Iskreni Dino Rađa: Garantujem da bismo Stojko i ja sad tukli Rumuniju bar četvrtinu! Sistem je devastiran, problem hrvatske košarke star je 20 godina

Ivica Skelin je bivši, Hrvatska je na novom početku, a posle bruke protiv Holandije i Rumunije na površinu je isplivala prava istina - Kockasti odavno nisu košarkaška nacija. Bar ne u tom smislu da mogu da izgrade reprezentativni sistem kako valja, uprkos kvalitetu koji postoji. 

Mnogi su pored nedovoljno iskusnog i poznatog Skelina želeli da vide leđa i vodećim ljudima hrvatskog Saveza - Dinu Rađi i Stojku Vrankoviću - koji su takođe označeni kao veliki krivci najsvežije reprezentativne katastrofe. Zbog toga je legenda hrvatske i svetske košarke u brutalno iskrenom intervjuu za Index govorila o svim problemima hrvatske košarke. Od "A" do "Š". Mi vam iznosimo odlomke iz podužeg razgovora i savetujemo da pročitate i original-
„Naravno da mi je to palo na pamet, ali odlučili smo da ostanemo. Ko zna šta se može dogoditi, ali barem za sada nemam nameru da dam ostavku. Voleo bih da iskoristim ovu priliku za raščistim neke stvari. Pre nekoliko dana u javnosti se pojavila informacija da dolazim da radim u Cedevitu. Nikad, ali nikad nikakvih razgovora na tu temu nije bilo i sve što mogu reći je da se radi o pokvarenoj konstrukciji zločestih ljudi. Jedina istina u celoj toj priči je da sam napustio Split i s porodicom se selim u Zagreb jer svom detetu želim da omogućim najbolje uslove za rad. Ništa drugo“, kaže Rađa za Index.hr.

Onda je prešao na goruću temu - situaciju u hrvatskoj košarci.
„Takva je, kakva je. Nije takva od juče. To traje dugi, dugi niz godina. Nisu problem hrvatske košarke ni Skelin, ni Dino, ni Stojko. Nisu ni problem ovi momci koji danas igraju. Problem je to što je trenerska struka devastirana. Pojam sportskog radnika kod nas je devastiran. Sve se pretvorilo u neko sitno kokošarenje, dizanje ruku za neke sitne usluge. I takvo stanje je trajalo više od dvadeset godina. I sad to popraviti u periodu od godinu-dve dana, to je nemoguće. Svi sad traže dežurnog krivca. To je Skelin“.

To je bio samo početak...
„Je li 25 od 26 promašenih trojki protiv Rumunja bilo otvoreno? Jeste. Bi li svako ko iole razume košarku, s obzirom na selekciju i ekipu koja je tada igrala, dao Krušlinu da šutira poslednju trojku? Naravno da bi. Krušlin je bio najbolji izbor. A šutirao je 1/10. Je li želeo da šutira 1/10? Nešto tako nikad mu se pre nije dogodilo, a siguran sam da neće ni u budućnosti. Niti mu ja išta zameram. Problem hrvatske košarke je što su to momci koji nikad nisu odgajani da igraju košarku s karakterom“.

Objasnio je plastično...
„Sad ti garantujem da Stojko, ja, mali Uljarević i mali od Prkačina barem prvu četvrtinu - jer za više nemam snage - vodimo te Rumune. Znaš zašto? Zato što bi ih nas trojica prebili. Za tako nešto ne treba nam ni psiholog ni kondicioni trener. Njih dvojica bi trebalo samo da igraju korektnu odbranu i da trče kontre, a mi bi ih prebili. Dakle, protiv Rumuna nam nije bio potreban niko. Trebalo se samo skupiti, reći: Rumuni? Pući od smeha, izaći na teren i razbiti ih. Ali naš problem je što mi godinama već tako igrače ne odgajamo, što nam se klinci boje svoje senke. Jesmo li Stojko i ja i za to krivi“, pita se Rađa.

Ko posle Skelina? Pitanje na koje Rađa nema trenutno odgovor, ali postoje određena imena koja su u najužem krugu. Zamerio je treneru Makabija Nevenu Spahiji na svim kritikama koje ovaj uputio na račun rada Stručnog saveta Košarkaškog saveza Hrvatske i reako da ga zanima isključivo ono što se dešava na terenu.

