INTERVJU - Skariolo: Teodosić je genije, vidi muvu u letu! Sa Španijom smo počeli da gradimo pre osam godina

Nekadašnji šampioni Evrope Partizan Mozzart Bet i Virtus Bolonja ponovo dele najveću kontinentalnu pozornicu. Crno-beli su se vratili u elitu posle osam godina, Bjankoneri posle čak 14. Prošli su kroz teške trenutke, ali im je dubok trag koji su ostavili iza sebe tokom slavnih dana pomogao da se vrate na pravi put. Ponovo su tamo gde pripadaju. Večeras (20.30) će prvi put od 2003. godine ukrstiti koplja u Evroligi, a u srži njihovog okršaja naći će se duel velikih košarkaških umova Željka Obradovića i Serđa Skariola.

Četvrto kolo Evolige tako je u Beograd dovelo vicešampiona Italije, ali i aktuelnog evropskog i svetskog šampiona. Kako u razgovoru za Mozzart Sport kaže, put ga je u glavni grad Srbije doveo prvi put od 2014. godine kada je vodeći Baskoniju delio megdan sa Crvenom zvezdom.

Punih sedam godina nije bio deo evropske klupske košarke. U međuvremenu je osvojio dva evropska i jedno svetsko zlato sa reprezentacijom Španije i bronzu na Olimpijskim igrama u Riju. Postao NBA šampion kao član stručnog štaba Toronto Reptorsa, a pre nekoliko meseci podigao i trofej Evrokupa sa Virtusom. Vratio velikana sa Apenina gde mu je i mesto.

„Moramo da budemo skromni i da kažemo da je najpre vrlo važno za ova dva tima da su se vratila u Evroligu. Kada budemo napredovali sa procesom rekonstrukcije moći ćemo da počnemo da pričamo da je bitno i za Evroligu. Vidim da je Arena u Beogradu puna, mi s druge strane imamo daleko više problema po pitanju dvorane. Krećemo se iz stare koja je manja, do novije. Nemamo najboljiu situaciju po tom pitanju. Mislim da je to ključna tačka u izgradnji Virtusa i nakon toga nam ostaje samo da pomognemo timu da napreduje. Dug put je pred nama, kao i pred Partizanom. Borimo se da budemo u grupi timova koji će imati šansu da se domognu plej-ofa iako znamo da će biti veoma teško. Kada se borite, nikada ne možete da znate, jedna pobeda manje ili više može da odlučiti“, počinje razgovor za naš portal jedan od najuspešnijih stručnjaka u istoriji reprezentativne košarke.

Posle osvajanja drugorangiranog takmičenja Starog kontinenta, bilo je potrebno napraviti određene promene za iskorak ka Evroligi.

„Glavna razlika između Evrokupa i Evrolige je u fizičkom aspektu i dubini rostera. Prilagođavamo se, nismo se još u potpunosti prilagodili. Moramo da budemo u stanju da igramo 40 minuta na visokom nivou i u visokom intenzitetu. Nismo još to dostigli. Imamo veliki broj novih igrača. Nekoliko se vraća iz povreda poput Teodosića i Žetea, Šengelija je još povređen. Kasnimo, moramo da učimo i to brzo, jer svaka utakmica u Evroligi kod kuće, a posebno na strani je kao mali Mont Everest na koji moramo da se popnemo. Moramo da budemo spremni za veoma zahtevne zadatake, kako bi to uspeli da izvedemo".

Serđo Skariolo (©Starsport)

Kao glavne vrline Partizan Mozzart Beta izdvaja kontinutet rada, karakteristike koje krase sve Obradovićeve timove, ali i jezgro kvalitetnih pojedinaca na koje se trofejni srpski stručnjak najviše oslanja na početku sezone.

„Čini se da je tu i dalje veliki broj igrača koji je bio na okupu prošle sezone, šest ili sedam, možda i više. S druge strane, to je Željkov tim. Igra agresivno, čvrsto u odbrani, trudi se da igra timski u napadu. Nedostaje im par igrača, imaće kasnije veću dubinu u rosteru, ali trenutno se oslanjaju na kvalitetno jezgro igrača koje ima veliku minutažu i to daje jasniju sliku identiteta tima. Osam ili devet igrača koji najviše igraju poseduju ozbiljno iskustvo i to su veoma nadareni i talentovani igrači“, kaže Skariolo, trener poznat i po tome što je sa reprezentacijom Španije zabeležio nezapamćene rezultate.

