi put zapravo videli".

PRVI FINANSIJSKI USPESI

Tu počinje tvoja konekcija sa Srbijom. Dragan Šakota na klupi AEK-a.
"Tako je. Znao sam da dolazim u veći klub jer sam igrao protiv njih dok sam bio u Lavriju. Shvatio sam da idem korak unapred. Tada smo igrali u dvorani u kojoj igra Panatinaikos. Imao sam i druga iz Bruklina koji mi je pomogao, igrao je u AEK-u. Takođe, bitna stavka, iz Poljske se selim u lepu Atinu, to je takođe pomak. To je možda prvi momenat gde mislim... Hej, ova Evropa... ima tu nečega. I dalje sam razmišljao o NBA ligi, ali prvi put nije bio samo NBA u mojoj glavi. Počeo sam da vidim neke lepše strane evropske košarke".

Kako je izgledala saradnja sa Draganom Šakotom?
"Odlična. Kada čuješ srpski trener, odmah pomisliš da je lud. Da se dere. Da samo hoće da se žestoko trenira. Nije uopšte bilo tako. Dobar čovek, moglo je da se priča sa njim. Treninzi nisu bili ludački. Veoma dobro iskustvo sa Draganom imam. Uz to, imali smo tim pun veterana, ja sam tu bio klinac. Iskreno, svi stariji momci su mi baš pomogli da se prilagodim. Bilo mi je kul. To je prvi put da igram za veliki klub sa velikim ambicijama i to je prvi put da osvajam Ligu šampiona, sjajno iskustvo".

Usledila je nova selidba. Iz Grčke u Italiju.
"Idem u Virtus kod Saše Đorđevića. Međutim, tada kreće nova priča. Tada prvi put čujem da se moje ime spominje, kako treba da pokušam da igram Evroligu, da posedujem taj kvalitet. Znao sam šta je Evroliga, ali ne baš. I dalje sam bio nov u svemu tome u Evropi, razumem da postoje razne lige, ali sam pokušao da shvatim sve te aspekte jer mi nije jasno šta to čini evroligaša. Verovao sam agentu i otišao sam u Virtus i ponovo u Ligu šampiona. Tada već finansije kreću da budu malo bolje, počinjem da zarađujem za sebe i vidim neke beneficije. Kada sam došao u Evropu prvi put, toliko je bilo teško da mi je majka i dalje plaćala račun za telefon. U Lavriju mi je plaćala račune i posle te sezone je rekla da ne može više da mi plaća račune. Tada sam morao da se uozbiljim. Ne mogu da opteretim majku na taj način. U Virtusu sam počeo ja njoj da pomažem i to su prve solidne pare koje sam zaradio. Dobra sezona u Italiji".

Ispostaviće se poslednja stanica pred Evroligu. Povratak u Grčku, ponovo Atina, ali sada Olimpijakos.
"Najzad sam dobio šansu, ali moram nešto da otkrijem. Bilo je tu i drugih timova i rekli su mi da ja nisam taj nivo. Neću sada da otkrivam imena klubova i ljudi, ali mnogo njih nije verovalo u mene. Hvala Dejvidu Blatu koji mi je dao priliku da igram i na tome sam mu zaista zahvalan. Još jedno veliko ime koje me je treniralo. U momentu kada sarađuješ sa takvim ljudima, ne razmišljaš o njihovoj veličini, ali sada kada vraćam film... Baš dobre trenere sam imao. Zahvalan sam za brojne te situacije jer je bilo i baš teških situacija".

Da li poznaješ još igrača koji su prošli sve što si ti prošao kako bi došao do Evrolige?
"Ne mnogo, baš ne mnogo. Zato imam poštovanje prema nekim igračima koji su prošli ono kroz šta sam ja prošao. Počeli su sa samog dna. Da iz godine u godinu stalno potpisuješ jednosezonske ugovore i da stalno moraš da se dokazuješ kako bi zaradio sledeći ugovor. Zato kada vidim neke igrače kako pričaju da su onakvi ili ovakvi... Samo ih ignorišem. Jer, znam šta je bilo potrebno samo da dođem do Evrolige, a onda i da ostanem na nivou Evrolige, što je još teže. Iskreno, ponosan sam na sebe šta sam sve prošao jer sam bio veoma blizu da napustim košarku. U Lavriju sam hteo sve da napustim, da pokušam u Razvojnoj NBA ligi, pa šta bude. Međutim, uspeo sam da izguram sve i ponosan sam na tu činjenicu".

