INTERVJU – Nenad Stefanović: Zašto ne učimo od Španaca? Prošlost u košarci nikoga ne zanima

Sjajna su bila odmeravanja snaga u finalu sa Bosnom, baš se osetio jak duh rivalstva.
“Bosna je ušla u ABA ligu, veliki je talas pozitivne energije, imali smo utakmicu u Skenderiji na startu finala, bila je puna hala, jako dobra atmosfera u kojoj nije lako pobeđivati. Bosna je pobeđivala Igokeu prošle sezone dva puta, pa ima neku naviku pobeđivanja, ili smo možda i mi bili pod većom tenzijom pred prvi meč finala. Izneli smo sve kako treba“.

U Jadranskoj ligi ste uspeli da se pozicionirate na peto mesto, uz 19 pobeda, što vam je donelo četvrtfinalne okršaje sa – Crvenom zvezdom.
“Da nam je neko ponudio pre sezone da ćemo imati skoro 20 pobeda i da ćemo iza sebe ostaviti sve timove koje jesmo, odmah bismo to prihvatili. Sjajna sezona, žao nam je što je nismo krunisali bar jednom pobedom u četvrtfinalu, jer smo to zaslužili. Ali, dobro, očigledno nismo bili dovoljno dobri“.

Imali ste plasman u narednu fazu Lige šampiona i izmakao vam je bukvalno u poslednjoj utakmici...
“Jeste da smo Ligu šampiona završili u grupnoj fazi sa dve pobede, u grupi smo imali Nanter koji je bio na loptu od Fajnal fora. I to nam je donekle u ukupnom bodovanju donelo dobru poziciju pred narednu sezonu. Rekao bih da smo od februara igrali jako dobru košarku, a dotad je bilo uspona i padova. Ipak, najveće zadovoljstvo je zbog momaka koji su bili jako dobri od početka do kraja. Sem odlaska (Sakara) Anima nismo imali promenu cele sezone. Dobar deo njih je imao bolje ili najbolju sezonu u karijerama, što mi je posebno drago, jer to znači da smo našli zajednički jezik. Zbog toga mi je još draže to što 80 odsto tima iz ove ostaje u narednoj sezoni. Sezona je uspešna, obavezna više za narednu“.

Igokea je maltene već zatvorila roster dovođenjem Najdžela Sizara i Džekuana Luisa na dve ključne pozicije, uz produžetke ugovora sa Draganom Milosavljevićem, Borišom Simanićem, Markom Jeremićem i ostalima...
“Od polusezone se otprilike već znalo da Brajs Džons i Terel Karter neće ostati. To su dve najtraženije pozicije, pritom je Brajs imao sezonu kakvu je imao, tako da ostanak nije bio realan iako je klub sa svoje strane napravio maksimalan napor da ostane. Njegove godine, sezona koju je imao, ali i verovatno ambicija da ode na nivo Evrokupa ili Evrolige doveli su do toga da se saradnja ne nastavi. Tako je i sa Karterom. Znali smo da će tu sigurno biti promena, kao i odlazak Marića, što je veliki faktor za nas jer je on domaći igrač. Pronašli smo zamene za Džonsa i Kartera u Luisu i Sizaru“, priča Stefanović i dodaje:
“Najdžela smo brzo završili iako je on nedugo posle naše ponude imao i drugih, ali izabrao je nas. To nam dosta imponuje i znači. Sa Luisom smo napravili poteze koji su bili najpotrebniji. Onda, dalje tražimo pojačanja, zavisno od kompozicije tima, jer moramo da se pojačamo sa još nekim domaćim igračem. Koracima koje smo napravili, pokazali smo šta nam je namera, ostali su Milosavljević, Jeremić, Simanić, Pušica, Antunović, Gavrilović, Ilić, nastavljamo da radimo sa mladim igračima, to nam je takođe bio prioritet. Sada je mnogo lakše graditi tim, sa sedam-osam igrača iz ove sezone, koji znaju okolinu, tim, mene, kao trener, kako stvari funkcionišu. Za našu poziciju tima iz ABA lige i Lige šampiona, sastavljanje tima ide u dobrom smeru, možda i malo brže od planiranog jer i pre 1. jula mi imamo završena pojačanja na obe ključne pozicije. Zadovoljan sam, fantastično je što već imamo startnog pleja i centra“.