Zato se postavilo logično pitanje - hoće li Hrvatska na Mundobasket?
„Ono što mogu da obećam je da nećemo odustati. Međutim, hoćemo li se plasirati zavisi od mnogo toga, najmanje od mene. Kako sad stvari stoje, čekaju nas četiri utakmice gde bi trebalo da imamo NBA igrače. Međutim, ko mi garantuje da će mi se bilo ko od njih odazvati? Koliko njih mi se odazvalo na Evrobasketu? Samo Šarić i Bogdanović. A ono je bilo Evropsko prvenstvo, a ovde je reč ipak samo o kvalifikacijama. Druga stvar, čak i da dođu svi i da pobedimo te četiri utakmice, ostaju nam još šest i moraćeđ da igraš s ovima koje imaš, odnosno, s ovima koje smo gledali u prve četiri utakmice. Znaš li koliko smo do sada imali otkaza, koliko povreda“, podseća Rađa i nastavlja:
„Prema tome, hoćemo li se plasirati, to je u ovom trenutku toliko hipotetičko pitanje. Naravno da mi to želimo, da mi ne pada na pamet da se predamo. Ko god je bio u dvorani, video je kako izgledam i šta želim. Svako ko me tamo video mogao je da shvati da me ne boli k.... i da želim da odemo u Kinu“.

U Hrvatskoj postoji škola mišljenja da bi u ovom trenutku najbolja rešenja mogli da donesu veterani i legende - Mirko Novosel i Petar Skansi.
„Šta bi u ovoj situaciji napravili Pero Skansi ili Mirko Novosel? Ako javnost zaista misi da bi s njima otišli u Kinu, neka se slobodno sutra jave i odmah odlazim. Neka dođe Pero, neka on vodi struku, neka on izabere selektora, ako smo ja i Stojko jedini pravi problem, nema problema. Lako je sa strane pričati i ne nuditi nikakvo rešenje. Dvadeset godina, svi su samo ćuteći posmatrali šta se događa, niko ni reč nije rekao.

Pričaju za Index u dahu je nastavio...
„Glupo mi je da pričam o pokojnima, jer ne može da se brani, ali devastirano je sve, od klubova, sportskih radnika, sudijske organizacije. Sve je devastirano jer se sve radilo prema principu dizanja ruke, a znanje i poštenje u to su vreme bili predmet sprdnje. Mislim da sam u karijeri radio s najboljim trenerima u Evropi. Od tog Skansija i Mirka Novosela, Kreše, preko Bože, Dude Ivkovića, Pešića, Obradovića s kojim sam bio i cimer. Smatram da sam dovoljno znanja stekao da znam što pričam“.

Kritičari Rađi često prebacuju i za vreme kada je bio prvi čovek Splita i optužuju ga da je zbog njega klub nestao as košarkaške mape.
„Prebacuje mi se da nisam ništa napravio. Više od milion kuna svoje love sam utukao u KK Split. Zatekao sam klub u milionskim dugovima, gde sam iskrvario dok sam sve to vratio. Prvih sedam godina kao predsednik kluba bavio sam se isključivo traženjem sponzora, a ne parketom i to mi je najveća greška. Nisam radio ono što znam, već sam se bavio onim što ne znam. Prostituisao sam se doslovce za dve kune. Bolje da ne pričam kakve sam muke doživljavao sa sponzorima“.

Ipak je otkrio...
„Sezona počinje, sve se dogovorimo, a onda nekoliko dana pre nego što počnemo da gradimo ekipu, kažu nam da cifra koju su nam obećali pada za 80-90 odsto. To sam radio za svoj klub i nije mi žao. Svako ko danas radi u sportu zna koliko je teško raditi u hrvatskim klubovima. Poslednje tri godine sam radio isključivo na parketu i napravio sam jedan dobar projekat koji je upropašćen. Došla je druga vlast i sve ono što sam godinama radio uništeno je u roku dok si rekao 'keks'. Za predsednika kluba doveli su čoveka koji je pao s Marsa. Da su ga doveli s ciljem da uništi sve, ne bi to tako stručno napravio. Sve vreme su nam govorili kako nema love i ja se ubijem kako bih našao pravog trenera, na početku sezone kažem da s onim što imamo uložimo u omladinski pogon, svi se slože, a onda kupe tamnoputog igrača. Meni su tu ruke bile vezane. Ja želim da uložim u dva-tri prava mlada trenera, a oni mi dovedu stranca. Nakon toga tu više nisam imao šta da kažem. Čak i tada nisam odustao. Trudio sam se da stvorim vrhunske uslove za mlade selekcije kluba. Da im omogućim kvalitetan rad, planirao sam da dovedem za svaku selekciju pravog trenera, fizioterapeuta, kondicionog trenera. Kad je u klub stigao novi direktor, očekivao sam da će me on podržati, ali kad sam shvatio da od toga nema ništa, nije mi ostalo druge nego da se povučem“, završio je Rađa priču za hrvatski Index.

Foto: Star Sport