ZBOG ZVEZDE SAM DOBIO POSAO U MILANU

Kevin Panter u dresu Crvene zvezde (© Starsport)

Dolazimo do ključnog momenta u karijeri. Odlazak u Beograd, ali ne u Partizan u kojem je ostavio neizbrisiv trag, već odlazak u Crvenu zvezdu.
"Nisam igrao u Olimpijakosu kada je Blat otišao zbog bolesti. Asistent je promenio neke stvari i odjednom nisam igrao. Sećam se da sam i tu dosta pao. Uhvatio sam sebe da sam bio u depresiji što ne igram, samo sam čekao kraj sezone. Samo sam uživao u životu u Atini, ako se sećate, te sezone Olimpijakos nije igrao u Grčkoj. Neću da kažem da sam izgubio identitet, ali sam se nekako baš raspustio. Onda se odjednom pojavljuje ponuda Crvene zvezde. Sećam se da sam pitao agenta da li moram da idem tamo, jer mi se nije išlo. Bio je to period praznika, taman pred Božić. Morao sam da se pakujem, selim u novi grad. Nisam hteo, ali onda sam znao da me želi Dragan Šakota. Znao sam šta da očekujem od njega, imaću istu ulogu kao u AEK-u. Da uđem sa klupe i pokušam da budem skorer, ali nije mi se putovalo. Naravno, spakujem se, potpišem raskid ugovora i kao idem, to je to. Međutim, to je možda jedna od najboljih odluka u karijeri, jer mi se tada karijera u Evroligi otvorila. Odigrao sam 12 utakmica u Crvenoj zvezdi pre kovida i tako sam dobio posao u Milanu. Dao sam svoj maksimum u Zvezdi i dobio posle ugovor u Milanu".

Jedan od upečatljivijih momenata u dresu Zvezde je šut za pobedu protiv Asvela.
"Moja druga utakmica u dresu Zvezde. Osećao sam da sam nivo Evrolige. Znao sam da pripadam. Kada sam krenuo da napredujem i odlazim u veće klubove i vidim ko su ti najbolji igrači, pomislio sam u sebi – nisu oni bolji od mene. Znao sam da mogu da ih pobedim. Prva utakmica u Zvezdi je bila protiv Bajerna, onda taj pogodak protiv Asvela, a zatim Barselona, kada sam isto odlično odigrao kada me je čuvao moj prijatelj Kori Higins. Tada baš shvatam da mogu da igram na tom nivou".

Kao što i sam kažeš... Odlazak u Milano.
"Prvi put igram sa elitnim igračima, skoro ceo tim je prepun elitnih igrača sa elitnim trenerom. Tu su bili Kajl Hajns, Ćaćo Rodrigez, Zek Ledej, Šejvon Šilds, Vlada Micov, trener Etore Mesina. Toliko kvaliteta, toliko košarkaškog znanja. Sećam se da sam sebi rekao – OK... Ne idem tamo da pričam, idem da radim. Želim da ih sve razbijem radom. Zek, Šejvon i ja smo bili mlađi u tom timu, hteo sam da dominiram, da budem svoj, jer sam znao da niko ne može da me čuva. Sa tim mentalitetom sam igrao tu sezonu u Milanu, a sve su mi olakšali veterani".

Da se vratimo na Crvenu zvezdu... Hteli su da te zadrže i naredne sezone?
"Jesu. Iskreno, Milano mi nije ponudio mnogo više para od Zvezde. Jeste bilo više, ali ne previše. Ipak, to je bio Milano, osetio sam da je to pravi korak. Svideo mi se projekat. Pričao sam sa Mesinom i bilo je dobro".

OBRADOVIĆEVO LUDILO SAM MOGAO DA PODNESEM

Usledila je verovatno tvoja najluđa odluka u karijeri. Prelaziš iz Evrolige u Evrokup, postaješ igrač Partizana...
"Čoveče, ludilo... Potpuno ludilo. Ne znam da li je to neko uradio. Nije bila laka odluka, zaista nije bila laka. Znao sam šta će ljudi da kažu, što je i normalno... Ideš tamo samo zbog para. Međutim, Partizan je bila posebna priča, poseban projekat... Poseban trener. On je taj tip... Najveći trener. Mnogo faktora je tu bilo. Verovatno ključan je razgovor sa Obradovićem koji mi je objasnio širu sliku. Bez obzira na pare koje su mi ponudili, bio sam blizu da odbijem, jer sam hteo da igram Evroligu, ali nešto u meni mi je reklo... Prihvati... I prihvatio sam. Iskreno, samo sam poslušao trenera. Verujte mi, ja znam kako da kažem ne. Nemam problema sa tim. Ako mi se nešto ne sviđa, onda mi se ne sviđa. U tom momentu sve se poklopilo i verovao sam Obradoviću i prelomio".

Sa Željkom Obradovićem transformišeš Partizan u evroligaški tim koji postaje marketinška i internet senzacija. Postajete ekipa koju svi žele da gledaju.
"Nije bilo lako u Beogradu. Posebno druge i treće sezone, jer bukvalno nisam mogao da šetam ulicama koliko su mi ljudi prilazili. Smejem se kada sada pomislim na to. Bili smo kao rok end rol bend. Stvarno je bilo tako, ali se setim prve sezone. Svi su rekli da sam poludeo što idem u Partizan, sada to niko ne može da kaže niti ikome pada na pamet da kaže da sam bio lud što sam otišao u Partizan. Sada svi pričaju o atmosferi, viralnim klipovima. Ponosan sam na to šta smo sve postigli. I dan-danas sam veoma ponosan na sve to. Zvezda je takođe napredovala zbog Partizana, što je normalno. Bila je to velika stvar za Srbiju".