KAKO TEČE PROCES TRAŽENJA I FILTRIRANJA POJAČANJA

Stefanović i Džons (©MN Press)

Klima na košarkaškom tržištu je jako neobična i čini se da je sada nikad teže naći pravo pojačanje, što zbog uticaja NBA, onda Evrolige i drugih tržišta koja vremenom jačaju, ali i zbog upliva koledža sa jakim ugovorima. Kakva je Igokeina pozicija u toj džungli koju zovemo košarkaško tržište?
“Iskustvo igra veliku ulogu. Kada sam prvi put bio u ABA ligi, bilo mi je jako teško da se snađem sa svim ciframa, koje su dotad za mene bile nezabeležene, jer mi je dotad ukupan budžet bio 500 evra, sad odjednom pričamo o 100.000 ili 200.000 evra, što je meni baš 'vau'. Tada nisam imao iskustvo u balansiranju svega, agenata, igrača, situacije. Onda još, ulaziš i kao anonimus u celu priču, pa još kada klub pravi rekonstrukciju... Ti tada još nisi svestan svoje pozicije kao kluba. Znaš da nisi top nivo, a sada da li si srednji ili bliže nižem nivou kvaliteta... E, sad, kako godine prolaze, a meni će naredna sezona biti peta u ABA ligi, vrlo dobro znam gde smo platežno, znam kompletno tržište, znam koji su realni ciljevi, šta možemo da dovedemo i kako da komuniciram sa svima. Pritom, imam sjajnog generalnog menadžera, koji taj posao radi sjajno sa agentima“.

Da li vas tržište i drugi klubovi teraju i koliko rano da krenete u proces skautiranja i pregovora?
“Vrlo brzo pravimo filter, već u januaru smo počeli da gledamo, tražimo, zovemo, pratimo, da pravimo planove... Ne prođe uvek kako si zamislio, mi smo želeli da svi ostanu, ali jasno je da ne možeš to uvek da uradiš. Dva su plusa. Prvi, svi stranci koji su došli u Igokeu otkako je Vuk Radivojević generalni menadžer, imali su nakon Igokee ogromne skokove u karijerama. Igokea kao klub ima dobru tradiciju dovođenja Amerikanaca koji su kasnije išli na viši nivo. Naravno, drugo je to što kroz moje četiri godine u ABA ligi, igrači na pozicijama 'jedan' i 'pet' imali su dobre sezone, pravili su dobre naredne korake. Brajs, Frejzer, Mur, Izundu, Votson, Karter... I agenti sada već sami nude igrače i spremni su možda na male ustupke, jer bi hteli da njihov igrač bude u Igokei“.

A, kako se vi kao trener snalazite u svemu tome?
“Prilagodili smo se kao tim, ne opterećujemo se oko toga šta je na višem nivou, znamo svoju poziciju u koordinatnom sistemu, koji su naši ciljevi i snalazim se lako, plivam lako u tome. Što se mene tiče, prve godine sam se mnogo nervirao, druge malo manje, a sada već znam kako stvari stoje. Imam neke okvirne datume, kada bih voleo da zatvorimo roster, tržište se menja, cifre skaču abnormalno i došli smo u situaciju da igrači na pozicijama 'jedan' i 'pet' koji odigraju korektnu sezonu, dobijaju sume koje su za njih zaista nemoguće. Naš budžet je jako dobar, poslujemo u okviru toga, svesni smo da moramo da budemo malo bolji kao tim, ako želimo bolje rezultate, da dopunimo roster gde treba“.

Da li u tom smislu ekipa treba da ima veću širinu?
“Mi smo kroz ovu sezonu videli neke stvari i naučili. Dosta dobro smo funkcionisali sa ovim rosterom drugi deo sezone, kada smo igrali jednu utakmicu nedeljno. Za narednu sezonu, ako uzmemo koncepcijski da je tim gotovo isti, uz pomenuta pojačanja, moraćemo da napravimo još neki dodatak, kako bismo izgurali period kada smo bili u Ligi šampiona. Bile su jako zahtevne i teške utakmice, plus putovanja, pa na sve to i druga pravila, sudije, lopte... Moramo da imamo više igrača, gledamo u smeru da oni, ako je moguće, imaju bar jednu godinu godinu igranja u Ligi šampiona. Zato je Najdžel bio jedan od prvih izbora, jer još nije skočio na viši nivo, što mislim da može da dostigne, odigrao je jednu sezonu – super. Znači, naviknut je na Ligu šampiona. Nije imao toliko obaveza u domaćem prvenstvu, to će kod nas imati period prilagođavanja, a u Ligi šampiona znamo šta može da se očekujemo od njega“.