Čak i pre tri godine na Mundobasketu Crvena furija nije smatrana jednim od glavnih favorita za najsjajnije odličje, a ipak je završila na vrhu postolja. Pred početak Evrobasketa spisak su mu krojile i povrede, ali je ipak proveo Španiju prvu kroz cilj. Sve to u procesu smene generacija.

„Dočekali smo turnir kao osmi na listi favorita, tako da je razlika između očekivanja i krajnjeg rezultata bila verovatno najveća u istoriji Evropskih prvenstva. Istovremeno, osetio sam da je napravljen veliki korak u smeni generacija. Radili smo na tome prethodnih godina. Pre sedam-osam smo počeli sa stvaranjem piramide, sistema koji se kreće od pionira, pa sve do prvog tima. Radili smo mnogo sa određenom grupom igrača tokom FIBA prozora, iako ne želim da ulazim u debatu da li su prozori dobra ili loša stvar. S ozbirom da postoje, iskoristili smo ih da razvijemo grupu koja je u početku brojala 13-14, pa sve do 30 igrača, koji su vremenom postali ključni. Javnost verovatno nije upoznata sa većinom tih momaka, ali na kraju su se osetile posledice napornog rada, uloženih sati, pa i teških trenutaka. Kada želite da napravite pravi i disciplinovan sistem, nekim ljudima u određenom trenutku morate i da saopštite da nisu više njegov deo, govorim naravno i o trenerima. Sada vidmo plodove rada i napravili smo veliki korak ka smeni generacija. Svestan sam da je ovo jedinstevna situacija, verovatno ćemo na narednom takmičenju biti šesti ili sedmi favorit, ali kada radite zajedno i kada stvarate tim, mentalitet i kada se igrači upoznaju sa sistemom, dele određene vrednosti, provedu godine zajedno, konačan rezultat je uvek veći od individualnog kvaliteta ili talenta“.

Lider šampionskog tima bio je iskusni Rudi Fernandez. Ni u poznim igračkim godinama nije pomišljao da ostavi drugove iz državnog tima na cedilu. Ostavljao je i poslednju kap znoja na parketu, vodio primerom.

„Ima takmičarski mentalitet koji sam retko imao prilike da vidim u igračima, a dugo sam tu. On vodi tim, čak i kada ne igra mnogo, na terenu i van njega. Radi strašno bitne stvari u odbrani, baca se za loptu, pa završi u trećem redu na tribinama, preuzima rizike. Gotovo da nije mogao da igra u finalu zbog povrede. Način na koji on vodi primerom i na kom nivou, to nisam video u životu. A nije bio taj tip igrača ili osobe. Više je bio klinac koji će večno ostati mlad. Ljudi jednostavno shvate da im se uloga menja i sposobni su da se prilagode“.

Četvrto evropsko zlato sa Španijom osvojio je sedeći na dve klupe. Nastaviće da vodi Virtus i Crvenu furiju sa najvišim mogućim ambicijama, a italijanski klub mu je izašao u susret pred naredni FIBA prozor. S ozbirom da će evropski prvaci gostovati u Italiji u okviru treće runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, omogućeno mu je da se sa reprezentacijom priprema u Bolonji.

„Smatram da nismo u poziciji da bismo mogli da budemo podeljeni. To je dokaz dobre sinergije dve institucije, koja je na papiru mogla da bude u konfliktu. U mom ugovoru je jasno stajalo da moram da budem uz državni tim. Virtus je to potpisao, prihvatio i našli smo se na pola puta kako bih mogao da budem sa oba tima tokom utakmica, iako još ne znamo da li će se odigrati istog dana. Situacija je veoma delikanta“.

Nije ipak jednostavno uskladiti klupske i reprezentativne obaveze.