Pošto veći deo tima ostaje na okupu, da li je realno očekivati da Igokea napravi rezultatski iskorak i koliko je zapravo to dobra podloga za ostvarivanje takvih ciljeva?
“Značiće dosta, svakom timu i mladom treneru treba vremena da igrači steknu poverenje u njega, da ga upoznaju. Naročito ako to nije šablon na koji su navikli dotad. Iskreno, tek sa pobedom u Ljubljani i na Kupu osetio sam da se napravila dobra konekcija između stručnog štaba i ekipe, da smo tog momenta svi kliknuli i stekli poverenje jedni u druge. To je period od sedam meseci. Sada imamo bazu, biće smanjen period upoznavanja i u sistem treba da uvedemo samo novajlije i tu će presudna biti uloga igrača koji ostaju, da nametnu intenzitet treniranja, ponašanja i igranja. Oni su zato bitni, jer će biti taj, važan faktor. Svi oni su imali dobre sezone, a verujem da mogu da budu još bolji, zato smo ih ostavili. Možda to bude tas na vagi u odnosu na timove koji će možda promeniti cele sastave. Imamo jednu petorku koja je sigurno igrala zajedno, a prošle godine u Splitu počela je petorka koja nikada dotad nije igrala zajedno. Dosta je važno kako ćemo uraditi pripreme, prošlog leta imali smo problema na poziciji 'četiri'. Znate da je Boriša došao kasno, uključio se, imali smo povrede visokih igrača, pa smo u ligu ušli spremni, ali ne dovoljno. Imaćemo dobre pripreme ove godine, nešto duže jer Evrobasket sve pomera, pa da tu prvu utakmicu dočekamo fizički, psihički i taktički spremni. Iz toga verujem da možemo da imamo bolju sezonu“.

DOK GLASANJE U ABA LIGI NE BUDE JAVNO...

Brajs Džons je završio još jednu izuzetnu sezonu u kojoj ste radili zajedno, imao je MVP statistiku, ali je nagrada izostala... Da li ste pričali o tome i kako vi gledate na to?
“On i ja imamo blizak odnos, izgradili smo ga vremenom ne samo zbog košarkaških relacija na terenu, već i van njega. Dosta puta smo pričali da smo jako sličnih životnih priča u košarkaškom pogledu, dosta potcenjivani. To i dan danas traje, zbog čega obojica uvek imamo izuzetnu motivaciju. Istovremeno smo navikli na neke stvari, tako da čim je krenulo glasanje za ovogodišnjeg MVP, on je na prvu rekao da je neće dobiti. Nije uopšte nikakve nade polagao u to, ima svoje razloge zašto je to tako“.

Često se komentarišu rezultati glasanja i da slika možda nije onakva, kakva realno treba da bude. Da bude svima jasno, Mekinliju Rajtu niko ne spori priznanje jer je imao odličnu sezonu, samo je utisak javnosti da su glasači opet zaobišli Brajsa Džonsa...
“Svako od nas različito gleda na sport, košarku i uticaj nekoga na tim. Kada dam svoje glasove, znam koji su moji parametri. Ako je trener godine Žakelj, kao što jeste, njemu sam dao glas njemu iz prostog razloga što je izvukao i više od maksimuma, mnogo više nego što je bilo ko očekivao i Budućnost je završila na prvoj poziciji. Kada govorimo o Brajsu, njegova sezona izvanredna, timska isto, odigrao je iznad očekivanja i učinio je saigrače boljim. Ljudi iz kluba i saigrači su očekivali da će on biti MVP, što nije bio. Stvar je ukusa i percepcije. Neću da ulazim u tuđe glave, ne mogu. Neću da kažem da ta glasanja nisu regularna, ali često nisu isključivo košarkaški okrenuta i ima raznih uticaja. Dok glasanja ne budu javna, neće biti ni 100 odsto merodavna. Kada svako bude morao da izbaci javno svoje glasove, onda možemo da polemišemo. Ne kažem sad ovo samo zbog Brajsa ili Mekinlija koji je odigrao izvanrednu sezonu i odveo Budućnost do prvog mesta, čime je zasluženo osvojio nagradu, ali opet... Ako gledamo samo statistiku, onda je možda Brajs više zaslužio, a onda – Budućnost je bila prva“.

Dosta je interesantna situacija u kojoj se Igokea i ceo region nalaze nalaze. Najavljeno je proširenje ABA lige u kojoj već imamo tri sigurna evroligaša, potencijalno i četvrtog ako Hapoel upliva u naše vode uz Kluž koji igra Evrokup. Region ima i dva tima u Evrokupu, još dva u grupnoj fazi i jedan u kvalifikacijama za Ligu šampiona... Reklo bi se da bi liga mogla da bude jako kompetitivna.
“Videćemo šta će biti... Ne pratim previše, verujem da će se ići u smeru proširenja i smanjenja utakmica zbog evroligaša, što je realno i očekujem da će se takmičenje deliti u dve grupe. Opet, svako ima svoje tržište. Mi imamo faktor Lige šampiona koju igramo, plus treba da imamo pet igrača iz BiH. Samim tim, naši ciljevi ne mogu da budu slični maltene ni sa kim, jer to mi je odrednica za dalje. Ne mogu da imam 15 srpskih igrača, opet znaš kako ćeš strance da kontrolišeš. Mi smo tu, plivaćemo u tim okvirima kao i sada. Tokom priprema i prijateljskih utakmica samo sam okrenut samo svojoj ekipi. Nemaš ti tu vremena da razmišljaš o tome ko se kako pojačao i gde ćemo mi tu sada da se ubacimo. Svako ima svoje ciljeve. Desi se, naravno, da nekada gledamo iste igrače. Recimo, mi smo prošle godine takođe gledali Rasira Boltona, ali se onda pojavio Spartak sa višom ponudom. Otišao je tamo i sve okej. Moj majndset je da me konkurencija tera da budem bolji. Radujem se što će ABA liga biti jača, što je Bosna u ABA ligi, jer će nas sve to terati da budemo bolji. Sve promene koje se dešavaju, nadam se da li će doneti boljitak. Sad, ne možemo da pretpostavimo kako će to sve da izgleda, moje su samo pretpostavke. Znamo šta Kluž donosi, a Beč... Ne mogu da kažem da ne znam, gledao sam tu ligu zbog nekih igrača koje sam razmatrao, ali nemam percepciju toga da li će oni pojačati ligu ili ne“.