„Mnogo sam više zabrinut za zdravlje igrača. Moramo da pronađemo način da stvorimo harmoničniji sistem. To je glavni problem. Na kraju dana, igrači su na prvom mestu i želite najbolje uvek na terenu. Ne kažem da samo vrhunski moraju uvek da budu na parketu, NBA igrači neće nikada biti tu tokom sezone. Moramo da budemo ponosni onim što imamo u Evropi, da to vrednujemo kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou. Sećam se da smo 2017. godine osetili da će ova situacija sa kvalifikacijama bez igrača iz Evrolige i NBA biti veoma zahtevna po pitanju vizije i rukovođenja. Odlučili smo da verujemo igračima iz drugog plana, da pokušamo da napravimo tim od njih, da im pomognemo da napreduju. Nismo mogli ni da zamislimo da će osam igrača iz te grupe postati prvaci Evrope. To je bila velika nagrada, ali najbitnije je da su postali deo državnog tima, da smo ih uveli u dinamiku i da se osećaju delom porodice“.

Serđo Skariolo (©Starsport)

Pre mesec dana postao je po četvrti put prvak Evrope. Vodio 12 igrača do sjajnog uspeha. Sada ga čeka četvrto kolo Evrolige. Sezona je već uzela maha. Raspored je nemilosrdan, takmičenja se gotovo spajaju i sve je manje prostora za odmor igrača.

„Mislim da postoji nešto veća volja da se to reši. Smatram da su ljudi postali svesni da situacija dolazi do krajnjih granica koje ne smemo da pređemo jer će biti izuzetno štetno po sve. Osećam da se stvara atmosfera i razumevanje i da ćemo doći do tačke kada ćemo shvatiti da po pitanju putovanja, napora, rasporeda, metodologije treninga ne smemo uzalud da trošimo ni gram energije. Kao u NBA. Tamo je raspored još intenzivniji, ali važnost utakmica tokom ligaškog dela sezone varira, uslovi oko timova su konzistentni i na visokom nivou. Nismo još na tom nivou i to moramo da dostignemo“.

U Virtusu je dobio priliku da sarađuje i sa proslavljenim srpskim košarkašem Milošem Teodosićem. Iskusni plejmejker je imao određenih problema sa povredom na početku sezone, ali se vratio u stroj i već upisao par nastupa u Evroligi.

„Određeni put je još pred njim, radi kako bi pronašao pravu formu, ali najbitnije je da je zdrav. Sada ćemo mu dati određenu minutažu, ali jasno je da on nije tip igrača kojeg možete da opteretite i koristite na svaka dva dana sa po 30 minuta u igri. Njegova veština, vizija, kvalitet dodavanja, kapacitet koji mu omogućava da uvek bude korak ispred mi sugerišu da moram da ga držim na parketu, ali moramo da vodimo računa o njegovom zdravlju i napravimo balans kako bi iskoristili njegov talenat na pravi način, ali i kako ga ne bi preopteretili jer to može da se pretvori u povredu i o tome moramo da vodimo računa“.

Nedavno je o Milošu u superlativima pričao njegov saigrač iz Bolonje, talentovani reprezentativac Italije Nikolo Manion. Svestan je i Skariolo koliki Teodosić ima uticaj na saigrače, kao na terenu, tako i van njega. Ističe ipak da svojim izabranicima poručuje da ne pokušavaju da ga kopiraju. To je nemoguće.

„Ima veliki uticaj. Ne samo u smislu da vodi primerom. Igračima pokušavam da objasnim da nisu Miloš, da ne pokušavaju to da budu jer će nastati haos. Od njega moraju da nauče kako da zadrže taj nivo koncentracije. Posebno mlađi igrači. On je u stanju da vidi muvu u letu u najudaljenijem mogućem uglu jer je toliko svestan situacije i ima mogućnost da oseti igru. Vidi stvari pre nego što se dogode. Njegova koncentracija, proučavanje igre, analiziranje… Naravno, nije najbolji defanzivac, ali njegove opservacije po pitanju odbrane i taktike su na najvišem mogućem nivou, iako mu telo ne pomaže da bude vrhunski defanzivac. To igrači moraju da nauče, a ne dodavanja bez gledanja koja su jedinstvena za takvog genija i ne možete ih imitirati.“, zaključio je Serđo Skariolo u razgovoru za Mozzart Sport.

Pišu: Đorđe MATIĆ i Nikola MILORADOVIĆ