Svakako, dobra je stvar što će liga imati toliko učesnika evropskih takmičenja...
“To je definitivno jako dobra stvar. Meni je to posebno drago, voleo bih da bude i deset klubova koji igraju Evropu. Studentski Centar se takođe prijavio da igra kvalifikacije za Ligu šampiona, Spartak i mi smo u Ligi šampiona, imamo dva učesnika Evrokupa, tri u Evroligi... Voleo bih da ih ima i više, jer ta Evropa te tera da budeš još bolji. To bi onda još i više povećalo kvalitet lige, ali i želju igrača da dođu ovde, a treneri bi napredovali“.

REZULTATE ILI POSLEDICE TRENDA SA KOLEDŽIMA VIDEĆEMO NAREDNIH GODINA

Nenad Stefanović (©MN Press)

Kada govorimo o spletu događaja u domaćoj, regionalnoj i evropskoj košarci, sada tu imamo i prisustvo koledža koji daju ozbiljne sume novca. Dosad smo godinama gubili najbolje pojedince, sada ostajemo sve više i bez onih, najtalentovanijih...
“Nadam se da će početi i trenere da uzimaju i da će ih plaćati isto toliko“, smeje se Stefanović i nastavlja:
“Čini mi se da Amerikanci to neće dozvoliti, nisu glupi... Ubrzani trend, čije ćemo benefite ili štetu videti narednih godina. Niko ne može da osuđuje momke što biraju koledže. Kada pričamo sa nekim igračem, što je isto lekcija koju naučiš vremenom, on te odbije, a ti smatraš da si mu dao dobru ponudu i da je to za njega ispravan korak, posle komentarišeš zašto te je odbio. Niko od nas ne zna ličnu, porodičnu situaciju nekog igrača jer opet, možda neko ima egzistencijalne probleme, možda mu porodica malo zarađuje i očekuje se od njega da donese pare kući... Mi to ne znamo. Nadam se da su naši momci odabrali prave sredine, da će samo napredovati, to će nas u narednim godinama pratiti, zato i mi moramo da napravimo neke korake. Videli smo da Španci prave ligu za mlade igrače, videćemo da li će i koliko to pomoći. Prevelike su pare, zaista. Da mi je neko pre pet godina rekao da će Ilinois da ima petorku sastavljenu od Evropljana, ne bih mu verovao. Ne mogu da verujem da se to desilo. Ne mogu da dajem nikakve prognoze, nije problem kada igrač ode iz, uslovno rečeno, manjeg kluba, ali kada ode iz Reala, Barselone, Zvezde i Partizana, onda je to ozbiljna stvar. Ako klubovi sa tim brendom, tradicijom i kvalitetom ne uspeju da zadrže mlade igrače, možete misliti koliko će teško biti Borcu, Krki i drugima...“

Kako vi gledate na ceo razvoj događaja na globalnom nivou, naročito sa uplivom koledža?
“Mene sve to, iskreno, plaši. Vidim i sada, kada gledam neke momke od 24-25 godina koji treba da se vrate sa koledža ovde, pa kažu cifre za koje su igrali i to traže ovde... Ja samo kažem: 'Super je to, ali ti si u Evropi niko i ništa, igrao si na koledžu sa dve, tri, četiri godine mlađima od sebe, za te pare koje ti tražiš, imam trojicu igrača ovde koji su mi ove sezone doneli 15 pobeda'. Moraće i oni (igrači) tome da se prilagode. Opet, istorija nas je naučila da nije mnogo igrača koji se vraćaju s koledža, u poslednjih 20 godina, napravilo vrhunske karijere. Imamo Petruševa sada i Radenovića iz starijih generacija. Svi ostali su srednji nivo ili ispod toga. Plavšić je najsvežiji primer, Ristić nešto ranije... Istorija nas je naučila da nismo baš videli mnogo vrhunskih karijera posle završenog koledža. Videćemo, ima sve svoje benefite i štete, ali prave posledice ili rezultate videćemo za nekoliko godina, da vidimo gde će se recimo Mihailo Petrović vratiti posle koledža, braća Ivišić, Andrej Kostić i ostali... Ne mogu svi u NBA, to je jasno. Da li će biti bolji ili lošiji kada se vrate, to je pitanje“.

Kao trener koji voli da radi sa mladim igračima, da li će novi trend dovesti i reprezentacije potencijalno u problem? U narednom periodu naše mlađe kategorije igraće zvanična takmičenja, a recimo imamo situaciju da neki momci sa koledža možda neće doći u nacionalni tim...
“Biće specifično, sigurno. Ljudi sa koledža, koji daju toliki novac, sigurno neće tek tako da puste igrača da bude mesec-mesec i po dana na pripremama i turniru, jer postoji opasnost od povrede. To su stvari koje treba da budu regulisane. Dosta se sve svodi na karakter mladih momaka. Koliko znam, niko ne može da ti zabrani (da igraš za reprezentaciju), ali može da ti sugeriše. Ako imaš samopouzdanje i uverenje, želiš da igraš za reprezentaciju, reći ćeš da dolaziš, igraćeš i izborićeš se posle za svoje mesto pod suncem. A, ako nećeš da rizikuješ, onda ćeš odbiti. Nažalost, verovatno će sve ovo imati uticaja. Tokom poslednjih deset godina pokazalo se da je taj momenat najviše izražen u U20 reprezentaciji. To je ujedno i najopipljivije takmičenje, jer je to prelaz iz juniora u seniore. Posle te generacije se dosta njih izgubi, dosta ode na koledž. Verujem da će se opet tu najviše osetiti ti gubici. Opet, nadam se da će U16, U17 i U18 selekcije ostati u najjačim sastavima. Ovo ostalo, biće verovatno problematično sa kvalitetom i odzivom. Eto, recimo, sjajno je bilo u kvalifikacijama A reprezentacije, videli smo dosta mladih momaka. A, šta ćemo za naredne kvalifikacije? Da li će koledž da pusti svoje igrače preko pola sveta, da odradi tri treninga, uz dve utakmice i da se vrati? Mislim da ne. Oduzmite sada momke koji su bili u 'prozorima' i koji sada neće biti tu, ko će da nam igra? Biće uticaja, definitivno. Samo, utisak je da sve to još nije definisano kako treba, evropska košarka se nije zaštitila, a ni Srbija, koja mene najviše zanima. Recimo, ako Srbija ne bude imala plejmejkera za sledeće utakmice kvalifikacija, da li će Ilionis pustiti Petrovića? Realno je da neće... O tome je možda trebalo ranije razmišljati, sada smo u pat poziciji jer oni (koledži) već imaju unapred spremljene planove“.

Ako uzmemo sve to u obzir, da li je i kako trebalo da reaguju svi u Evropi, jer je jasno da su Amerikanci ovo sve planirali dosta unapred?
“Amerikanci su tu gde jesu iz milion razloga. Vidimo zašto su NBA i koledži najbolje organizacije, imao sam tu priliku i čast da osetim taj svet. Tu su jer razmišljaju o svemu unapred. Zašto su Španci u Evropi, tu gde jesu, ne samo sa rezultatima koje prave, već i odlukama koje donose? Videli ste da će pored lige za mlade, napraviti i neku vrstu B selekcije. Oni su se prvi svega toga setili. Vidimo njihove klubove u završnicama svih klupskih takmičenja, trenere takođe. Oni razmišljaju unapred. Da li ostatak Evrope ili mi u Srbiji razmišljamo unapred? Ne verujem. Reagujemo tek kada se neke stvari dogode. Nešto moramo da uradimo, Saša Đorđević je pokrenuo inicijativu koja je sjajna, da se te stvari regulišu. Kod nas se u Evropi sve svede na borbu između ovih i onih, nemamo zajednički cilj“, analizira mladi stručnjak i produžava misao:
“Stalno se vraćam na to da igramo jednu ligu sa jednim loptama, pravilima i sudijama, pa drugu sa drugim... Ne možemo ni to da uredimo da bude sve isto, nego uvek neka preplitanja. Moglo je sve ovo da se predupredi, ali i ja sam samo trener. Može dosta stvari da se promeni, kako bismo svi bili bolji. Ne treba da tražimo izgovore, ne treba da gledamo stalno druge... Španci su, objektivno, ispred svih u Evropi u svemu. Oni su učili od nas, meni je okej da sada učimo od njih. Imamo i druge lige koje rapidno napreduju, Nemci između ostalih. Takođe mi je okej da i od njih učimo. Mi i dalje imamo ego i sujetu, stalno se podsećamo uspeha od pre pet, deset, dvadeset godina. Košarka je danas i šta će biti sutra. Prošlost nikog ne zanima. Možemo da se pomerimo i napredujemo u mnogim stvarima“.

Dao je naš sagovornik i konkretan primer.
“Mene je nenormalno obradovala vest, za koju verujem da je tačna, da ćemo videti promene u juniorskoj ligi i da će se ona igrati po uzoru na pionirski rang što je po meni sjajno“.

EL LICENCE NEĆE SMANJITI KOMPETITIVNOST ABA LIGE

Maločas ste pomenuli borbu koja neprestano traje u Evropi, sada imamo i novi oblik borbe, a to je za prevlast u klupskim takmičenjima sa najavljenim ulaskom NBA Evrope. U nekim formalnim i nezvaničnim razgovorima može se čuti da je Evroliga sada povukla neke ishitrene poteze, pod pritiskom moranja zbog potencijalnog dolaska NBA Evrope.
“Tako deluje sa strane, počev od višegodišnjih licenci, da bi se takmičenje donekle zaštitilo. Ulazak NBA na evropsko tržište bi definitivno neke stvari promenio, a koliko imam informacije to će se desiti sledeće godine 99 odsto. Imam osećaj da će Španci biti ti koji će napraviti prvi korak, preseći vrpcu i otići u nekom drugom smeru. Meni je zdrava konkurencija u redu, ako se definišu svi uslovi i tržište dobro sredi. Ako pogledate, imamo Evroligu koje je top takmičenje, dok Liga šampiona izuzetno brzo raste. Sada su neki timovi iz Evrolige i Evrokupa prešli u BCL, to je kompetitivno takmičenje sa umerenijim brojem utakmica, kroz više faza, sa Fajnal forom. Evroliga i to navodno želi da promeni. U Evrokupu već pre početka sezone znamo tri-četiri tima koji će se boriti za vrh i jako je malo prostora za neko iznenađenje. Dese se, ali na kraju znamo ko napada vrh. U Evrokupu sve je manje timova koji žele da naprave iskorak. Imamo i FIBA Evropa kup koji malo ko gleda i razmatra, a imali smo ove sezone finale PAOK – Bilbao, gde je sve prštalo, ludilo utakmice. E, sad, gde će tu da uđe NBA i šta će sve da se promeni, videćemo. Verujem da će određeni broj evroligaša hteti da uskoči u to takmičenje. Biće dobra borba naredne sezone (za timove). Evroliga je uradila sve što je uradila, verovatno je htela malo da se zaštiti, u tome je zasad uspela. Bio bih začuđen da NBA dođe u Evropu i da Real Madrid kaže da će ostati u Evroligi. I da onda Barselona krene odmah za njim. To me ne bi iznenadilo“.

Imali ste svoje iskustvo sa NBA svetom kroz Letnju ligu. Da li razmatrate mogućnost ponovnog odlaska?
“Pošto sam se odlaskom u Igokeu prvi put odvojio od porodice, deset godina sam bio trener u Srbiji i Beogradu, što je retka privilegija, na porodičnom sastanku odlučeno je da ove godine ne idem u SAD. Baš smo se uželeli jedni drugih, prvi put sam u situaciji da imam kompletno jun i jul slobodno. Imam u planu da obiđem neke seminare, imao sam i pozive za neka dva seminara, ali ispostavilo se da su se termini poklopili sa našim odmorom koji smo već uplatili. Zato sada ide odmor, pa pripreme, spremanje ideja, jer znam šta nas sve čeka. Prvi put imam i ugovor za naredne dve sezone, pa imam tu stabilnost i nisam u nervozi. Ovog leta preskačem odlazak tamo, što ne znači da ne bih voleo da odem sledećeg leta. Bilo mi je super iskustvo. Najveća suština tamo je da pogledaš nečiji pripremni period. Tako najbolje učiš. Ako uzmeš jednu-dve stvari, dobra je stvar, jer drugačije ne možeš ni da gledaš te stvari, kada imaš posao. Kada sam bio pomoćnik u OKK Beogradu, Vlade Jovanović je bio trener u Megi i onda sam mogao da idem i gledam kako on radi neke stvari, ali opet ne mnogo. Amerika i ti seminari su maltene jedina opcija da ne remetiš svoje obaveze i da ideš da učiš. Ako bude SAD narednog leta, moraću da vodim porodicu kolektivno, da se i tamo družimo i učimo zajedno“.

Kada već pričamo o Evroligi, kako gledate na činjenicu da su beogradski večiti kupili trogodišnje licence?
“Ljudi ovde najviše prate Zvezdu i Partizan, ljudi ih ponekad mnogo osuđuju bez razloga. Mogu da napravim određenu komparaciju sa Igokeom. Dosta igrača sa kojima smo pričali pita – šta igraš? Ti kažeš ABA ligu i BCL. Onda te pitaju – da li ste grupa ili kvalifikacije? Onda ti odgovoriš da treba da osvojiš titulu, da bi bio grupna faza. On kaže da je to u redu i da se javite kada osvojite titulu i dobijete garanciju da igrate grupnu fazu. Sve je to legitimno. Zvezda i Partizan godinama jure igrače, svi pričaju, a suština je da do 5. juna maltene nisu znali šta igraju. Okej, zna se nešto nezvanično, ali nije lako iz pozicije kluba da pričaš sa igračima i kažeš im da ćeš verovatno da igraš Evroligu. I onda igrač potpiše, a ispostavi se da nisi ipak u Evroligi, i šta onda? Licence će definitivno mnogo pomoći, posebno za dovođenje stranih igrača. Drago mi je što neće platiti licencu onoliko, koliko se prvobitno pričalo (5.000.000 evra godišnje pr. au), što opet govori o poziciji Evrolige“, priča Stefanović i ukazuje na sledeći detalj:
“Da li će prisustvo licenci smanjiti kompetitivnost ABA lige ili će se otvoriti prostor da se mešaju karte? Ne verujem u to, iskreno. Imamo taj žar uvek, šta god da je. Imali smo završnicu ABA lige, sada Superlige. Budimo pošteni i recimo to da Budućnost ne bi igrala Evroligu da je osvojila regionalno takmičenje. Ne vidim kako bi se to desilo. I pored toga nije nedostajalo žara. Partizan je već znao da ima licencu pa je ginuo do kraja da pobedi i osvoji. Verujem da će na nivou ABA lige moći da prave prostor za igrače kojim treba minutaža, pa će nekog istrpeti više, da bi onda one tamo godine imao veću ulogu u Evroligi. Takođe, značiće i zbog pravljenja rostera na duže staze. Bili smo svedoci toga da su se rosteri pravili za jednu godinu. Partizan je napravio prošlog leta promenu celog tima, deluje da će Zvezda sada promeniti 80 odsto tima. Ovo sada kupuje mir, da se prave neke duže priče. Ostalo je na njima, jedni i drugi imaju jake sportske sektore“.

IZUNDU? TAKVIM MOMCIMA MORA DOBRIM DA SE VRATI

Izundu i Stefanović (©MN Press)

Jedan od igrača za koga se govori da je dogovorio transfer u Crvenu zvezdu je Ebuka Izundu. Vi sa njim imate iskustvo rada u FMP-u, pa ste i te kako pozvani da govorite o njemu kao ličnosti i igraču, odnosno šta to donosi Zvezdi?
“Prvo, on je fenomenalan momak, iz specifične životne priče. Veliki radnik, jedan od onih kojim kažeš šta se radi i on samo klimne glavom i nema dalje polemike. Dosta je bitno, kada radiš sa igračima, očekuješ neku zahvalnost. Sad, ti možda pomisliš da si nekom pomogao dosta, a on možda misli da mu nisi pomogao ništa. Pa je možda potrebno vreme njemu da shvati da jesi ili tebi da si možda mogao da mu pomogneš više. On je jedan od retkih, mogu da se pobroje na prstima jedne ruke, koji su pokazali zahvalnost prema klubu i meni kao treneru. Takvim momcima mora da se vrati dobrim. Ako neko ode iz kluba i svima kupi poklone, vratiće mu se dobrim zato što je bio takav čovek. Evo, Ebuki se to vraća sada“.

Kakvo je vaše iskustvo bilo sa njim kao igračem?
“Imao je težak početak u Evropi, dobijao je otkaze u Strazburu i Betisu u jako kratkim vremenskim rokovima. Bila mu je i jako nestabilna situacija u FMP-u, ceo prvi deo kada je došao i moju prvu polusezonu. Realno, igrao je na nivou ispod onog koji smo očekivali. Neki drugi momci su tada izneli teret, a on je posle svega uhvatio dobar ritam treninga, kontinuitet igranja. Imao je sezonu u Oldenburgu, odličnu sezonu u Galatasaraju. Sada je došao na određeni nivo i neke stvari koje su bitne za poziciju 'pet' sada je stabilizovao. Mislim na kontrolu skoka, zaštitu reketa, odbranu od pik'n'rola, napadački završnicu oko obruča, izvođenje slobodnih bacanja... Vertikalan je, to je ono što Evroligi treba. Znajući pristup trenera Sfairopulosa, to je ono što njemu prija, da i ljudski deo bude ispoštovan. Verujem u njega dosta, iako možda ima i drugačijih mišljenja. Iz pozicije igrača uloge, ne glavnog u timu, imaće dobar doprinos na nivou Evrolige i ABA lige“.

Da se vratimo samo malo unazad. Sa licencama ABA liga je izgubila prohodnost u Evroligu. Imamo takmičenje bez višeg cilja izuzev prestiža osvajanja titule, ali opet ligu koja donosi ozbiljan kvalitet i mogao bi da bude još veći ako se potvrdi ulazak novih timova, plus nagradni fond... Gde to sve stavlja srpsku klupsku košarku, odnosno pre svega domaće prvenstvo o kojem pričamo najviše kada dođe završnica sezone?
“Što se tiče ABA lige, to je najbolja liga koju imamo i to je nivo iznad svih domaćih liga koje imamo, bez diskusije. To je takmičenje koje svi žele da igraju i budu u njoj, bez obzira što ne donosi izlaz u Evroligu, ali kompetitivna je, svaka utakmica je jako teška, igrači žele da budu u njoj, kao i treneri kojima je to čast. Znate kako gledam na to... Imali smo sada završnice liga, Real – Valensija u Španiji gde je sve pucalo od kvaliteta. Titula ni tamo ne donosi ništa, osim trofeja i zna se unapred ko šta igra naredne sezone. Imate poljsku ligu, Lublin – Legija gde je bilo 3:3 u seriji, gori sve u sedmoj utakmici. Šest od sedam utakmica, pet je završeno u tri do pet razlike. Bosna – Igokea, puna hala Skenderija, tenzija, konflikti između igrača, nervoza, slavlje nakon pobede, osvaja se trofej koji znači. Ovde je utisak da je sada to sve na nižem nivou svega, opet vidimo da je momcima iz Spartaka i Partizana bilo stalo da pobede. Možda su samo igrači Zvezde igrali sa malo manjom ambicijom, to se videlo. Meni smeta što se cela priča kod nas samo svodi na to kakav nam je KLS, gde je naša košarka i vidi kakva nam je završnica prvenstva“.

MNOGO TOGA MORA DA SE PROMENI U SRPSKOJ KOŠARCI

Šta je to još, na šta treba da obratimo pažnju?
“Ispod toga (KLS) ima toliko stvari koji su, da tako kažem, veći problemi. Evo, napokon se sistem juniorske lige menja i drago mi je da su novi ljudi u Savezu to prepoznali. Verovatno bi i kadetsku ligu trebalo menjati, jer to je neki sistem u kojem igraš kvalifikacije 25. septembra, na život i smrt. Zamislite samo pritisak na tu decu, na trenera koji radi za male pare... Evo, Zvezda se ove sezone nije ni kvalifikovala za Jedinstvenu ligu, iako ima super trenera, talentovane momke, ali je došlo sve prerano. Da li Zvezda treba da igra Jedinstvenu ligu? Naravno da treba. A, onda imaš FMP koji je krenuo od nule i postao šampion Srbije. Znači, može, ali nekom treba više, nekom manje vremena. Imamo poziciju trenera, ali srećom imamo neke nove puteve koje su otvorili neki mladi treneri i to je sjajno. Na tome treba da se radi“, kaže Stefanović i dalje ističe:
“Koliko imamo profesionalnih trenera na nivou reprezentacije na nivou cele godine, a koliko ih radi možda na mesec ili dva? Kakav nam je sistem u B ligi, da li treba liga da se malo skrati, a da se pojačaju Prva i Druga srpska liga. B liga je proširena posle korone na 16 timova, svake sezone ispadaju po četiri ekipe koje zajedno imaju deset pobeda... Toliko ima stvari da se rešavaju, a sve nam se svodi samo na priču kakav nam je KLS i sistem. Sistem je takav – kakav je, uslovljen igranjem timova u ABA ligi. Opet, iako neki timovi pričaju slično, znam da 80 odsto ekipa u KLS ni ne želi da igra Superligu, zato što mora da plaća igrače još mesec dana, plus smeštaj, hranu... To su objektivni razlozi, ne kažem da oni imaju novac, a neće da plaćaju. Voleo bih da sve ovo što sam pričao da sredimo, a onda će verovatno i KLS, samim tim, da se sredi kad se kvalitet podigne. Da li bi bilo lepo da Zvezda, Partizan i svi ostali igraju na kraju neku novu ligu? Bilo bi... Opet, vidimo da sada nema ljudi... Duga je sezona, odigra se sezona puna naboja i onda dođe KLS, pa gledaš nešto što si gledao već deset puta u sezoni. Meni su utakmice u KLS, kvalitet je dobar, imamo jedno iznenađenje u Spartaku. Siguran sam da, ko god da osvoji, znaće da proslavi titulu. Svaki trofej je bitan, šta god drugi pričali. Bio sam deset dana srećan što smo postali prvaci Bosne i Hercegovine, iako neki možda misle kako je lako... Hej, osvoji ti trofej i sve super“.

Umesto zaključka...
“U srpskoj košarci mora dosta toga da se sredi, a stvar koju malo ko pominje jeste da je KLS ove godine bila 30 odsto slabija nego prošle sezone, a naredne će biti još 30 odsto slabija. I sad, krivci su ovi ili oni što neće da igraju. Nije fer razmišljanje. Klubovima nije lako, Spartak i FMP su čekali mesec dana da igraju, ja kada sam bio u FMP-u čekali smo 45 dana. Niko nije pitao kako je nama. A, mi smo hteli da igrali takmičenje sa osam ili četrnaest utakmica, ali klubovi iz KLS-a su rekli da im je mnogo, pa da igramo manje. Znači, mi hoćemo, a oni neće“, zaključuje Stefanović opširan intervju za Mozzart Sport.